Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, radna grupa za Poglavlje 5 – javne nabavke i javno-privatna partnerstva

Javne nabavke su važan segment funkcionisanja privrede, usled činjenice da značajno učestvuju u bruto nacionalnom proizvodu većine država savremenog sveta. Ustrojstvo sistema javnih nabavki stoga ima veliki uticaj i na obezbeđivanje principa slobodnog tržišnog nadmetanja, ukoliko taj sistem nije postavljen na pravilima koja diskriminišu privredne subjekte prema zemlji porekla ili drugim nerelevantnim kriterijumima. Pravne tekovine EU o javnim nabavkama utemeljene su na načelima transparentnosti, ravnopravnog tretmana, slobodne konkurencije i nediskriminacije. Pored toga, postoje posebna pravila EU koja se primenjuju na koordinaciju kod odabira najpovoljnijeg ponuđača i dodele ugovora o javnim nabavkama radova, usluga i dobara. Posebna pravila se primenjuju i za pojedine sektore. Pravne tekovine takođe sadrže pravila o tome kako se odluke organa javnog sektora preispituju i daju mogućnost pravnih lekova. Ta pravila takođe zahtevaju postojanje specijalizovanih tela koja će obezbediti njihovu primenu.

Postupak koji prethodi odluci o dodeli (zaključnju) ugovora uređuju Direktiva 2014/24/EU o takozvanim „tradicionalnim naručiocima“ („klasični sektor“) i Direktiva 2014/25/EU o organima i subjektima koji posluju u sektoru vodoprivrede, sektoru energetike, saobraćaja i poštanskih usluga („komunalni sektor“). Pored toga, Direktiva 2009/81/EZ propisuje da postupke za dodelu određenih ugovora o izvođenju radova, ugovora o pribavljanju dobara i usluga, koordinišu naručioci ili subjekti iz oblasti odbrane i bezbednosti. Propisima EU uređeno je i pitanje elektronskih nabavki, koje uključuju elektronska sredstva komunikacije, sisteme dinamične kupovine i elektronske aukcije. Pravilima je predviđen i Zajednički rečnik nabavki, kao i standardni obrasci obrasci za objavljivanje.

Pored postupaka javnih nabavki, sistem javnih nabavki u EU u širem smislu čine i procedure za zaključivanje koncesija i drugih oblika javno-privatnog partnerstva. Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta 2014/23/EU o dodeli ugovora o koncesiji po prvi put su defnisana jasna i nedvosmislena pravila za dodelu ugovora o koncesijama na nivou EU.

Države članice EU imale su rok da da ove direktive pretoče u nacionalno zakonodavstvo do 18. aprila 2016. Generalno, cilj aktuelnih direktiva u odnosu na ranije važeće bio je da se postupak nabavke pojednostavi i učini prilagodljivijim. Među novim pravilima je i jedinstveno elektronsko dokazivanje ispunjenosti uslova za ponuđače, (ESPD), koje, kroz digitalizaciju javnih nabavki može značajno da poveća efikasnost sistema (samo firma koja pobedi u nadmetanju podnosi celokupnu dokumentaciju). Novim pravilima su ograničeni zahtevi koji se postavljaju pred ponuđače u pogledu prethodnog prometa, čime se pogoduje mogućnosti da i manja preduzeća uzmu učešće u nabavkama. Sličan efekat bi trebalo da imaju i pravila o podeli nabavki na partije. Više se naglašava i mogućnost da javne nabavke posluže kao sredstvo za sprovođenje javnih politika, naročito u oblasti zaštitet životne sredine, socijalne integracije i inovacija.

Kako bi se postigla usaglašenost sa direktivama o javnim nabavkama potrebno je da države imaju odgovarajuće administrativne kapacitete za njihovo sprovođenje. Ti kapaciteti treba da budu dovoljni da obezbede funkcionisanje sistema javnih nabavki, kreiranje javnih politika u ovoj oblasti, funkcionisanje operativnih sredstava, službi za podršku, nadzora i statistickih podataka, kao i usklađene kontrole za sve oblasti koje se tiču javnih nabavki. Kapaciteti treba da postoje ne samo kod državnih organa koji imaju nadležnosti u oblasti javnih nabavki, već i kod glavnih naručilaca na svim nivoima vlasti, jer oni treba da delotvorno sprovode pravila o javnim nabavkama.

Pravne tekovine EU takođe sadrže pravila o postupku zaštite prava i pravnim lekovima u postupcima javnih nabavki. Državni organi treba da obezbede sprovođenje donetih propisa i delotvoran sistem pravne zaštite u slučajevima kada su ugrožena prava učesnika postupaka javnih nabavki.

Imajući u vidu razvoj sistema javnih nabavki od 2002, koji je u velikoj meri bio zasnovan na praćenju standarda EU, Srbija je dobila poziv da pregovaračku poziciju podnese bez merila za otvaranje poglavlja.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Unapređenje sistema javnih nabavki u kontekstu pristupanja EU, ukoliko se potencijali procesa pridruženja iskoriste na najbolji način, omogućiće Srbiji da ostvari uštede javnih sredstava kroz slobodno nadmetanje ponuđača za dobijanje ugovora sa javnim sektorom, privredni rast i razvoj poslovnih subjekata koji deluju na otvorenom tržištu u Srbiji i EU, korišćenje standardnih procedura, učenje na iskustvima zemalja članica EU i drugih kandidata za pristupanje i jačanje sistema za sprečavanje korupcije i suzbijanje drugih nepravilnosti u javnim nabavkama i kod javno – privatnih partnerstava.

Radni sastanak Nacionalnog konventa za EU – grupa za poglavlje 5 (24. januara 2020)

IMG 2c01fe1ab99f75704f2ff00165269ba2 V