Korupcija kao glavni problem društva i prioriteti za njeno suzbijanje

Korupcija je ubedljivo naveći problem prema oceni građana (22%), što se dogodilo prvi put za 25 godina kako se rade slična istraživanja – pokazalo je istraživanje koje je danas predstavila Transparentnost Srbija. Ujedno, čak 41% građana smatra da je ona prisutna u „veoma velikoj meri“, što predstavlja više nego duplo povećanje u odnosu na istraživanje iz 2021. godine, a gde je bilo postavljeno istovetno pitanje.  

Građani takođe većinski smatraju da se nivo korupcije povećao u poslednjih godina (52%), naspram svega 14% onih koji smatraju da se smanjio. Očekivanja građana za budućnost su, međutim, pretežno optimistična – 38% smatra da će se nivo korupcije smanjiti u narednoj godini, dok 20% misli da će stanje biti još lošije.

Ocene za učinak vlasti u borbi protiv korupcije su takođe pogoršane, pri čemu je naročito porastao udeo građana koji smatra da vlast uopšte nije delotvorna (34%), nasuprot 7% građana koji su vladi dali najbolje ocene.

Srbija nije imala uopšte antikorupcijsku strategiju tokom pet i po godina. Dokument je usvojen bez velike pompe u julu 2024. Stoga nimalo ne čudi da je jedna trećina građana uverena da strategija i dalje ne postoji, a još toliko da postoji, ali se ne primenjuje. Najtačniji odgovor, da Strategija postoji, ali da se ne bavi nekim od ključnih pitanja, dalo je 17% ispitanika, dok je uverenih da se Strategija primenjuje i da daje rezultate bilo 16%.

Imajući u vidu ključnu ulogu javnog tužilaštva u suzbijanju korupcije i ocene građana o slabom učinku vlasti u borbi protiv korupcije, građane smo pitali za četiri faktora koja mogu da utiču negativno na gonjenje korupcije. Ubedljivo najveći broj građana koji kao problem vide u selektivnosti tužilaštva, odnosno situaciji da se za korupciju gone osobe koje imaju političku moć ili političku zaštitu (71%). Građani takođe primećuju da tužilaštvo ne ispituje sve slučajeve moguće korupcije, kada o njima izveštavaju mediji ili drugi državni organi, a niko ne podnese krivičnu prijavu i većina to vidi kao problem (52%). Sličan je i broj građana koji ukazuje na faktički manjak samostalnosti kao uzrok neodgovarajućeg učinka. Probleme objektivne prirode (nedostatak ljudstva, sredstava, znanja) takođe prepoznaje značajan broj građana, ali preteže broj onih koji misle da to ne predstavlja prepreku za borbu protiv korupcije.

U situaciji kada se ponovo pominju izbori kao jedan od mogućih načina za razrešenje društveno-političke krize, i kada Srbija nije napravila nikakav pomak po pitanju unapređenja izbornih uslova na osnovu preporuka ODIHR ili domaćih organizacija, želeli smo da utvrdimo u kojoj meri su prisutni pojedini vidovi političke korupcije o kojima građani mogu imati i neposredna saznanja. Podmićivanje birača (davanje novca ili poklona da bi glasali za neku stranku ili kandidata) je pojava o kojoj 21% građana ima direktna saznanja, a četiri petine građana makar posredna. U sličnom obimu je zastupljeno i zapošljavanje u javnom sektoru, gde angažovana osoba uopšte ne radi svoj posao, već „nešto za stranku“. Pružanje nekih usluga stranci u zamenu za zapošljavanje je stvar o kojoj 17% građana zna nešto iz prve ruke, dok su korišćenje sredstava javnih preduzeća za partijske potrebe i iznuđivanje usluga od privatnih firmi za istu svrhu za nijansu manje prisutni, sudeći po odgovorima građana.

Ako bi se pitali građani, državni organi bi, kao i u ranijim istraživanjima, trebalo da se više angažuju na istragama slučajeva korupcije, ali i da porade na zaštiti uzbunjivača. Sledeća dva prioriteta među ponuđenima odnose se na sprečavanje zloupotreba u izbornoj kampanji i objavljivanje ugovora i informacija o svom radu. 

