Free Joomla Template by Discount Justhost

Izveštaj Evropske komisije podudaran sa nalazima prEUgovora: brojne aktivnosti, slabi rezultati u osnovnom klasteru

Datum kreiranja: četvrtak, 21 oktobar 2021

preugovor izvestaj EK okt 2021Novi izveštaj Evropske komisije ocenjuje napredak Srbije u poglavljima 23 i 24 kao ograničen. Čak i u oblastima gde su u 2021. godini ubrzane reformske aktivnosti, rezultati se tek očekuju. Upozorava se na političku polarizaciju, netoleranciju vlasti na kritiku, politički uticaj na pravosuđe i medije, dok su finalni rezultati u borbi protiv korupcije na visokom nivou i borbi protiv organizovanog kriminala slabiji u odnosu na prethodne godine, saopštila je koalicija PrEUgovor.

Evropska komisija objavila je 19. oktobra godišnji izveštaj o Srbiji. Izveštaj pokriva period od juna 2020. do juna 2021. godine, ali se u nekim segmentima osvrće i na razvoj događaja sve do sredine oktobra. Ovo je prvi izveštaj rađen po novoj metodologiji proširenja, koja grupiše poglavlja u klastere.

„NAJBOLJI IZVEŠTAJ“ SA OGRANIČENIM NAPRETKOM U KLJUČNIM OBLASTIMA

Premijerka Ana Brnabić ocenila je da je izveštaj „daleko bolji“ u odnosu na prethodnih nekoliko godina. Komesar za proširenje Oliver Varhelji istakao je pozitivnu ocenu reformskih napora Srbije predstavljajući paket proširenja u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta, uz preporuku da Srbija otvori preostala poglavlja u klasterima 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) i 4 (Zelena agenda i održiva povezanost). Komisija ocenjuje da je postignuta opšta ravnoteža između napretka u oblasti vladavini prava i normalizacije odnosa s Kosovom, s jedne strane, i napretka u tehničkim aspektima ostalih poglavlja, s druge.

Evropska komisija u svojoj komunikaciji nastoji da naglasi pozitivne aspekte reformskih aktivnosti Vlade Srbije, u kontekstu neubedljivih poruka sa nedavnog samita EU-Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja i zastoja u politici proširenja koji se negativno odražava na ceo region. Srbija nije otvarala nova poglavlja od kraja 2019. godine, a još se čeka početak pristupnih pregovora EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Detaljno čitanje izveštaja o Srbiji, međutim, ukazuje na iste probleme u kritičnim oblastima u klasteru 1 (Osnove), a koje su i dalje loše ocenjene - sa „izvesnim nivoom pripremljenosti“ i „ograničenim napretkom“ u izveštajnom periodu, što odgovara oceni 2 od 5. Prosečna ocena za sva poglavlja je nešto bolja, približno 3 od 5. Najkritičnije oblasti ostaju: nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, sloboda medija, procesuiranje ratnih zločina i borba protiv organizovanog kriminala. Ozbiljni problemi koče i reformu javne uprave.

Prema oceni koalicije prEUgovor u poslednjem Alarm izveštaju, nova Vlada je u 2021. godini pokrenula niz aktivnosti da bi nadoknadila prethodnu izgubljenu godinu, ali još se ne vide rezultati niti postoji politička volja za sprovođenje suštinskih reformi mimo „štikliranja stavki“ radi dobijanja prelazne ocene iz Brisela.

Izveštaj Evropske komisije potvrđuje niz problema na koje je ukazala i koalicija prEUgovor, osvrće se na započete procese i sprovedene aktivnosti, ali još uvek ne vidi opipljive rezultate. I pored konstatovanja negativnih činjenica, izbegava da daje oštre kritike. Takođe, izveštaj se oslanja na nove rokove iz revidiranih akcionih planova za poglavlja 23 i 24 iz 2020. godine, zbog čega su izostale prethodno česte kritike o „ozbiljnom kašnjenju“ u sprovođenju mera.

POLITIČKI KRITERIJUMI - RASTUĆA POLARIZACIJA I NAPADI NA NEISTOMIŠLJENIKE

Kada je reč o demokratiji, izveštaj upozorava na klimu rastuće političke polarizacije, ogromnu dominaciju vladajuće koalicije i odsustvo opozicije iz parlamenta i važnih društvenih procesa, zapaljivu retoriku protiv neistomišljenika u medijima i skupštinskim raspravama. Na meti napada našli su se ne samo opoziconi političari, već i istraživački mediji, ugledni pojedinci sa kritičkim stavom, organizacije civilnog društva, čak i članovi Evropskog parlamenta. Usvajanje Kodeksa ponašanja nije umanjilo ovu lošu praksu. Pozitivno je smanjenje hitnih zakonodavnih postupaka i organizovanje javnih slušanja, dok odnos Skupštine sa nezavisnim institucijama treba bitno unaprediti.

