Otkloniti nelogičnosti u sistemu finansiranja kampanje

Transparentnost Srbija poziva da se pravila o finansiranju izborne kampanje poboljšaju pre raspisivanja predsedničkih izbora i da se organizovanje izbora ne opterećuje suvišnim troškovima.

Predlagači kandidata na predsedničkim izborima 2017. dobiće za trećinu manje novca iz budžeta nego 2012, što je posledica izmene zakona. Međutim, istovremeno će dobiti značajno više nego za parlametnarne izbore održane u maju 2016! Razlog je to što se za parlamentarne izbore samo petina novca iz budžeta deli na jednake delove svim učesnicima, a na predsedničkim 50%.Tako su 2016. sve partije dobile predparlamentarneizbore po 5,8 miliona dinara, a sada bi, u slučaju da se pojavi 12 kandidata (kao 2012) svaki od njihovih predlagača dobio gotovo pet puta više - 26,7 miliona dinara. Budući da su troškovi kampanje za parlamentarne i predsedničke izbora veoma slični, na ovom primeru se jasno vidi da Zakon o finansiranju političkih aktivnosti nema jasno određen cilj budžetskog finansiranja i taj bi propust trebalo otkloniti. Međutim, pri svakoj promeni Zakona se mora voditi računa o ravnopravnosti učesnika izborne trke, koja je ozbiljno narušena sistemom finansiranja. Naime, izmenama Zakona s kraja 2014. godine, koje, na žalost,nisu izvedene u skladu sa antikorupcijskom strategijom donetom samo godinu dana ranije, uvedena je mogućnost da se za izbornu kampanju troši budžetski novac namenjen finansiraju redovnog rada političkog subjekta. Od tog momenta su u izbornoj trci izrazito privilegovani kandidati većih parlamentarnih stranaka, naročito u odnosu na nezavisne i kandidate vanparlamentarne opozicije.

Pored troškova finansiranja kampanje treba voditi računa i o troškovima organizovanja izbora. Trošak države za organizovanje izbornog procesa procenjen je u budžetu Srbije za 2017. na preko 10 miliona evra. Pošto najveći deo tog novca odlazi za nadoknade članovima biračkih odbora, Transparentnost Srbija apeluje na one parlamentarne stranke kojeveć imaju predstavnike u stalnom sastavu biračkih odbora da ne stvaraju dodatne troškove za budžet, koji mogu biti veći od 30 miliona dinara po jednom predsedničkom kandidatu¹, imenovanjem svojih kadrova i u prošireni sastav biračkih odbora.

Istovremeno, Transparentnost Srbija poziva Vladu i poslaničke grupe da što pre predlože članove Nadzornog odbora² , kako bi on bio formiran pre izbora, prvi put nakon 2000. godine. To telo bi moglo biti značajno jer u postojećem pravnom okviru ni jedan organ nije formalno nadležan za brojne sporne situacije koje redovno nastaju tokom kampanje, a naročito za neumereno pojavljivanje aktuelnih državnih funkcionera u obavljanju navodno redovnih dužnosti.

Dodatak – detaljniji prikaz podataka o izdvajanjima iz budžeta u vezi sa izborima i finansiranjem izborne kampanje

Inače, u budžetu za 2017. godinu je iznos za finansiranje kampanje pravilno izračunati iznosi 641.760.000³.Ako broj predsedničkih kandidata bude isti kao pre pet godina, njihovi predlagači će za vođenje kampanje dobiti približno za jednu trećinu novca manje nego tada, što je posledica zakonskog smanjenja procenta budžetskih izdvajanja. Slično tome, i predlagači kandidata koji ulaze u drugi krug izbora (što se redovno dešava u poslednjih 20 godina) mogu da računaju na oko 1,5 milion evra iz budžeta, dok su 2012. DS i SNS podelile po 2,2 evra iz budžeta za kampanje svojih predsedničkih kandidata.

Troškovi organizacije izbora, na razdelu Narodne skupštine iznose 1.107.456.000 dinara. Tome treba pridodati 26,1 miliona opredeljenih radu Republičke izborne komisije, kao i oko 60 miliona troškova rada drugih organa (Upravni sud, Zavod za statistiku, pojedina ministarstva). Zanimljivo je da je Skupština isprva tražila za organizaciju izbora 100 miliona dinara više, ali su amandmanom ti troškovi smanjeni. Ostaje da se vidi da li je u pitanju bila demagoška korekcija budžeta ili preterana procena rashoda.

Za kontrolu troškova izborne kampanje Agencija za borbu protiv korupcije dobiće 12,6 miliona dinara, iznos koji bi trebalo da bude dovoljan za terensku kontrolu i koji je u skladu sa zakonskim parametrima (duplo veći od minimalnih 1% izdvajanja za finansiranje kampanje). Transparentnost – Srbija podseća da bi u izmenama zakona trebalo precizirati i dužnosti Agencije u pogledu obuhvata i vremenskog okvira kontrole izveštaja o finansiranju kampanje, kako se ne bi dešavalo da se ne bi desilo da Srbija uđe u novi izborni ciklus a da postupci zbog kršenja pravila na prethodnim izborima ne budu ni započeti, kao što se može dogoditi sada⁴. 

[1] Svaka stranka, koalicija ili grupa građana koja predloži kandidata za predsednika ima zakonsko pravo da imenuje jednog člana i jednog zamenika člana u prošireni sastav biračkog odbora.  Na izborima 2016 bilo je više od 8300 biračkih mesta. Uz nadoknadu od 2000 po osobi, ukupan trošak koji se izdvaja iz budžeta za ova lica može premašiti 30 miliona dinara po jednom predlagaču kandidata. S druge strane, članstvo biračkih odbora u stalnom sastavu uglavnom odražava strukturu Skupštine, tako da će veće parlamentarne stranke već imati svoje predstavnike na biračkim mestima po tom osnovu.

[2] Na poziv predsednice Skupštine iz 2016. nije se odazvala Vlada Srbije, kao ni najveća vladajuća stranka, a kandidate su predložile samo SPS, JS i opoziciona DS.

[3] Ukupni poreski prihodi koji su osnovica iznose 916.800.000.000 dinara, a 0,07% od toga je 641.760.000

[4] Agencija nije još uvek objavila izveštaj o kontroli finansiranja kampanje na parlamentarnim izborima iz maja 2016.

Dodatak: Tabelarni prikaz podataka o finansiranju iz budžeta