Free Joomla Template by Discount Justhost

Monitoring finansiranja kampanje – drugi preliminarni nalazi

Transparentnost Srbija predstavila je nalaze o finansiranju izborne kampanje, troškovima za oglašavanje na TV stanicama i na Fejsbuku,  o tome šta (ni)su doneli preliminarni izveštaji, kao i o uočenim kršenjima propisa i ishodu prijava koje je podnosila.

TS kzn 6. april 01Programski direktor TS Nemanja Nenadić rekao je da preliminarni izveštaji o finansiranju kampanje nisu doprineli povećanju transparentnosti finansiranja kampanje - oni ne pokazuju realno stanje i mogu da navedu na pogrešan trag. S obzirom na to da se odnose na presek od 19. marta, oni prikazuju samo 15-20% troškova kampanje, ukazala je Aleksandra Ajdanić.

Ova kampanja najskuplja je do sada - iz budžeta je izdvojeno 15,7 miliona evra, a SNS će dobiti više od 8 miliona evra. Za TV oglašavanje (ne računajući lokalne TV stanice), prema proceni TS, potrošeno je 6,9 miliona evra. Od toga SNS oko 4,1 milion evra.Najviše novca inkasirao je TV Pink (oko 2,7 miliona evra), na drugom mestu je RTS (oko 1,8). Za oglašavanje na FB potrošeno 381.000 evra. SNS "bustovala" oglase sa 263 evra u proseku. Ukupno gotovo 200.000 evra. Na drugom mestu je SVM sa 31.700 evra. Sa 35.000 evra promovisani oglasi bez oznake političkog subjekta koji veličaju gradsku vlast ili su protiv opozicije.

Robert Sepi rekao je da je TS Robert Sepi podnela četiri prijave Agenciji za sprečavanje korupcije zbog kršenja zakona. Agencija je uložila dosta inventivnosti da ne pruži odgovore ili da odgovori na ono što nije bilo predmet prijave. U nekoliko slučajeva nije dostavila rešenje već samo "obaveštenje". 

Skupa kampanja na račun građana: Kampanja za objedinjene predsedničke i parlamentarne izbore 2022, rekordna je prema sumi novca koji su građani Srbije platili da bi ih partije ubedile da glasaju upravo za njihove liste i kandidate. Ukupni nivo budžetskih izdvajanja, koju je većina stranaka vodila objedinjeno za obe vrste izbora tokom 6 i po nedelja, ove godine je 15,7 miliona evra. Na izborima 2014, 2016. i 2017. bio je između 4,7 i 6,9 miliona evra, dok su pre deset godina, kada je kampanja trajala nešto duže (dva izborna kruga), budžetske dotacije bile slične kao sada. Više nego izdašno budžetsko finansiranje će imati dve posledice – kampanja će u zbiru biti skuplja i učesnici će za nju u manjoj meri koristiti druge izvore prihoda (prenošenje novca dobijenog za finansiranje redovnog rada sa stalnog stranačkog računa, prave ili fingirane donacije građana i bankarske kredite.

Koliko ko dobija?

koliko ko dobija

Kome su izmene Zakona donele korist: Izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti povećan je udeo budžetskog novca koji se deli na ravne časti na parlamentarnim izborima (sa 20 na 40%), i smanjen udeo koji se deli ravnopravno kada je reč o predsedničkim izborima (sa 50 na 40%). Ova promena je bila od koristi za stranke koje su imale samo parlamentarnu izbornu listu, a nisu prešle cenzus (npr. SRS, Ajmo ljudi, Ruski savez), jer su dobile duplo više novca nego što bi dobile da zakon nije menjan. Takođe, finansijski dobitnici ovih promena su manjinske stranke koje će iz budžeta dobiti između 6,3 i 9,6 miliona dinara više nego što bi da zakon nije menjan.

S druge strane, one partije koje su nastupale na obe vrste izbora, dobile su zbirno manje novca nego što bi dobile da Zakon nije menjan. Stranke koje nisu prešle cenzus, ali su osvojile makar 1% glasova dobile su po 66 miliona dinara, a po starom zakonu bi imale pravo na milion dinara više. Razlika je oko 10% u prihodima stranaka koje su osvojile 10-15 mandata na ovim izborima (Dveri, Zavetnici, Moramo, NADA), dok je u slučaju UPS ta razlika čak 26 miliona dinara (154:180 miliona). Na šteti je i SPS, koji će steći pravo na oko 10 miliona dinara manje nego po odredbama starog zakona.  Izmene su neznatno pogodovale SNS, koja je tako stekla pravo na 951,6 miliona dinara, dok bi primenom pravila iz ranijeg zakona dobila oko 700 hiljada dinara manje.

Da li je novca bilo dovoljno za sve? Na prvi pogled bi se moglo zaključiti da su finansijski uslovi za učešće u izbornoj trci bili povoljniji nego na izborima u poslednjih deset godina, zbog značajno većeg budžetskog davanja. Međutim, veliku prepreku za većinu opozicionih učesnika sada je predstavljala činjenica da nisu imali značajna sredstva kojima bi započeli kampanju, što je posledica odluke o bojkotu parlamentarnih izbora 2020. godine, kao i dugovanja zbog izbornih kampanja koje su premašivale njihove mogućnosti ranijih godina. Dodatni nepovoljni faktor za opozicione liste bili su slabi izgledi da na izborima ostvare pobedu, što sigurno nije delovalo stimulativno za potencijalne interesne donatore. Takođe, visoka centralizacija moći na svim nivoima u rukama vladajuće koalicije, nije ostavljala mogućnosti njihovim takmacima ni da posegnu za nedozvoljenim korišćenjem javnih resursa lokalnih samouprava zarad političke promocije. Najzad, članstvo samih stranaka je uglavnom malobrojno a kultura davanja malih donacija od strane istinskih simpatizera nedovoljno razvijena. 

