Rezolucija Evropskog parlamenta - o donošenju zakona, izborima, slučaju "Savamala", Ustavu, pravosuđu, civilnom društvu ...

EP poziva Srbiju da unapredi planiranje, koordinaciju i praćenje primene novih zakona i politika, kao i „sistematsko uključivanje civilnog društva u dijalog o politikama, uključujući i onaj o procesu pridruživanja“.

U vezi sa predsedničkim izborima 2017. i poslaničkim izborima 2016, evropski parlamentarci su se, između ostalog, osvrnuli na nejednak pristup kandidata medijima tokom kampanje, pauzu u radu Narodne skupštine tokom izbora i pozvali vlasti da istraže tvrdnje o raznim vrstama nepravilnosti. U vezi sa izborima 2016. organi vlasti su pozvani da reše probleme koje je identifikovala posmatračka misija OSCE/ODIHR. Između ostalog, izričito se pominje „zamućena razlika između državničkih i partijskih aktivnosti“, kao i poziv da „finansiranje političkih stranaka budu u skladu sa najvišim međunarodnim standardima“.
„Nezavisnost pravosuđa nije obezbeđena u praksi, što sprečava sudije i tužioce da primene zakone“. EP poziva na ustavne promene koje bi smanjile politički uticaj na izbor sudija i tužilaca. Na kvalitet njihovog rada utiče nejednaka raspodela posla, veliki broj nerešenih predmeta i neuspostavljeni sistem besplatne pravne pomoći.

EP hvali aktivizam Srbije u regionalnoj policijskoj i sudskoj saradnji i napredak u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, potrebu da se ispitaju kriminalne mreže, unaprede finansijske istrage i rad policije koji je zasnovan na prikupljanju informacija, da Srbija treba da u potpunosti primeni Zakon o policiji iz 2016, da prilagodi evropskim pravila o oduzimanju imovine stečene kriminalom (izmene Zakona su vršene krajem 2016, pa je nejasno da li one nisu dovoljne po mišljenju EP). EP je pozdavio i „nedavne izmene propisa o imovini“ i istakao da mora biti obezbeđena „transparentna i nediskriminatorna primena“ tog zakona, kako bi se obezbedila „puna jasnoća imovinskih prava“.

Srbija je pozvana da u potpunosti primeni preporuke međunarodnih organizacija iz oblasti sprečavanja pravnja novca. EP je ukazala na značaj regionalne saradnje i koordinacije, kako bi se obezbedila zaštita od organizovanog kriminala i korupcije.
Slučaj „Savamala“ naziva se „spornim“, i kaže se da se odnosi „naročito na uništavanje privatne imovine“. Iako je u noći između 24. i 25. aprila 2016. zaista bespravno uništena privatna imovina na području planiranom za izgradnju „Beograda na vodi“, glavni problem za vladavinu prava predstavlja to što državni organi (policija i komunalna policija) nisu reagovali na pozive građana zbog nelegalnog rušenja objekata i ograničavanja slobode ljudi. Konstatacija o tome da je proteklo duže od godine bez napretka u istrazi, na čije okončanje je EP pozvala, poziv da MUP u potpunosti sarađuje sa javnim tužiocem u tom slučaju i poziv vlastima da se „uzdrže od optužbi, pritiska i napada na pripadnike građanskog pokreta „Ne davimo Beograd“.

EP pozdravlja mere za jačanje transparentnosti i konsultativnosti postupka u Skupštini (nije jasno na koje se odnose, pošto dugo vremena nisu održavana javna slušanja), kao i redovno održavanje sastanaka EU konventa. S druge strane, tu je zabrinutost, zbog čestog korišćenja hitnog postupka u usvajanju zakona, i „promene dnevnog reda u poslednji čas“, jer podrivaju delotovrnost, kvalitet i transparentnost postupka i ne omogućavaju dovoljno vremena za šire javne konsultacije. EP naglašava da parlamentarni nadzor izvršne vlasti mora da ojača, i da odmah treba da bude usvojen Kodeks ponašanja parlamentaraca. Inače, donošenje tog kodeksa je planirano odavno, a ušlo je i među preporuke GRECO, koje je Srbija trebalo da ispuni do kraja prethodne godine.

