TS o izmenama Zakona o sprečavanju korupcije

Nacrt izmena Zakona o sprečavanju korupcije^[1], koji je iznet na javnu raspravu, u ograničenom obimu odgovara na preporuke koje je Srbija dobila od GRECO^[2], a s druge strane ne sadrži mere za smanjenje obima „funkcionerske kampanje“, za veći obim kontrole i delotvornije kažnjavanje kršenja zakona, što je takođe neophodno. Transparentnost Srbija je zato dala brojne predloge za poboljšanje.^[3]

Glavna promena u nacrtu izmena i dopuna koji je na javnoj raspravi do 22. avgusta odnosi se na definiciju pojma „javni funkcioner“. Usvajanje ove promene je veoma bitno jer će se njime praktično staviti van snage neutemeljeno i štetno autentično tumačenje ovog zakona koje je Skupština usvojila u februaru 2021, usled kojeg je nekoliko hiljada funkcionera izgubilo taj status (npr. direktori škola). U novoj definiciji se izričito navodi da će funkcioneri biti šefovi kabineta i savetnici, ali samo oni koji te poslove obavljaju unutar Vlade Srbije i ministarstava. Time se formalno odgovara na preporuku GRECO, koja se odnosila isključivo na vrh izvršne vlasti, jer je samo to bio predmet njihove evaluacije. Međutim, nema nikakvog suštinskog razloga zbog kojeg bi u definiciji funkcionera bili izostavljeni savetnici i šefovi kabineta u skupštinama Srbije i Vojvodine, u pokrajinskoj vladi, drugim republičkim organima i većim gradovima.

Drugi nedostatak predložene definicije funkcionera jeste to što bi ona mogla tumačiti tako da ovo svojstvo ne bi imali predstavnici države Srbije u preduzećima u kojima je ona manjinski vlasnik ili nema kontrolno vlasništvo (npr. „Beograd na vodi doo“). Najzad, ukazali smo da bi izmenama zakona trebalo na jasan način predvideti rok u kojem će zatečeni funkcioneri, koji do sada nisu imali taj status, morati da podnesu izveštaje o imovini i prihodima i da usklade svoj status sa zakonskim obavezama (npr. funkcioneri koji su izuzeti autentičnim tumačenjem, funkcioneri akcionarskih društava u vlasništvu države, savetnici i šefovi kabineta).

Pozitivne su predložene promene koje se odnose na davanje mišljenja o rizicima od korupcije u propisima, ali takođe nedovoljne. TS je predložila postavljanje roka u kojem ministarstva moraju da zatraže takvo mišljenje, kao i uvođenje obaveze da se mišljenja o rizicima od korupcije daju i na predloge zakona, a ne samo na njihove nacrte.

Odredba o prijavljivanju sukoba interesa nije izmenjena u celosti u skladu sa preporukom GRECO, jer bi trebalo obezbediti da se informacije o tome da li je javni funkcioner prijavio njegovo postojanje objavljuju. Slično tome, trebalo bi precizirati i pravila koja postavljaju ograničenja po prestanku javne funkcije.

Nacrt izmena zakona ne predviđa dodatna pravila o „redovnoj suštinskoj proveri“ imovine i prihoda funkcionera izvršne vlasti. Da li će ove provere biti vršene i u kom obimu trenutno zavisi isključivo od godišnjeg plana kontrole koji donosi direktor Agencije za sprečavanje korupcije.

Transparentnost Srbija smatra da bi izmene zakona trebalo iskoristiti da se na potpuniji način uredi razdvajanje javne i partijske funkcije, kako bi se sprečilo vođenje predizborne „funkcionerske kampanje“, za šta smo dali konkretne predloge. Takođe smo predložili kako da se bolje propiše krivično delo u vezi sa davanjem lažnih podataka o imovini i prihodima, i niz drugih odredaba u ovom zakonu. 

^[1] https://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radne-verzije-propisa.php

^[2] https://www.mpravde.gov.rs/sr/tekst/23513/izvestaji-o-uskladjenosti-republike-srbije-sa-greko-preporukama.php

^[3] https://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/TS_-_komentari_nacrta_izmena_Zakona_o_spre%C4%8Davanju_korupcije_avgust_2023.pdf