Finansijskih problema da započnu kampanju nije imala SNS, kao ni druge stranke koje dobijaju značajan novac za finansiranje redovnog rada iz budžeta (SVM, SDA, SPP, Albanska koalicija, a u nešto manjoj meri SPS, zbog ranijih dugovanja koje otplaćuje tim sredstvima). Takođe, prema finansijskim izveštajima, i SRS poseduje solidnu finansijsku osnovu koja proističe iz ranije primanih budžetskih dotacija.

Čini se da je većina drugih učesnika finansijsku osnovu svoje kampanje gradila na očekivanju dotacija iz budžeta. Rok za uplatu budžetskog avansa bio je 24.3, a za parlamentarne 27.3, to jest samo 7, odnosno 4 dana pre dana kada je kampanja trebalo da se okonča. S obzirom na to da stranke nisu prijavile čak ni kratkoročne kredite kako bi finansijski premostile period do dobijanja budžetskih dotacija (nepoznato je da li su pokušale da ih ugovore), ostaje pitanje da li je nedostatak novca bio glavni razlog za nešto skromniji od očekivanog intenziteta kampanje većine opozicionih lista i kandidata u prvim nedeljama ili nešto drugo (npr. kasne odluke o učešću u izborima i koalicijama, strategija, promene planova usled rata u Ukrajini koji je zasenio deo kampanje i drugo).  

Utisak je da će nakon ovih izbora, a pre isteka roka od 30 dana za podnošenje konačnog finansijskog izveštaja, veći broj učesnika pokušavati da utroši sav novac na koji su stekli pravo iz budžeta (ukoliko ne žele da deo tih sredstava vrate), nego što će biti onih koji će brinuti kako pronađu legalne izvore finansiranja za sve nastale troškove.

Kako su planirani troškovi? Sistem budžetskog finansiranja kampanje u Srbiji, još od 2004, je takav da se većina novca raspodeljuje na osnovu buduće neizvesne okolnosti – pobede na predsedničkim izborima ili broja osvojenih mandata na parlamentarnim. Stranke koje imaju potporu za svoje kampanje i u drugim izvorima prihoda mogu da kalkulišu sa tim da će u prvi mah uložiti taj novac, a zatim ga, u zavisnosti od izbornog uspeha, vratiti na stalni stranački račun ili utrošiti i njega i budžetske dotacije. Njihovi politički takmaci koji sve stave na kartu prelaska izbornog praga, ili makar „budžetskog cenzusa“ od 1% važećih glasova, rizikuju veliki gubitak položenog izbornog jemstva i ulazak u dužnički odnos prema dobavljačima. Inače, ni jedna stranka na ovim izborima nisu obelodanila informacije o svojim planiranim troškovima kampanje, ni samoinicijativno, ni nakon dostavljenog upitnika od strane TS.

Odsustvo ograničenja rashoda: Nasuprot praksi većine demokratija u svetu, Evropi, pa i našem neposrednom susedstvu, kao i preporuci ODIHR iz 2016. godine, u Srbiji nije ograničena visina ukupnih troškova kampanje. TS je predlagala da se takvo ograničenje uvede, kada je pre nekoliko meseci menjan Zakon o finansiranju političkih subjekta. Prema našem predlogu, taj limit bi bio 300 miliona dinara za parlamentarne i 200 miliona dinara za predsedničke izbore (300 miliona ako se glasa i u drugom krugu), što je slično zemljama okruženja (npr. Mađarska, Hrvatska, Bugarska). Odsustvo ovog limita u Srbiji podstiče neravnopravnost učesnika izbora, naročito u konstelaciji snaga koja postoji od 2014. godine, sa jednom izrazito dominantnom političkom strankom, čiji troškovi kampanje neretko premašuju obim rashoda svih konkurenata.

Druga nerešena pitanja: Izmene Zakona nisu iskorišćene ni da se predvidi efikasniji način sprečavanja zaobilaznog finansiranja kampanje, preko kampanje koju bi vodila „treća lica“, a ne same političke stranke, koalicije i grupe građana. Takođe, propuštena je prilika da se izveštavanje o troškovima kampanje prilagodi novonastalim okolnostima, tako da se posebno iskazuju troškovi oglašavanja na društvenim mrežama, koji su sve značajnije zastupljeni. Izmene propisa koji se tiču medijskog oglašavanja su doprinele da se reši stari problem – nedostupnost cenovnika političkog oglašavanja. Međutim, bez ovog pravila, ali i adekvatnog nadzora ostavljeno je oglašavanje na drugim vrstama medija. Najzad, izmene Zakona nisu iskorišćene da se na adekvatniji način uredi pitanje odgovornosti zbog kršenja pravila i javnosti podataka o pokrenutim i okončanim postupcima. U pogledu rada Agencije za sprečavanje korupcije, uvedena su neka nova korisna pravila (dužnost Agencije da izradi izveštaj o svojoj kontroli, rok za izradu izveštaja, dužnost pripreme i objavljivanja plana kontrole), ali je propušteno da se predvide svi obavezni elementi tog izveštaja i plana.