U pogledu izbornih pravila, naglašeno je da je Srbija tek počela da radi na ispunjenju preporuka ODIHR-a,  te da one moraju da se „sprovode na inkluzivan i transparentan način, zasnovan na političkom konsenzusu i daleko pre najavljenih izbora 2022. godine“. Pominje se i nedavno formiranje Privremenog nadzornog tela za praćenje medija tokom izborne kampanje, kao rezultat međupartijskog dijaloga uz posredovanje grupe evropskih poslanika, a nije bilo vremena da se razmotre problemi realizacije tog rešenja. Naime, Vlada Srbije nema ovlašćenja da formira telo koje će se baviti poslovima iz nadležnosti drugih institucija. prEUgovor podseća i da se Zakon o finansiranju političkih aktivnosti menja tajno, dok se u Izveštaju samo konstatuje da ovaj zakon treba menjati.

Odnos institucija prema civilnom društvu loše je ocenjen uprkos naporima novoformiranog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog - od nezadovoljavajućeg uključivanja u izradu propisa, preko zloupotrebe protivterorističkih propisa za zastrašivanje kritičkih organizacija, do verbalnih napada.

U oblasti reforme javne uprave, zamerke su vidljive zbog budžetske netransparentnosti, velikih diskrecionih ovlašćenja čelnika institucija u kadrovskim odlukama, čestog ćutanja javne uprave i kršenja načela dobre uprave (što se vidi u praksi Poverenika za informacije od javnog značaja i Zaštitnika građana). Ozbiljnu zabrinutost i poziv na hitno postupanje, kao najoštrije ocene u rečniku Evropske komisije, izaziva nastavak (čak i retroaktivnog) postavljanja javnih službenika u v.d. statusu. Štaviše, odnosu na 2020. godinu procenat službenika na višim pozicijama u javnoj upravi je porastao na 62%, što podriva integritet institucija.

POGLAVLJE 23 - NEZNATNO BOLJA OCENA USLED ODMRZNUTOG PROCESA USTAVNIH IZMENA

Nastavljaju se pritisci i napadi na sudije i tužioce, kao i nedopustivo komentarisanje sudskih postupaka od strane najviših javnih funkcionera. Pozitivan je pomak napravljen kada je reč o procesu izrade ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, sa ciljem uklanjanja prisutnog političkog uticaja na ovu granu vlasti. Međutim, da rezultati još nisu postignuti govori i to da sve ranije preporuke i dalje važe i tek treba da se ispune. Izveštaj navodi i da je Venecijanska komisija o nacrtu ustavnih amandmana 15. oktobra dala povoljno mišljenje, te da se referendum o izmenama Ustava planira za decembar 2021. Ipak, prEUgovor podseća da tek treba da se postupi po preporukama iz ovog Mišljenja, kao i mišljenja Venecijanske komisije na Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji se u Izveštaju uopšte ne pominje, te da praksa izmene propisa neposredno pred referendumsku ili izbornu kampanju nije dobra.

Nedostaju rezultati u borbi protiv korupcije na visokom nivou, kao i antikorupciona strategija. Nema snažne političke volje da se koriste sva ovlašćenja Agencija za sprečavanje korupcije, a ozbiljna zabrinutost je izražena zbog ignorisanja Saveta za borbu protiv korupcije, koji je savetodavno telo Vlade.  Afera Krušik navodi se kao primer problema u sistemu uzbunjivanja. Izveštaj pominje i usvajanje autentičnog tumačenja pojma „javni funkcioner“, kojim se sužava krug lica obavezanih novim Zakonom o sprečavanju korupcije, ali bez bilo kakve ocene ovog postupka. Zakon o sprečavanju korupcije u septembru je menjan po hitnoj proceduri kako bi se ispunile preporuke GRECO do krajnjeg roka u oktobru. Ponovo se primećuje zaobilaženje Zakona o javnim nabavkama javno-privatnim partnerstvima i izuzecima za projekte od strateškog značaja.

U oblasti osnovnih prava Izveštaj u dobroj meri odražava stanje - postignut je ograničeni napredak. Zakonski okvir u oblasti antidiskriminacije, rodne ravnopravnosti, zaštite žena od nasilja i prava deteta, i kada postoji, treba dalje usaglašavati sa tekovinama i standardima EU, a njegova primena je nedosledna. Usvajanje niza strateških dokumenata se odlaže, a nužno je obezbediti i odgovarajuća finansijska sredstva za njihovo sprovođenje i poboljšati prikupljanje podataka, posebno o višestruko diskriminisanim grupama. Kada je reč o ženama, ističe se nepovoljni uticaj ukrštenih diskriminacija, pogoršano krizom COVID-19, za Romkinje, starije, siromašne i žene sa invaliditetom, izbegle i interno raseljene žene. Kada je reč o deci, u najtežem položaju su romska i deca sa smetnjama u razvoju, posebno ona smeštena u ustanove. Govor mržnje, pretnje i nasilje još uvek su usmereni na branitelje ljudskih prava, LGBTQ i migrante. 

