Borba protiv korupcije - na papiru i u praksi
Monitoring sprovođenja 13 preporuka iz Akcionog plana za poglavlje 23 EU integracija i 75 aktivnosti, koji je Transparentnost Srbija sprovodila tokom 2017. i 2018. pokazuje da ni evropske integracije nisu bile dovoljan zamajac za ostvarivanje sistemskog pristupa u borbi protiv korupcije. Prema našim nalazima, na ovom uzorku je samo 11% aktivnosti realizovano u potpunosti a još 40% delimično do kraja 2017. godine. Akcioni plan za poglavlje 23 usvojen je zvanično 2016, ali su mnoge aktivnosti započete i ranije.
Stvari se nisu odvijale kako je zamišljeno ni u jednoj od posmatranih oblasti, pri čemu je stanje najlošije kad je reč rešavanju „nezakonitog bogaćenja“, koordinaciji borbe protiv korupcije, razmatranju preporuka Saveta za borbu protiv korupcije, kontroli finansiranja stranaka i sprečavanja sukoba interesa. U nekoliko posmatranih oblasti primena Akcionog plana nije moguća zbog kašnjenja sa zakonskim reformama (sukob interesa, finansiranje partija, javne nabavke).
Ma koliko bilo zabrinjavajuće to što značajan deo planiranih aktivnosti nije realizovan ni do sredine planiranog sprovođenja ovog akcionog plana, još je veći problem to što ne funkcioniše sistem za rešavanje problema „u hodu“. Neispunjavanje obaveza prolazi bez posledica po odgovorne. Kvartalni izveštaj Vladinog Saveta za praćenje AP za poglavlje 23 konstatuje probleme, ali to uočavanje ne dovodi do ispunjavanja obaveze pre nego što dođe vreme za sledeći izveštaj. Problemi uglavnom ostaju nerešeni i u slučajevima kada su odgovorni organi pogrešno određeni ili kada je neispunjavanje obaveze posledica nedovoljnih resursa. Sistem praćenja ispunjenosti obaveza ustrojen je tako da pruža osnovne informacije o sprovedenim aktivnostima, ali nedovoljne o njihovom kvalitetu i gotovo nikakave o krajnjim efektima. Pored toga, ocene o uspešnosti realizacije koje daje Vladin Savet za poglavlje 23 su previše blagonaklone i zasnovane na stavovima obveznika. Razlike u odnosu na monitoring TS su velike. Prema njihovom viđenju, čak 24% aktivnosti iz istog uzorka je potpuno realizovano, još 21% se „uspešno realizuje“, a 7% je blizu ispunjenja, dok samo 27% nije uopšte ispunjeno.
Zbog toga je neophodno izvršiti temeljnu reviziju Akcionog plana za poglavlje 23. Revizija se nipošto ne bi smela svesti na pomeranje rokova koji su već protekli. Jednako bi bilo pogubno zavaravati se da Akcioni plan nije realizovan zato što za to nije bilo dovoljno vremena i da će novi indikativni rok pridruživanja (2025) dati dovoljno vremena da se ispune svi planovi. Nasuprot tome, sada bi trebalo utvrditi da li predviđene aktivnosti uopšte mogu da dovedu do ostvarivanja postavljenih merila ili bi trebalo osmisliti nove.