Promene u strukturi rashoda kampanje. Na ovim izborima je nastavljen trend pojačanog prisustva kampanje putem društvenih mreža i na internetu. Drugi vidovi oglašavanja se i dalje koriste u značajnom obimu, naročito bilbordi. S druge strane, smanjen je broj masovnih okupljanja (u odnosu na izbore pre pandemije), kao i dostavljanje i postavljanje klasičnog promotivnog materijala (plakati, leci).

TV oglašavanje. Ova vrsta oglašavanja je tradicionalno ubedljivo najveći generator troškova kampanje, u kojima učestvuje sa približno polovinom prijavljenih rashoda. Čini se da ni ovi izbori nisu u tom pogledu bili značajno drugačiji.

tv oglašavanjetv oglašavanje po stanicamaSNS i SPS po TV stanicama

 

Prema proceni TS, koja je zasnovana na objavljenim cenovnicima i popustima nacionalnih TV stanica i glavnih kablovskih emitera, ukupna vrednost nedavno završene kampanje na televizijama, za republičke i beogradske izbore, dosegla je blizu 7 miliona evra. Tome bi trebalo dodati i troškove regionalnih i lokalnih televizija, kao i nekoliko zakupljenih termina koji su opaženi na pojedinim TV stanicama. Bitno je napomenuti da su troškovi za TV Happy obračunati prema listi popusta iz 2016, pošto za potonje izbore nisu bili dostupni, a ni sada, za razliku od svih drugih posmatranih TV stanica.

SNS je ostvarila izrazitu dominaciju kod ovog vida oglašavanja, sa oko 60% ukupnih troškova. Kada se meri ukupno vreme emitovanja oglasnih poruka, ta dominacija je još izraženija (oko 79%). Ipak razlika između SNS i takmaca je nešto manje izražena u vrednosti oglašavanja, zbog toga što je ova stranka stekla pravo na najveće popuste na svim TV stanicama. Takođe valja primetiti da je SNS tokom prvih nedelja bila jedina koja se oglašavala i da je sve do poslednje nedelje kampanje njen udeo u tržištu predizbornih oglasa bio još veći (oko ¾).

TV oglašavanje i izborni uspeh: Ulaganje SNS u TV oglašavanje je identično procentu osvojene podrške na predsedničkim izborima, ali premašuje značajno njen uspeh na parlamentarnim. Druga po ulaganjima je SPS, sa 15%, što je možda imalo uticaja i na neočekivano dobar izborni rezultat ove stranke. To se nikako ne može reći za SRS, koja je snosila čak jednu desetinu troškova TV kampanje, a dobila je pet puta manji procenat glasova na izborima. Kada bi se troškovi za parlamentarne izbore posmatrali odvojeno, moglo bi se zaključiti da je investicija SNS bila znatno isplativija nego ona SPS, jer je sa 16% više uloženog novca dobila 3,75 puta više mandata. Tako gledano, ulaganje SRS izgleda još katastrofalnije, jer je sa 19% vrednosti TV reklama za parlamentarne izbore ova partija dobila tek 2% glasova.

U odnosu na visinu TV ulaganja moglo bi se reći da su veoma dobre rezultate ostvarile opozicione koalicije UPS i Moramo, kao i Dveri i Zavetnici. Kod DSS (NADA) i liste „Ajmo ljudi“ ulaganje je približno jednako izbornom uspehu.

Neke liste uopšte nisu koristile ovaj vid oglašavanja. Skupu TV kampanju su izbegli Suverenisti, što je možda doprinelo slabijem izbornom rezultatu, dok se manjinske stranke tradicionalno ne oglašavaju na nacionalnim medijima, već na lokalnim u oblastima gde su prevashodno koncentrisani potencijalni birači. Jedina manjinska lista koja je to činila je Zajedno za Vojvodinu, koja očigledno nije računala samo na pripadnike hrvatske nacionalne manjine, već na šire biračko telo u Srbiji.  

Različite vrste izbora. Sa stanovišta Zakona, svaki izborni proces je poseban i učesnici izbora će morati da razgraniče precizno troškove kampanje za predsedničke, parlamentarne i lokalne izbore. Dosadašnja praksa je bila da se to čini uglavnom proizvoljno, u zavisnosti od toga u kojoj meri treba opravdati troškove za određenu vrstu izbora. Za takvo razgraničenje ni sam Zakon nije postavio čvrsta pravila, koja bi bila potrebna, naročito u situacijama kada se istom oglasnom porukom građani pozivaju da daju podršku istoj stranci ili grupi na dve ili čak tri vrste izbora. Prema našem monitoringu, vrednost predsedničke i parlamentarne izborne kampanje (koja je počela dve nedelje ranije) bila je približno jednaka – oko 3,2 miliona evra. TV kampanja za beogradske izbore je bila značajno skromnija – manje od 250 hiljada evra. To je očigledno u vezi sa budžetskim davanjima koja su u slučaju beogradskih izbora simbolična u odnosu na republički nivo. Tu je svaki učesnik kampanje mogao da računa tek na 16 hiljada evra iz budžeta, a ukupno je raspodeljeno pola miliona.

Po TV stanicama. Najveći deo oglasnog kolača odnosi se na TV Pink i njene povezane kablovske kanale (oko 2,6 miliona evra), RTS (1,8 miliona), Happy (1,2 miliona, na osnovu popusta sa ranijih izbora) i grupu PRVA-B92 (831 hiljada evra), dok je kod kablovskih TV stanica bio značajno manji.

