Dalekosežni zaključci Skupštine oko izveštavanja nezavisnih organa
Transparentnost Srbija (deo mreže Transparency International) pozdravlja usvajanje do sada najpotpunijih zaključaka skupštinskih odbora povodom izveštaja nezavisnih državnih organa. Skupština bi, ukoliko želi da ispuni svoju ustavnu ulogu nadzora nad radom izvršne vlasti, trebalo da redovno prati sprovođenje ovih zaključaka. Odsustvo praćenja je glavni razlog zbog kojeg Skupština ponovo obavezuje Vladu da preduzme mere koje su navedene i u zaključcima iz juna 2013.
Izveštaji državnih organa, u kojima se često identifikuju sistemski problemi i nekažnjeno odsustvo volje da se primene preventivni antikorupcijski propisi, u ranijim godinama nisu bili dovoljno propraćeni. Ove godine su izveštaji razmatrani uz znatno više pažnje javnosti i samih narodnih poslanika, što je samo po sebi dobro, ma koliko bilo loše što je medijsko interesovanje umnogome bilo podstaknuto neutemeljenim kritikama na račun nezavisnih organa i kršenjem parlamentarne procedure.
Krajnji rezultat je ipak najbolji do sada. Skupština je usvojila zaključke Odbora za pravosuđe i upravu, Odbora za finansije republičkog budžeta i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ljudska i manjinska prava povodom godišnjih izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije, Zaštitnika građana, Poverenika za informacije i Državne revizorske institucije[1]. Budući da su nezavisni organi ukazali na konkretne slučajeve nepostupanja po zakonima čije sprovođenje prate, kao i na sistemske probleme, oni su važan izvor informacija za ostvarivanje nadzorne i zakonodavne uloge Narodne skupštine. Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije prepoznaje značaj ovog pitanja i predviđa uvođenje zakonske obaveze Vlade da izveštava o sprovođenju ovih skupštinskih zaključaka (rok – maj 2015)[2].
Da bi ovaj nadzor doneo rezultate, po našoj oceni zaključci Skupštine treba da budu što konkretniji, što je propušteno u slučaju DRI, jer se u zaključku Odbora za finansije izražava samo načelna podrška radu ovog tela. S druge strane, zaključci Odbora za ljudska i manjinska prava i Odbora za pravosuđe sadrže konkretne sugestije za izmene i praćenje propisa. Tako se, između ostalog:
- od Vlade traži da obezbedi prinudno izvršavanje Poverenikovih rešenja kada je to neophodno i da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti funkcionera koji ne izvrše obaveze u skladu sa Zakonom;
- predviđa se izmena zakona, kako bi se u pripremi propisa pribavljalo i mišljenje Poverenika i kako bi se uskladile prekršajne kazne u raznim propisima;
- Skupština se obavezala da će voditi računa da se u zakonima koje usvaja obezbedi poštovanje načela iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama;
- od Vlade se traži da predloži dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije radi otklanjanja problema na koje je Agencija ukazala;
- Skupština konstatuje potrebu da se što pre donese Zakon o zaštiti uzbunjivača, da se „objavljuje što širi krug informacija od javnog značaja“, da se obezbedi otvorenost zakonodavnog postupka i da se utvrdi i primeni metodologija procene rizika na korupciju u zakonodavnom postupku;
- od Vlade se traži da razmatra i uvažava preporuke, inicijative i mišljenja Zaštitnika građana, naročito u kontekstu reforme javne uprave; konstatuje se da je potrebno „obezbediti funkcionalnost neposrednog nadzora nad radom sudske uprave i efikasno postupanje po pritužbama građana“.
Po našem mišljenju najbitnija od svega je činjenica da je Skupština obavezala Vladu da do 6. decembra ove godine izvesti o ispunjenju svih ovih mera. U vezi sa tim, ništa manje važno je da Skupština utvrdi šta je realizovano od njenih prošlogodišnjih naloga i preporuka[3]. Naime, mnogi problemi na koje nezavisni organi ukazuju ponavljaju se iz godine u godinu. Podsećamo da je Skupština prošlogodišnjim zaključkom, između ostalog, pozvala Vladu da pojednostavi i olakša ostvarivanje i zaštitu prava građana pred organima vlasti, da razmatra inicijative koje podnosi Zaštitnik građana i postupa po izrečenim preporukama, da preduzme mere za izvršavanje obavezujućih rešenja Poverenika i za pokretanje postupaka protiv funkcionera koji nisu izvršili obaveze, da predloži Zakon o zaštiti uzbunjivača, izmene zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zaštitniku građana radi efikasnijeg ostvarivanja i zaštite prava građana, kao i mere koje bi obezbedile usklađenost antikorupcijskih propisa, da donese podzakonske akte o tajnosti podataka i da obezbedi u potpunosti uslove za rad nezavisnih organa.
Okolnost da su u međuvremenu bili održani parlamentarni izbori ne predstavlja dovoljno dobro opravdanje za neispunjenje zadataka koji su postavljeni prošlog juna. Zbog toga, ostaje samo da se nadamo da će ove godine Skupština pratiti šta je učinjeno i da će taj nadzor doneti rezultate.
Transparentnost – Srbija
Beograd, 7. juna 2014.
[1] Takođe je usvojen i zaključak povodom izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ali se ovde razmatraju izveštaji samo onih organa čija je oblast rada u bližoj vezi sa borbom protiv korupcije. http://www.parlament.rs/%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8/%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B0/%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B0/%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B0.48.html
[2] http://www.acas.rs/images/stories/Akcioni_plan_za_sprovodjenje_Strategije.pdf - mera 4.7.1. iz Akcionog plana za sprovođenje Strategije.