Ustav treba da se menja, kako bi se u potpunosti ispunile preporuke Venecijanske komisije, radi odstranjivanja uticaja Skupštine na imenovanje sudija, kontrole političkih stranaka nad mandatom narodnih poslanika (ustavna norma iz člana 102. st. 2, koja nije operacionalizovana zakonskim rešenjima), kao i radi „nezavisnosti ključnih institucija i zaštite osnovnih prava“.
U izveštaju se primećuje da je u nekim oblastima usporena reforma javne uprave, da „nema napretka u izmenama Zakona o državnim službenicima“, da se mora dalje „profesionalizovati i depolitizovati uprava“, a da „postupak zapošljavanja i otpuštanja mora da bude transparentniji“. U vezi sa ovim podsećamo da je još veći problem od manjka transparentnosti i promena Zakona to što se ni postojeće norme ne poštuju, pre svega u vezi sa postavljanjem službenika na položaju, koji su i dalje većinom u „v.d. stanju“.

Evropski parlamentarci, više nego srpski, vode računa o koristi koje mogu da im donesu nezavisni državni organi. Izričito se pominje „značaj nezavisnih tela“, poimence Omdbusman, Poverenik za informacije, DRI, Agencija za borbu protiv korupcije i Savet za borbu protiv korupcije (poslednje navedeno telo nema status državnog organa, već radnog tela Vlade), u obezbeđivanju odgovornosti državnih institucija. EP poziva vlasti u Srbiji da zaštite nezavisnost ovih tela, da im pruže punu političku i administrativnu podršku u radu i da obezbede da se postupa po njihovim preporukama. Posebno ističu da vlasti treba da se uzdrže od optužbi i neutemeljenih političkih napada na Zaštitnika građana.

U vezi sa medijima, ponavlja se da nema napreka u vezi sa „slobodom izražavanja“ i „autocenzurom“, koja se pogoršava. Govori se o napadima i pretnjama novinarima, a državni organi se pozivaju da te slučajeve ispitaju proaktivno. Takođe se izražava zabrinutost zbog negativne kampanje koja se vodi protiv novinara istraživača korupcije. Tu je i poziv na punu primenu medijskih zakona, bez preciziranja normi koje nisu poštovane. EP pozdravlja sporazum o saradnji u zaštiti novinara i poziva na njegovu primenu. Ističe se potreba za punom transparentnošću vlasništva u medijima i finansiranja medija.
U vezi sa medijima je i veoma jasna opaska da je Zakon o oglašavanju, koji je usvojen 2015. bez javne rasprave, ukinuo važne odredbe o zabrani oglašavanja organa vlasti i zabrani političkog oglašavanja van perioda izborne kampanje. U vezi sa ovom temom podsećamo da je problem državnog i političkog oglašavanja širi, jer pravila nisu ni dovoljna, ni precizna ni dosledna. Problemi se mogu rešavati i izmenama drugih propisa, pre svega Zakona o javnim nabavkama i propisima koji uređuju izbornu kampanju.

Najzad, Evropski parlament daje značaj i jednoj temi o kojoj se ne govori u izveštajima o napretku Evropske komisije – finansiranju organizacija civilnog društva i uslovima za rad kritički nastrojenih organizacija civilnog društva. Tako se izričito traži (od izvršnih tela EU) da ne uslovljavaju dodelu sredstava za finansiranje OCD iz IPA fondova time što bi imali partnere iz državnih organa. Druga stvar je „osuda Vlade i medija kojima Vlada upravlja u vođenju negativne medijske kampanje protiv OCD“, zabrinutost zbog toga što „vlast uspostavlja fiktivne organizacije civilnog društva kako bi se suprotstavile nezavisnim OCD.