Facebook: Zahvaljujući mogućnosti uvida u političko oglašavanje na ovoj društvenoj mreži, na ovim izborima smo imali podatke o plaćenom oglašavanju pojedinih učesnika. U prva tri meseca ove godine, što obuhvata i kampanju pre kampanje koju su mnogi učesnici vodili, ali ne obuhvata prva tri aprilska dana, registrovano je oko 400 hiljada evra troška političkog oglašavanja u Srbiji.

Polovina te sume se odnosi na razne naloge iza kojih otvoreno stoji Srpska napredna stranka. Zanimljivo je da je sledeća po redu SVM sa oko 32 hiljade evra plaćenih oglasa. Takođe, na ovoj društvenoj mreži su veoma aktivne bile Dveri, koalicija Moramo, a nešto manje UPS, NADA i Suverenisti. Pored ovih troškova, za koje verujemo da će naći mesto u finansijskim izveštajima (makar za period od 15. februara, to jest, nakon raspisivanja izbora), političku kampanju su vodili i subjekti čiji stranački profil nije bio jasno označen, u vrednosti od preko 35 hiljada evra. Ovi oglasi su uglavnom bili usmereni na promociju rezultata gradskih vlasti u Beogradu ili su predstavljali kampanju protiv opozicionih stranaka. Kontrola ovih neregistrovanih učesnika kampanje nije adekvatno obezbeđena niti zakonski uređena.

oglašavanje na FB

Bilbordi: Dosadašnja analiza podataka koje smo prikupili u okviru monitoringa ukazuje na značajan porast ove vrste troškova. Naime, u posmatranom uzorku za Beograd, ukupan broj bilborda je povećan za 90% u odnosu na kampanju od pre dve godine. Od Gradske uprave smo zatražili podatke o ukupnom broju izdatih dozvola, ali ih još uvek nismo dobili. Kada je reč o broju oglasa političke prirode, oni su na posmatranom uzorku povećani za čak 170% u odnosu na 2020. Tada smo vrednost kampanje procenili na 720 hiljada evra, a sada su proračuni u toku. Na to je očigledno veoma uticala činjenica da su uporedo sa republičkim održani i izbori u prestonici.

U beogradskoj kampanji, u poslednje dve nedelje, SNS je imao 45% bilborda, a zatim su bili zastupljeni SRS, SPS, UPS i NADA sa preko 5%. Početkom marta je bilo značajno manje učesnika ove vrste kampanje, a pored SNS, tada su bili zastupljeni i SRS, SPS, NADA i Moramo.

U drugim gradovima ovakvo povećanje broja bilborda nije uočeno, a u Novom Sadu je čak došlo i do smanjenja broja političkih bilborda u odnosu na isti period 2020. Tamo je, međutim, premoć SNS bila još izraženija (2/3 ukupnog broja bilborda).

Slučajevi nepravilnosti u finansiranju izborne kampanje

Transparentnost Srbija se troškovima izborne kampanje učesnika na aprilskim izborima bavila i tako što je deo svojih aktivnosti posvetila praćenju da li učesnici na izborima poštuju i koliko zabranu njenog finansiranja propisanu Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti (’’Sl. Glasnik RS’’ br. 14/2022). Tim povodom TS je, koristeći raspoloživa pravna sredstva, podnela četiri (4) prijave Agenciji za sprečavanje korupcije i jednu (1) inicijativu Nadzornom odboru za izbornu kampanju za parlamentarne izbore 2022.

Hronološki posmatrano, prva prijava Agenciji podneta je februara 2022. godine zbog sumnje da pojedine objave na nalogu pod korisničkim imenom ''AleksandarVučić@avucic'', na društvenoj mreži Tviter, tj. one koje informišu građane o aktivnostima koje preduzima Srpska napredna stranka mogu predstavljati povredu navedene zabrane. U prijavi je istaknuto da se na nalogu, među drugim podacima o njemu, može pročitati podatak da je to ''Zvaničan nalog predsednika Srbije i predsednika SNS'', zbog čega se on, iako je reč o društvenoj mreži koja svojim korisnicima omogućava besplatan vid komunikacije, može smatrati javnim resursom koji je iskorišćen da bi se ostvarila korist (politička promocija i oglašavanje) za stranku čiji je on predsednik i čiji se logo i naziv nalaze na pomenutim objavama. Povodom ove prijave Agencija je TS dostavila Obaveštenje o ishodu postupka i Rešenje kojim se utvrđuje da nema osnova za odlučivanje o postojanju povrede. U obrazloženju Rešenja, Agencija je, na osnovu uvida u zvanični veb sajt predsednika Republike Srbije, zaključila da je na društvenoj mreži Tviter zvaničan nalog predsednika https//twiter.com/predsednik.rs, zbog čega nalog pod korisničkim imenom ''AleksandarVučić@avucic'' ne predstavlja zvaničan nalog predsednika Republike Srbije. Osim toga, prema shvatanju Agencije, nalog na pomenutoj društvenoj mreži Twiter ne predstavlja javni resurs zbog čega ni Srpska napredna stranka nije povredila zabranu finanansiranja političkih aktivnosti.

