Free Joomla Template by Discount Justhost

Strategija za borbu protiv korupcije

Datum kreiranja: petak, 12 april 2013

Transparentnost Srbija uključena je u rad na Nacrtu nacionalne strategije za borbu protiv korupcije 2013-2018. godine i iznela je niz predloga i sugetija za poboljšanje postojećeg teksta – počev od onih načelnih, da se u nacrtu ne pominju Akcioni plan i rok za njegovo donošenje, pa do predloga za drugačije definisanje pojedinačnih ciljeva, obrazloženja, načela.

 

Inače, rad na Strategiji, započet još 2011 i praktično prekinut raspisivanjem izbora 2012., obnovljen je tek sredinom februara 2013. Rad je od početka bio opterećen postavljanjem nerealno kratkih rokova, od kojih se, srećom, odustalo u međuvremenu. Netačni podaci i nerealni rokovi su uneti i u Akcioni plan za ispunjavanje obaveza u sklopu pridruživanja EU. Početak rada na Strategiji je bio opterećen i „nezvaničnim saznanjima“ o rešenjima koja će Strategija sadržati, a koja su objavljivana u medijima pre nego što je radna grupa uopšte formirana[1].

 

Jedno od najvažinijih pitanja u vezi sa Strategijom jeste u kojoj će se meri ona primenjivati. Transparentnost Srbija zbog toga smatra da je izuzetno važno da u Nacrtu strategije bude zadržan mehanizam utvrđivanja odgovornosti za neispunjavanje obaveza propisanih Strategijom i Akcionim planom (pokretanje postupka za razrešenje odgovornih funkcionera). Nepostojanje odgovornosti jedan je od razloga što su važeća Strategija, iz 2005. godine, i Akcioni plan samo delimično sprovedeni.

 

Među primedbama u uvodnim delovima Nacrta, mogu se izdvojiti neke, poput predloga da se kao opšti cilj Strategije postavi „da se korupcija u Republici Srbiji u najvećoj mogućoj meri otkloni, tako što će biti ojačana otpornost na korupciju, umanjen broj prilika za njen nastanak, smanjene mogućnosti da korupcija ostane skrivena i povećana delotvornost u kontroli i sankcionisanju koruptivnog ponašanja“, predloga da se precizno definišu načela „nulte tolerancije“ i „vladavine prava“, tako da se omogući oslobađanje od odgovornosti učesnika čije svedočenje dovodi do otkrića opasnijih oblika korupcije i tako da vršenje dužnosti ne zavisi u budućnosti od postojanja „političke volje“.

 

U oblasti suzbijanja političke korupcije, predložili smo dopunu na osnovu koje bi politički uticaj bio otklonjen kod postavljenja i razrešenja ne samo direktora javnih preduzeća, već i rukovodilaca u drugim institucijama javnog sektora (npr. u zdravstvu, školstvu, javnim agencijama).

 

U Nacrtu se samo ovlaš pominje tema javno-privatnih partnerstava. TS je predložila uvođenje novog cilja  jer je u pitanju  oblast koja nosi sa sobom velike rizike od korupcije, naročito u slučajevima kada se u takvo partnerstvo ulazi na inicijativu privatnog partnera, a ne na osnovu unapred prepoznate potrebe javnog sektora. Prema predlogu TS, potrebno je uspostaviti praćenje svrsishodnosti odluka o javno-privatnim partnerstvima, ali i uvesti trenutno nepomenute ciljeve u vezi sa prikupljanjem javnih prihoda i sprečavanjem pranja novca.

 

U delu koji se bavi pravosuđem, Nacrt strategije predviđa „razvijeno efikasno i proaktivno postupanje u otkrivanju i krivičnom gonjenju koruptivnih krivičnih dela“ .

 

Transparentnost je predložila  da se u obrazloženju ukaže šta „proaktivnost“ treba da podrazumeva: „Proaktivnost, između ostalog, treba da obuhvati: razmatranje objavljenih izveštaja državnih organa i drugih relevantnih subjekata koji ukazuju na kršenje zakona i pre nego što bude podneta krivična prijava; uočavanje obrazaca korupitvnog ponašanja na otkrivenim slučajevima korupcije, naročito od strane organa koji vrše nadzor i njihova saradnja sa tužilaštvima u cilju ispitivanja moguće korupcije; češće korišćenje posebnih istražnih tehnika u slučajevima korupcije, uključujući i ciljane provere u vezi sa posebno rizičnim oblastima, pod nadzorom javnog tužioca.“

 

U oblasti privatizacije, planiranja i izgradnje, zdravstva, školstva i edukacije ukazali smo na mnoga pitanja koja su ostala nepokrivena (npr. izrada urbanističkih planova, nedovoljno jasna prava pacijenata)

 

U oblasti medija, TS insistira da se Strategijom i Akcionim planom predvidi veći nivo transparentnosti vlasništva nego što je predviđeno Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima, da se propiše nediskriminatorno postupanje organa javne vlasti u odnosu na medije.

 

TS je uputila i sugestije za precizno definisanje metodologije po kojoj bi Agencija za borbu protiv korupcije cenila koruptivne rizike propisa pre njihovog usvajanja, predložila propisivanje uvođenje osnovnih pitanja o korupciji i borbi protiv nje u školske i fakultetske programe. U oblasti prevencije predložili smo i bitne dopune poglavlja o transparentnosti rada organa vlasti (preispitivanje tajnost podataka, objavljivanje pretraživih baza podataka, obrazloženja odluka, planova rada i izveštaja o radu) i o zaštiti uzbunjivača.

 

Sve komentare postojećeg nacrta kao i niz drugih mera koje se mogu videti u dokumentu koji je dostupan na baneru na naslovnoj strani sajta Transparentnosti – Srbija http://transparentnost.org.rs/.

 

Transparentnost – Srbija

 

Beograd, 11. april 2013.