U izbornoj kampanji nejasna granica između države i stranke – oštar i koristan izveštaj ODIHR-a

Posmatračka misija ODIHR-a je već u preliminarom izveštaju istakla ne samo nedostatke zakonskih rešenja već i brojna ozbiljna kršenja zakona tokom kampanje i izbornog dana, među kojima su i problemi za koje Transparentnost Srbija već godinama predlaže konkretna rešenja.

U izveštaju Međunarodne misije za posmatranje izbora navodi se da su uočeni slučajevi kupovine glasova, fotografisanja listića i uticaja na birače za koga da glasaju,  što su krivična dela. Iako su dokazi o mehanizmima kupovine glasova predstavljani i pre izbora, tužilaštvo ne samo da nije reagovalo, već je odgovornost prebacivalo na izborne komisije.

Pasivnost istražnih organa je rezultirala kršenjem zakona takvih razmera da krivična dela nisu skrivana čak ni od međunarodnih posmatrača koji su obilazili pojedina izborna mesta. Oni su, između ostalog, uočili najmanje devet slučajeva kupovine glasova, 22 birača koji su fotografisali svoje glasačke listiće i 20 pokušaja uticaja na birače za koga da glasaju.

Pored podsećanja na brojna pitanja koje je Srbija trebalo da reši na osnovu ranijih preporuka ODIHR-a, sada se u izveštaju pominju i novi problemi. Jedan od njih je mogućnost da birači menjaju mesto prebivališta kako bi glasali na lokalnim izborima u više mesta, kada se izbori ne održavaju svuda istovremeno.

U vezi sa finansiranjem kampanje i zloupotrebom javnih resursa, nalazi ODIHR-a se u velikoj meri podudaraju sa onim na šta ukazuje i za šta se zalaže TS. To su uvođenje ograničenja troškova kampanje, da bi se umanjila neravnopravnost učesnika na izborima i regulisanje potrošnje „trećih lica“, kao mehanizma za zaobilaženje pravila za finansiranje kampanje.

ODIHR navodi da im je ukazano na masovnu predizbornu podelu novca građanima, posebno ranjivim grupama sa niskim primanjima. TS godinama ukazuje da bi ovakvu „legalizovanu“ kupovinu glasova trebalo zakonom zabraniti, kao što je učinjeno u nekoliko zemalja regiona, koje su se suočavale sa sličnom praksom.

U Izveštaju se naglašava da je u kampanji dominirao aktuelni predsednik, a da su je obeležili jaka polarizacija, agresivna retorika, diskreditovanje ličnosti, verbalno nasilje i zapaljivi govor. Osnovne slobode u kampanji, prema oceni ODIHR-a,  narušene su pristrasnošću u medijima, pritiscima na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebom javnih resursa. Odnos prema javnom sektoru i javnim resursima učinio je „granicu između države i stranke nejasnom“.

Podseća se da su nerešena „ključna pitanja“ iz prethodnih izbornih ciklusa - zloupotrebe javne funkcije i državnih resursa, te razdvajanje javnih funkcija od aktivnosti tokom kampanje, odnosno „funkcionerska kampanja“. TS se zalaže da se ovi problemi reše jasnim zakonskim zabranama usmerenim na funkcionere, umesto parcijalnih rešenja koja se odnose na pojedine medije i koja su u praksi sa lakoćom izigravana.

Kontrola poštovanja pravila koja i sada postoje za javne funkcionere bila je, po oceni TS neadekvatna, a i ODIHR je u svom izveštaju ukazao na nedostatke u ovoj oblasti. Tako se navodi da je „odsustvo javne intervencije Agencije za sprečavanje korupcije u vezi sa zloupotrebom javnih funkcija umanjilo odvraćajuće dejstvo njenih sankcija“.