Istovremeno, TS je, uz naglašavanje da nam je poznato da predsednički izbori još uvek nisu bili raspisani u trenutku njenog podnošenja , podnela prijavu i zbog sumnje da saopštenje – izjava potpredsednika Vlade i ministra odbrane dr Nebojše Stefanovića, objavljena na zvaničnoj veb prezentaciji Ministarstva odbrane, može predstavljati povredu navedene zabrane ukoliko bude prisutno i nakon raspisivanja predsedničkih izbora. Uprkos činjenici da je pomenuto saopštenje objavljeno za zvaničnoj veb stranici državnog organa i potpisano kao izjava javnog funkcionera, iz njegove sadržine je očigledno da se ono ne odnosi na mere i aktivnosti koje je Ministarstvo odbrane ovlašćeno i dužno da preduzima u okviru svog delokruga rada već se tiče lica koja se u medijima i od strane političkih subjekata predstavljani kao budući predsednički kandidati na predsedničkim izborima čije održavanje bilo najavljeno za april ove godine. U njemu se, prevashodno, potpredsednik Vlade i ministar odbrane negativno izražava o Zdravku Ponošu koristeći tako zvaničnu veb prezentaciju Ministarstva odbrane za negativnu kampanju protiv njega. Istovremeno, saopštenjem- izjavom se promoviše Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije i lice koje je takođe u medijima i od strane političkih subjekata predstavljano kao budući kandidat na predsedničkim izborima, ostvarujući na taj način korist (politička promocija i oglašavanje) za njega. Povodom ove prijave Agencija je odstupila od važećih pravnih propisa i uobičajene prakse i TS je dostavila samo Obaveštenje o ishodu postupka, bez dostavljanja odgovarajućeg rešenja. U pomenutom Obaveštenju Agencija, i nakon što je potvrdila sve činjenica iz prijave, zaključuje da predsednički izbori nisu raspisani, odnosno da se u saopštenju ne pominje Srpska napredna stranka zbog čega ocenjuje da ta politička stranka nije organizovala objavljivanje pomenutog saopštenja niti joj se zbog toga može pripisati odgovornost za njegovo objavljivanje.

TS je podnela prijavu i zbog sumnje da predgovor za brošuru pod nazivom ''Uradili smo zajedno'', čiji je autor Aleksandar Vučić, a na čijoj korici se, u donjem desnom uglu, može uočiti logo Srpske napredne stranke, može predstavljati povredu navedene zabrane. U prijavi je istaknuto da su javna funkcija autora predgovora – predsednik Republike Srbije, kao i zvanična znamenja – inventar državnih organa iskorišćeni za promociju i oglašavanje političkog subjekta čiji je on istovremeno i predsednik, a čiji se logo i naziv nalaze na pomenutoj korici brošure. Povodom ove prijave Agencija je TS dostavila Obaveštenje o ishodu postupka i Rešenje kojim se utvrđuje da nema osnova za odlučivanje o postojanju povrede. U obrazloženju Rešenja, Agencija je, na osnovu uvida u navedenu brošuru, ocenila da je fotografija kojom je ilustrovan navedeni predgovor ranije javno objavljena i dostupna fotografija čiju izradu Srpska napredna stranka nije finansirala niti je ista nastala za potrebe izrade brošure, zbog čega nije ni povredila pomenutu zabranu.

TS je, uz naglašavanje da je objava povodom koje se prijava podnosi izvršena nakon raspisivanja izbora za narodne poslanike a nije uklonjena ni nakon raspisivanja predsedničkih izbora i proglašavanja pojedinih predsedničkih kandidata, podnela još jednu prijavu. Prijava je podneta zbog sumnje da pojedini delovi izjave potpredsednika Vlade i ministra odbrane dr Nebojše Stefanovića, pod naslovom ''Ministar Stefanović: Danas je Srbija ponosna na svoju vojsku'', objavljene na zvaničnoj veb prezentaciji Ministarstva odbrane, mogu predstavljati povredu navedene zabrane. Slično kao i prvi put, i ovoga puta je izjava bila javno dostupna na zvaničnoj prezentaciji Ministarstva odbrane iako su neki njeni delovi usmereni ka političkim protivnicima ministra odbrane i stranke kojoj pripada. Objavljivanjem izjave zvanična veb prezentacija Ministarstva odbrane je iskorišćena za negativnu kampanju protiv kandidata za narodne poslanika koji su se nalazili na izbornoj listi političkog subjekta koji se na izborima nadmetao sa strankom kojoj pripada ministar odbrane, kao i za negativno predstavljanje (promociju) lica koja su se u medijima i od strane političkih subjekata, u trenutku objavljivanja predstavljala kao budući kandidati na predstojećim predsedničkim izborima. I ovoga puta Agencija je TS dostavila Obaveštenje o ishodu postupka i Rešenje kojim se utvrđuje da nema osnova za odlučivanje o postojanju povrede. U obrazloženju Rešenja, Agencija je zaključila, nakon potvrde svih činjenica iznetih u prijavi, da se u navedenom saopštenju ne pominje Srpska napredna stranka. Takođe, Agencija je prihvatila iskaz punomoćnika stranke po kome ta stranka   ne može da kontroliše objave i ocenila da Srpska napredna stranka nije organizovala objavljivanje pomenutog saopštenja niti joj se može pripisati odgovornost za njegovo objavljivanje.

