Antikorupcijska strategija posle pet i po godina – očekivanja i nedostaci
Iako je nesumnjivo dobra vest da je Srbija posle pet i po godina od isteka prethodne dobila novu antikorupcijsku strategiju, ovaj planski dokument, čak i ako se bude u potpunosti poštovao, ne pruža dovoljne garancije za otklanjanje nekih od glavnih uzroka korupcije – ocenjuje Transparentnost Srbija.
Merilo za ostvarivanje opšteg cilja Strategije je porast Indeksa percepcije korupcije Transparency International sa ovogodišnjih 36, na 43 poena do kraja 2028. Upitno je da li će i ovaj, ne naročito ambiciozan cilj (reč je o globalnom proseku, dok je prosek Evrope čak 57), biti dostižan na osnovu mera koje su planirane. Još snažniji pokazatelj nedovoljne ambicioznosti jeste to što Vlada Srbije planira da do kraja 2028. ispuni samo 35% preporuka GRECO koje se odnose na suzbijanje korupcije u izvršnoj vlasti i policiji. Reč je inače o obavezama koje je Srbija inicijalno trebalo da ispuni još krajem prošle godine, a novi rok dobijen od GRECO je kraj 2026.
U pripremi Strategije, tokom proleća 2023, izrađeno je više kvalitetnih analiza rizika za pojedine oblasti, ali je samo deo tog materijala uzet u obzir pri izradi ovog akta. Takođe, prošlog leta je organizovana javna rasprava o prvom nacrtu, ali izveštaj sa te javne rasprave, suprotno zakonskoj obavezi, do danas nije objavljen, tako da su učesnici ostali bez odgovora zbog čega njihovi predlozi nisu prihvaćeni. S druge strane, primetno je da su u konačnom tekstu Strategije uvažene neke od primedbi koje je dala Evropska komisija, pa se ovaj dokument osvrće na prelazna merila iz Poglavlja 23 i preporuke GRECO.
Transparentnost Srbija je u procesu izrade i na javnoj raspravi iznela brojne predloge koji su mogli značajno da doprinesu kvalitetu ovog akta. Osnovni je bio da ovu Strategiju, kao i prethodne (iz 2005. i 2013) donese Skupština, a ne Vlada. Samo na taj način je Strategija mogla da predvidi obaveze za sam parlament, predsednika Republike, nezavisne državne organe i pravosuđe, kao i da predvidi promene u Ustavu koje bi bile od značaja za borbu protiv korupcije. Naravno, ni to ne bi predstavljalo garanciju da će Strategija zaista biti poštovana, kao što se pokazalo u periodu 2014-2019, kada je Agencija za sprečavanje korupcije redovno obaveštavala Skupštinu o tome šta (ni)je urađeno, ali parlament zbog toga nikoga nije pozvao na odgovornost.
Kad je reč o represiji korupcije, nije pomenut ključni nedostatak sadašnjeg sistema – situacija u kojoj bez odgovora javnog tužilaštva ostaju brojne sumnje na korupciju iznete u javnosti, čak i kada su bile dokumentovane.
Koliki će biti dometi ovog dokumenta zavisiće u prvom koraku od kvaliteta akcionih planova. Trenutno je planirano da prvi bude donet za 90 dana. Na prošlogodišnjoj javnoj raspravi je, zajedno sa Strategijom bio i Akcioni plan za prvu godinu koji je imao brojne nedostatke. Između ostalog, i kada je bila prepoznata potreba za poboljšanjem pojedinih zakona, te izmene su bezrazložno odlagane. Takođe, obim izmena propisa je bio vezan za sadržinu analiza, u čijoj izradi nije bilo jasno predviđeno učešće javnosti.
