Novi izgovor za skrivanje informacija?

Transparentnost Srbija ukazala je, na konferenciji za novinare, na opasan presedan - skrivanje ugovora o poslovanju države na osnovu rešenja o Zaštiti konkurencije.  Programski direktor TS Nemanja Nenadić ukazao je da je odavno poznato da javnost podataka o poslovanju državnih organa nije dovoljno dobra. To je poznato i građanima Srbije, i nadležnim kontrolnim institucijama (Poverenik za informacije) ali i Evropskoj komisiji, koja je u skriningu za poglavlje 23 pregovora o pridruživanju naglasila da Srbija mora da poboljša transparentnost podataka o privatizaciji, javnim nabavkama i drugim oblastima koje se odnose na raspolaganju javnom imovinom.

Najnoviji slučaj te vrste je sakrivanje od javnosti ugovora o upravljanju Železarom Smederevo (nasuprot velikoj medijskoj promociji samog potpisivanja ugovora i najava uspešnosti ovog aranžmana). Ne samo da Ministarstvo privrede nije dostavilo ovaj ugovor po zahtevu TS, nego je, što posebno zabrinjava, naveden razlog koji podriva jedinstvo pravnog poretka, a potpuna je novina u praksi netransparentnosti organa vlasti.

Naime, Ministarstvo se pozvalo na rešenje Komisije za zaštitu konkurencije i član 45. Zakona o zaštiti konkurencije. Ta odredba je protumačena kao da omogućava da se dokumenta koja razmatra Komisija izuzmu u potpunosti iz primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja! U stvari, bilo bi logično tumačiti ta odredba ima za cilj da zaštiti poverljive podatke iz dokumenata privatnih firmi koje razmatra Komisija. Na primer, Komisija na osnovu ove odredbe ne bi dostavljala ugovor zaključen između dve privatne firme nekom njihovom konkurentu. Međutim, ovde je reč o ugovoru zaključenom između državnog organa (Ministarstvo privrede), državnog preduzeća (Železara) i jedne privatne firme, pa potpunoj tajnosti ne može biti mesta.

Od okolnosti da ugovor nije čak ni delimično dostupan, još više zabrinjava činjenica da je Ministarstvo uopšte tražilo tajnost svih podataka. To predstavlja neprijatno iznenađenje i sa stanovišta dosadašnjeg postupanja državnih organa u vezi sa prodajom Železare (npr. TS je dobila tražene podatke o neuspeloj prodaji pre nekoliko meseci). Na sistemskom nivou problem je još veći – odredba člana 45. je u koliziji sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, koji je sistemski za tu oblast. Ukoliko ovaj presedan bude prihvaćen, preti opasnost da će mehanizam skrivanja podataka biti korišćen i u budućim situacijama.

Obaveštenje Ministarstva privrede i odgovor Transparentnosti Srbija možete videti na sajtu TS: http://transparentnost.org.rs/index.php/sr/inicijative-i-analize-ts

Izvršni direktor TS Bojana Medenica govorila je o početku primene Zakona o zaštiti uzbunjivača.

Ona je ukazala da Zakon o zaštiti uzbunjivača za neke od najtežih oblika kršenja njihovih prava ne propisuje ni krivična dela, ni prekršaje. Očigledno je namera bila da se te norme (na primer primer. „neovlašćeno otkrivanje identiteta“, „narušavanje prava uzbunjivača“) propišu izmenom Krivičnog zakonika, ali to nije učinjeno ni uporedo sa donošenjem Zakona o zaštiti uzbunjivača, kako smo predlagali, ni do početka primene, u poslednjih šest meseci. Iako odsustvo sankcija neće suziti obim zaštite uzbunjivača, ono će, prema našem stanovištu, onemogućiti da se adekvatno kazne odgovorni za narušavanje prava ljudi koji su se osmelili da ukažu na korupciju, rasipanje javnih resursa, opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i druge nepravilnosti. 

Primena zakona je odložena na pola godine od usvajanja, kako je objašnjeno, zbog potrebe da se sprovede obuka i stručno usavršavanje sudija za postupanje u zaštiti uzbunjivača, ali i kako bi se državni organi i poslodavci pripremili. Međutim, iako je posebna obuka propisana kao uslov da sudije postupaju u ovim predmetima, programom obuke uopšte nije predviđena individualna provera stečenih znanja, što je potpuno neshvatljivo. Takođe, pre tri meseca je istekao rok koji je Ministarstvo pravde imalo da bliže uredi postupak unutrašnjeg uzbunjivanja, način određivanja ovlašćenog lica kod poslodavca koji ima više od deset zaposlenih. Transparentnost Srbija podseća da u međuvremenu nisu izmenjeni ili dopunjeni ni drugi zakoni koji su značajni za zaštitu uzbunjivača (npr. Zakon o tajnosti podataka) a da je propuštena prilika da se preciznije, izmenama tog zakona, urede položaj i prava lica koja su na osnovu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije dobili „administrativnu zaštitu“.    

Među drugim nedostacima Zakona na koje smo ukazivali tokom javne rasprave i kroz predloge amandmana, nalaze se i: 1) opasnost da se institut uzbunjivanja trvijalizuje, jer se zaštita ne vezuje za prijavljivanje ozbiljnijih prekršaja; 2) odsustvo pravila o nagrađivanju, za koje smo uvereni da bi mogle doneti korisne efekte kod ostvarivanja javnog prihoda koji bi inače izostao; 3) nepostojanje izričitog prava uzbunjivača da zahteva pravičnu naknadu umesto poništenja akta koji predstavlja odmazdu; 4) odsustvo pravila o nekim specifičnim slučajevima (npr. kada odmadzu ne vrši poslodavac, već treće lice, kada se odmazda vrši prema licima koja su podatke dala u poverljivom odnosu... Budući da je ovo jedan od najvažnijih antikorupcijskih propisa, Transparentnost – Srbija će pažljivo pratiti njegovo sprovođenje, i ukazivati na mogućnosti za unapređenje, između ostalog, korišćenjem iskustava iz rada Antikroupcijskog savetovališta.