Kada je reč o Nadzornom odboru za izbornu kampanju za parlamentarne izbore 2022. godine, TS je podnela Inicijativa za ukazivanje na nepravilnosti u postupanju tokom izborne kampanje i upućivanje upozorenja sredstvima javnog obaveštavanja i Srpskoj naprednoj stranci. Inicijativom se ukazuje na praksu, uočenu kod većeg broja sredstava javnog obaveštavanja, da se na njihovim veb stranicama objavljuju vesti čija je sadržina tekstualni prikaz izjava funkcionera Srpske napredne stranke iz video spota, među kojima i prikaz izjava Aleksandra Vučića, kojim je ova vest ilustrovana. Istovremeno, jedini i osnovni cilj objavljivanja takvih vesti je da se građani obaveste o tome da je ''Srpska napredna stranka objavila na svom Jutjub kanalu novi predizborni spot pod nazivom "Svako od nas je poseban i važan". Zbog toga što je reč o informativnoj delatnosti koja to u suštini nije, već se njom vrši prikriveno političko oglašavanje prenošenjem spota jednog političkog subjekta koji ostvaruje dvostruku korist - veću vidljivost svojih predizbornih video spotova među čitaocima ovih sredstava javnog obaveštavanja i to potpuno besplatno jer se emitovanje predizbornog spota na taj način ne plaća, TS je pozvala Nadzorni odbor izvrši nadzor nad postupanjem predstavnika Srpske napredne stranke i sredstava javnog obaveštavanja, utvrdi činjenice o mogućem kršenju pravila i načela ravnopravnosti, ukaže im na nepravilnosti u izbornom postupku i uputi upozorenje.

Preliminarni izveštaji o finansiranju kampanje

 Preliminarni izveštaji kao preporuka ODIHR: Jedna od izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti jeste uvođenje obaveze podnošenja preliminarnih izveštaja o finansiranju kampanje. Iako je na taj način formalno ispunjena jedna od preporuka ODIHR, to je učinjeno na način koji ne omogućava značajno veću transparentnost ovih podataka dok izborna kampanja traje.

Mala korist: Kao što je TS upozoravala, pravljenje preseka finansija sa stanjem 15 dana pred izbore ne donosi mnogo, zato što partije veći deo troškova plaćaju kasnije, a uglavnom tek posle izbora, kada dobiju pretežni deo budžetskih dotacija.

Budžetski avans koji kasno stiže: Rok za uplatu dela budžetskih dotacija koji se uplaćuje pre izbora, onima koji su položili izborno jemstvo, bio je 24.3.2022. za predsedničke (po 46.126.500 dinara) i 27. mart za parlamentarne izbore (po 20.500.667 dinara), to jest, devet, odnosno šest dana pre dana glasanja, tako da preliminarni izveštaji ne obuhvataju čak ni ove prihode stranaka.

Bolje rešenje za transparentnost: Zbog toga smo predlagali da se, po uzoru na Češku, i u Srbiji uvede sistem transparentnih računa, koji bi omogućio uvid u prihode i rashode u realnom vremenu, uz zaštitu pojedinih ličnih podataka (npr. broj računa i adresa davalaca priloga). Svi drugi podaci su i inače javnog karaktera i bili bi objavljeni u finansijskim izveštajima ili bi bili dostupni na osnovu zahteva za pristup informacijama.

Nedoumica – troškovi koji nisu plaćeni: Ništa manje važno, imajući u vidu da se troškovi kampanje plaćaju odloženo, predložili smo da se na nesumnjiv način propiše obaveza izveštavanja, ne samo o izvršenim rashodima, već i o ugovorenim obavezama (npr. vrednost bilborda ili reklama koje su ugovorene). Ni Zakon, ni Pravilnik koji je doneo direktor Agencije za sprečavanje korupcije nisu dovoljno jasni oko toga da li se prijavljuju jedino troškovi koji su plaćeni ili i oni koji su još „na čekanju“. Usled toga, u praksi su moguća različita tumačenja i situacija u kojoj bi jedna partija prikazala trošak, a druga ne, iako su u istoj situaciji. To se, verovatno i dogodilo, sudeći po objavljenim podacima.

Koji je bio rok za izveštaje: Iako je po Zakonu rok za podnošenje izveštaja “sedam dana pre dana izbora”, to jest, subota, 26.3.2022, Agencija za sprečavanje korupcije je protumačila da se ovde takođe primenjuju pravila za računanje rokova iz Zakona o opštem upravnom postupku, pa je kao rok određen prvi naredni radni dan, ponedeljak, 28.3.2022.

Izveštaji nedostupni skoro do početka izborne ćutnje: Zakon nije uveo obavezu da sami učesnici u kampanji objave dostavljene izveštaje na svom sajtu, već samo obavezu Agencije da ih objavi i to u roku od tri dana nakon prijema. Usled tako manjkave odredbe i tumačenja rokova koje očigledno ometa ostvarivanje svrhe ovih izveštaja, krajnji rok za njihovo objavljivanje je bio poslednji dan pred nastupanje izborne tišine (31.3.2022).

Time je praktično onemogućeno bilo kakvo analitičko izveštavanje medija o tome na koji način su podnosioci izbornih lista i predlagači kandidata ispunili svoju zakonsku obavezu, kao i mogućnost da veliki broj građana koje bi to zanimalo sazna nešto o troškovima i izvorima finansiranja kampanje kojoj su bili izloženi prethodnih mesec i po dana.

Taj nedostatak je utoliko veći kada se zna da će daleko najveći deo te kampanje platiti sami ti građani, jer se iz budžeta ove godine za predsedničke i parlamentarne izbore distribuira rekordnih 15,7 miliona evra.

Ko je prekršio zakonsku obavezu: Do dana izbora na sajtu Agencije je bilo objavljeno ukupno 93 preliminarna izveštaja. Sedam se odnosi na predsedničke izbore, pa se može zaključiti da su obavezu ispunili svi izuzev predlagača kandidata Miše Vacića.

Za parlamentarne izbore je objavljeno 15 izveštaja, a obavezu nisu ispunile liste „Muftijin amanet“ (SPP), Alternativa za promene – Albanska demokratska alternativa“, „Romska partija“ i „Ruski manjinski savez“. Za beogradske izbore nedostaje jedino lista „Ruskog manjinskog saveza“. Ostalih 60 izveštaja se odnosi na izbore u drugim gradovima i opštinama.