Veliki antikorupcijski protesti vezani su za zahteve studenata u blokadi, a prvi od tih zahteva se odnosi na objavljivanje celokupne dokumentacije o projektu rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu. Međutim, to je samo jedan od mnogobrojnih projekata koji su ugovoreni bez nadmetanja i gde dokumentacija nije bila transparentna. Građane smo zato upitali za stav – da li Vlada treba da objavi ugovore koji se tiču trošenja javnog novca, bez obzira na to da li bi objavljivanje bilo po volji njenom stranom partneru. Ovako pitanje proizlazi iz učestale prakse da se neobjavljivanje ugovora pravda stvarnim ili navodnim zahtevima firmi sa kojima država posluje. Više od tri četvrtine građana smatra da bi ugovore trebalo objavljivati, a 55% je izričito da se to mora učiniti. Samo 17% ispitanika je sklono da opravda tajnost ugovora.

Građani se jednako protive i drugoj uobičajenoj praksi – da se veliki poslovi ugovaraju bez sprovođenja tendera. Naime, gotovo 90% građana smatra da bi trebalo obezbediti što veću konkurenciju za odabir izvođača najvrednijih radova, dok 9% opravdava da je posao dodeli direktno firmama iz inostranstva, radi dobijanja političke podrške tih zemalja.

Još jedan vid narušavanja pravnog poretka, donošenje tzv. „posebnih zakona“ građani ne opravdavaju. Naprotiv, 78% ispitanika je izričito da za sve projekte treba primenjivati redovna pravila o nabavkama, izgradnji i zaštiti životne sredine. Tek svaki deseti građanin nalazi neko opravdanje da se najveći projekti realizuju na osnovu posebnih zakona, iako je upravo to slučaj u stvarnosti (npr. EXPO, Beograd na vodi, Moravski koridor).

Građani na sličan način podržavaju i profesionalno upravljanje javnim preduzećima i javnom upravom, a tek 10% deli stavove visokih državnih funkcionera koji označavaju postojeće „v.d. stanje“ kao poželjno, zbog efikasnije kontrole.

Dve trećine građana kaže da su učestvovali u nekim antikorupcijskim aktivnostima. Među ponuđenim aktivnostima najčešće navode da su se uzdržali od učešća u korupciji iako su zbog toga pretrpeli neku štetu (41%), dok jedna četvrtina navodi da je na izborima podržala stranku ili kandidata, misleći da će se boriti protiv korupcije. Jedna četvrtina ispitanika je bila aktivnija – upućivali su predloge, potpisivali peticije, objavljivali komentare na društvenim mrežama i internetu ili učestvovali u aktivnostima NVO i lokalnih grupa. Tek 2% kaže da je prijavilo korupciju državnim organima.

Istovremeno, građani su iskazali spremnost da učine mnogo više, pa tako čak 41% kaže da bi pri glasanju za njih bitan faktor bila uverenost da će se stranka / kandidat boriti protiv korupcije, a čak 35% nagoveštava da bi prijavljivali korupciju državnim organima. Značajan broj je spreman i za druge vidove aktivizma.

Istraživanje je sproveo CESID doo na nacionalnom reprezentativnom uzorku u periodu između 13. i 24. marta 2025, među punoletnim građanima na teritoriji Republike Srbije, bez KiM. Upitnik su zajednički izradili CESID i TS. Intervjuisanje građana je sprovedeno korišćenjem dve istraživačke tehnike – CATI (telefonska anketa) i CAPI (terenski rad) odnosno direktnim kontaktom sa ispitanikom.

Transparentnost Srbija je predstavila dokument u kojem su detaljno predstavljeni prioriteti za delovanje Vlade, Narodne skupštine i drugih organa, opis propisa koje treba izmeniti, kao i spisak najvažnijih preporuka Evropske komisije, ODIHR i GRECO koje Srbija još uvek nije ispunila. Smatramo da bi primena mera iz ovog programa mogla da dovede do osetnog smanjenja korupcije u Srbiji, a mere su takve prirode da mogu da počnu da se primenjuju odmah, ili da posluže za izradu programskih dokumenata učesnika u političkom životu i budućih izbora. Više o tome na sajtu TS.