Izveštaj daje prikaz procesa uvođenja biometrijskog nadzora u prestonici, uz oslanjanje na (negativno) mišljenje Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti. Ograničen napredak ostaje i u oblasti slobode izražavanja i medija, gde se uočava porast napada i pritisaka na novinare, zatvorenost institucija i zabrinjavajući politički i ekonomski uticaj na medije.

NEUBEDLJIVI REZULTATI U POGLAVLJU 24

U izveštajnom periodu Republika Srbija je pohvaljena, kao zemlja tranzita, za doprinos upravljanja mešovitim migracijskim tokovima ka EU, kao i za sprovođenje IBM strategije i akcionog plana. Međutim, izveštaj ne daje generalne ocene pojedinačnih potpoglavlja u oblasti migracija i azila, niti kvalitativni osvrt  na efekte sprovedenih aktivnosti i ostvarenih promena koje su istaknute u ovim oblastima.

U oblasti reforme policije, ključnog preduslova za Poglavlje 24, u avgustu 2021. godine predloženi pa brzo potom povučeni Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima nema ni pomena u Izveštaju. Međutim, i ovde ostaju iste preporuke o potrebi za novim zakonom koji bi trebalo da, između ostalog, otkloni politički uticaj na operativni rad policije, poboljša saradnju tužilaštva i policije, te da unapredi rad Sektora unutrašnje kontrole u MUP-u. 

U oblasti borbe protiv organizovanog kriminala Komisija konstatuje ograničeni napredak i ponavlja preporuke iz prethodnih godina. To znači da rat mafiji, koji se prethodnih godinu dana vodio uglavnom kroz tabloidne medije, nije ostavio puno utiska na briselske revizore koji i dalje insistiraju na istim stvarima. Srbija mora da poveća broj finalnih presuda, unapredi istrage i pređe na strateški pristup borbe protiv velikih organizovanih kriminalnih grupa sa međunarodnim uticajem i značajnom imovinom, umesto sadašnjeg pristupa koji se fokusira na pojedinačne slučajeve. 

Izveštaj navodi većinu važnih činjenica kada je u pitanju borba protiv trgovine ljudima. U Srbiji je i dalje najprisutnija trgovina ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, kao i radna eksploatacija. Posebno je važno što je istaknuta revolucionarna odluka Ustavnog suda iz marta 2021, kao i obrazloženje iste. Izveštaj naglašava da i dalje izostaju presude za trgovinu ljudima u formi organizovanog kriminala, status posebno osetljivog svedoka retko se dodeljuje, niti se dodeljuje nadoknada štete žrtvama iako postoji zakonski okvir za to. Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima radi, ali Prihvatilište je zatvoreno, te smeštaj žrtava ostaje jedan od najvećih problema. Takođe, kasni se sa usvajanjem Akcionog plana za period 2021-2022.

Potvrđene su preporuke prEUgovora da nova nacionalna strategija za sprečavanje i borbu protiv terorizma treba da obuhvati sve oblike radikalizacije i nasilnog ekstremizma (bez obzira na političke, verske ili etno-nacionalističke uzroke). Nadzor nad sprovođenjem strategije još ne funkcioniše. Izostaju aktivnosti na terenu radi sprečavanja političkog i etnonacionalističkog ekstremizma, nasilja u sportu, niti su istražene moguće veze između desnog ekstremizma i navijačkih grupa.

Izveštaj se na više mesta osvrće na „slučaj Spisak“ iz jula 2020. godine, navodeći ocene međunarodnih ekspertskih tela da je reč o zloupotrebi ovlašćenja Uprave za sprečavanje pranja novca radi zastrašivanja kritičara vlasti i pritiska na civilno društvo. Preporuka Evropske komisije s tim u vezi je, prema mišljenju prEUgovor koalicije, preblaga i svodi se na to da „Uprava (kao i drugi organi sprovođenja zakona) treba da poboljšaju svoje veštine komunikacije prema medijima i javnosti“.

PrEUgovor podseća da polugodišnji „non-pejper“ Evropske komisije o stanju u poglavljima 23 i 24 iz maja 2021. do sada nije objavljen na sajtu Ministarstva za evropske integracije, za razliku od dosadašnje dobre prakse.

Naredni Alarm izveštaj koalicije prEUgovor o napretku Srbije u klasteru 1 biće objavljen u novembru 2021.

O prEUgovoru

Koalicija prEUgovor je mreža organizacija civilnog društva osnovana radi praćenja politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa posebnim naglaskom na poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost). Cilj prEUgovora je da pomogne da se proces pristupanja EU iskoristi za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji srpskog društva.

Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).

Glavni proizvod prEUgovora je polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24.

Aktivnosti prEUgovora možete pratiti na sajtufejsbuku i tviteru.