Koliko je prijavljeno troškova do sada: Zbirno posmatrano, za predsedničke izbore su zaključno sa 18. (ili 19, u zavisnosti od tumačenja) martom 2022, prijavljeni troškovi u visini od 104.710.992 dinara, to jest oko 880 hiljada evra, kao i prihodi od 111,889,644 dinara (oko 950 hiljada evra). Za skupštinske izbore prijavljeno je 225.776.210 dinara (oko 1,9 miliona evra) troškova i za nijansu više prihoda (251,042,803 dinara, oko 2,2 miliona evra).

Koji je udeo troškova kampanje poznat javnosti: Imajući u vidu da je iz donacija prikupljeno i sa stalnih računa bilo preneto oko 3,1 miliona evra (od čega će deo biti vraćen nakon prijema budžetskog novca), kao i činjenicu da stranke i grupe građana tradicionalno teže da pokriju računima svaki dinar dobijenog budžetskog novca, može se pretpostaviti da će ukupni prijavljeni troškovi kampanje za republičke izbore dostići 18 miliona evra.

To dalje znači, da je iz objavljenih preliminarnih izveštaja postalo poznato tek oko 15% ukupnih očekivanih troškova izborne kampanje i da građani kojima su podaci o troškovima bili bitni za opredeljivanje na izborima nisu imali na raspolaganju ni približno tačne i potpune informacije, sve i da su ih sami tražili i pronašli na sajtu Agencije.

Verodostojnost izveštaja – ukupni iznosi: Tako bi, na primer, građani mogli da zaključe da je kampanja SNS na obe vrste republičkih izbora, u periodu od 15.2. do 18.3.2022, bila tek za nijansu skuplja od kampanje koju vodi SPS za parlamentarne izbore (104 naspram 93 miliona dinara), što je veoma daleko od stvarnog stanja kada se uzmu u obzir opažene promotivne aktivnosti u kampanji. Ako bi se sudilo po ovim izveštajima, u ukupnim troškovima kampanje je SNS učestvovala sa svega 31%, dok je u stvarnosti procenat verovatno bio barem dvostruko veći, SPS sa skoro 30%, Dveri sa 13%, koalicija Moramo sa 8,3%, DSS sa 3,8%, a manjinske SVM i SDA sa čak 4,3, odnosno 3,4 procenata.

Reagovanje SNS: 1. aprila 2022. informativna služba SNS, verovatno reagujući na procene pojedinih troškova kampanje koje je dan ranije iznela TS, saopštila je da su ukupni izdaci političke kampanje „zaključno sa 31.3.2022.“ (poslednji dan kampanje) bili 339.877.618 dinara (oko 2,9 miliona evra). Prema procenama TS, vrednost TV reklama za ovu stranku sa obračunatim popustima premašuje 4 miliona evra. Stoga nije jasno da li je SNS iznela samo podatak o troškovima kampanje koji su plaćeni do 31.3, ili samo troškove koji se odnose na jednu vrstu izbora (npr. parlamentarnih).

 

Šta je prikazano od troškova TV reklama: Iskrivljenoj slici koja bi se stekla na osnovu preliminarnih izveštaja najviše doprinosi to što je prijavljen veoma mali deo troškova TV reklama. Njihov udeo u preliminarnim izveštajima je svega 16,09%, a na osnovu prethodnih iskustava se može očekivati da će u finalnim izveštajima iznositi oko polovine ukupnih rashoda kampanje.

SNS se gotovo jedina reklamirala na TV stanicama prvih nedelja kampanje, ali je prijavila samo plaćanja za oglase na B92, Prvoj i regionalnim TV stanicama, dok oglašavanje na RTS, Pink i Happy, koje se takođe dogodilo u periodu na koji se odnosi izveštaj, nije navedeno. Zanimljivo je, međutim, da je za razliku od SNS, SPS naveo troškove oglašavanja na RTS, a slično su učinili i predlagači kandidata Ponoša, Jovanovića i Obradovića.   

Bilbordi: Čini se da su znatno bliže realnim prijavljeni troškovi zakupa bilborda u ovom periodu, gde je suma premašila 400 hiljada evra. Međutim, manje od ¼ ovako prijavljenih troškova odlazi na kampanje koje je vodila SNS, iako je u stvarnosti zastupljenost bilborda kandidata ove stranke bila natpolovična u prvim nedeljama kampanje. Bilbord kampanje u vrednosti od između 40 i 50 hiljada evra prijavili su koalicija „Moramo“ i „Dveri“.

Javni događaji: SPS je prijavila najviše troškova u vezi sa organizacijom javnih događaja u kampanji (preko 20 miliona dinara). Za nijansu manje je prijavila SNS – 12 miliona za predsedničke izbore i 7 za parlamentarne.

Novac sa stranačkih računa i prilozi: SNS je sa stalnog stranačkog računa prenela za kampanje 174 miliona dinara. Iako se po Zakonu to tretira kao „finansiranje iz privatnih izvora“, taj novac uglavnom potiče iz budžeta (novac koji je stranka dobila za finansiranje rada van kampanje, na osnovu zastupljenosti u Skupštini). Upadljiv je izostanak prikupljanja priloga, iako je reč o stranci koja ima daleko najveći broj članova i koja se ranije obilato koristila ovim vidom finansiranja.

S druge strane, SPS je prijavila čak 80 miliona dinara priloga fizičkih lica i još 39 miliona dinara koji potiču sa stalnog stranačkog računa (odnosno budžetskih dotacija za redovan rad). SRS, koja već duže od dve godine nije zastupljena u nacionalnom parlamentu i ne dobija značajne budžetske dotacije, očigledno ima sačuvan novac od ranije, pa je prenela sa stalnog računa 28,5 miliona dinara. Upola manje novca prenela je i utrošila SVM, a Koalicija Albanaca doline 4,4 miliona dinara.

Dobijene priloge su prijavili i DSS (oko 6,7 miliona dinara), liste koje su predvodili Marinika Tepić (3,1 miliona) i Boris Tadić (2,8 miliona), kao i Koalicija „Moramo“ (2,7 miliona) i Dveri (1,4 miliona).

Bez prihoda?: Ni dinar prihoda po bilo kom osnovu nisu prijavili „Zavetnici“ (čiji je trošak kampanje do 18. marta navodno bio samo 45 hiljada dinara), koalicija „Suverenisti“ (sa troškom od 7,3 miliona) i lista „Otete bebe“. Kod SDA je prihod bio zanemarljiv (81.000), a prijavljeni troškovi su dosegli već 11,4 miliona dinara. Zanimljivo je da pomenute liste i predlagači kandidata (izuzev SDA) nisu naveli ni neke troškove koji su kod drugih uobičajeni i koji su morali nastati na samom početku kampanje – overa potpisa. 

Istraživanja i komunikacija: Od podataka koji se mogu navesti kao kuriozitet ili kao pitanje koje iziskuje provere izdvajamo veoma velike troškove istraživanja javnog mnenja u izveštaju „Dveri“ (skoro 4 miliona dinara) i odsustvo troškova komunikacije u izveštajima DSS, Zavetnika i GG Ujedinjeni za Srbiju. 

Putni troškovi: Ako je verovati izveštajima, najviše su na putovanja i obilaske Srbije utrošile Dveri – oko 30 hiljada evra, to jest sedam puta više nego sve druge liste i kandidati zajedno. Kako je ovo malo verovatno, ostaje pitanje da li je njihov trošak preuveličan ili je kod drugih partija izostavljen.

Overa potpisa: Razlike u ceni overe potpisa su ogromne – od 27 hiljada dinara kod predsedničke kandidatkinje Zavetnika, do 3,2 miliona dinara za kandidata SNS (i 1,5 milion za izbornu listu te stranke).

Internet i društvene mreže: Oglašavanje na internetu su prijavili jedino „Suverenisti“, SVM, „Moramo“ i „Dveri“, a ostale troškove oglašavanja, gde mogu biti uključene i društvene mreže (nije propisana posebna rubrika) prijavljuju UZS, „Moramo“, „Dveri“ i lista „Ajmo ljudi“. Ni dinar troška u izveštajima za predsedničke i parlamentarne izbore za internet nije prijavila SNS, iako je bila najzastupljenija i kod ovog vida oglašavanja. „Ostali troškovi oglašavanja“ čine neobičnu visoku stavku kod SDA Sandžaka – 4,8 miliona dinara. S druge strane, na društvenoj mreži Facebook, su u istom periodu bile registrovani brojni oglasi kojim je promovisana SNS, Dveri, SVM i koalicija „Moramo“.

Novine i radio: Prijavljene investicije u štampanim medijima dostigle su 100 hiljada evra, a na radio stanicama skromnih 30 hiljada.

Opšti zaključci: Uvođenje obaveze podnošenja preliminarnih izveštaja o finansiranju kampanje unekoliko je povećalo transparentnost, ali na način koji ne ostvaruje željeni cilj i koji može voditi pogrešnim zaključcima. Umesto da građani dobiju uvid u cenu kampanje pre odlučivanja na izborima, većina izveštaja je postala javno dostupna tek popodne poslednjeg dana pred nastupanje izborne tišine, tako da je svaka ozbiljna analiza ili diskusija o njima bila nemoguća. Ovakva situacija je nastala između ostalog, usled tumačenja zakonskih rokova na način koji je suprotan smislu uvođenja ove obaveze. Izveštaji prikazuju stanje finansija sa presekom na 15 dana pred izbore, do kada je plaćen relativno mali deo troškova – prema procenama TS u ovim izveštajima se mogu naći podaci tek za oko 15% troškova kampanje koji će na kraju biti prijavljeni. Očigledno je da su stranke koristile različitu metodologiju prilikom prikazivanja podataka u preliminarnim izveštajima, prilikom prijavljivanja obaveza koje se plaćaju odloženo, tako da ovi izveštaji mogu dovesti do pogrešnih zaključaka o ceni kampanje pojedinih učesnika izbora. Pored toga, velike razlike u visini pojedinih troškova, kao i odsustvo prijavljenih prihoda i rashoda kod nekih učesnika izbora već sada dovode u pitanje ispravnost finansijskog izveštavanja. Pet učesnika republičkih izbora izveštaje uopšte nije podnelo, za šta su propisane novčane kazne. Agencija za sprečavanje korupcije još uvek nije javno saopštila njihove nazive. Iako ne postoji zakonska obaveza da to učini, objavljivanje ovih podataka, odmah nakon isteka roka, moglo je da poveća interesovanje javnosti za ovu zakonsku novinu i da poveća njene efekte.

Prezentaciju nalaza možete preuzeti sa sajta TS

Snimak konferencije za novinare možete pogledati na YT kanalu TS i na YT kanalu Medija centra.