Ugovor potvrđuje nezakonito skrivanje informacija
Transparentnost – Srbija (članica Transparency International) zahteva da se utvrdi ko je odgovoran za trogodišnje skrivanje ugovora o upravljanju smederevskom železarom od javnosti, kao i za eventualni nastanak štete tokom njegove realizacije i raskida. Ujedno pozivamo Vladu Srbije i Ministarstvo privrede da objave ceo tekst ugovora, kao i podatke o njegovoj realizaciji na osnovu kojih bi građani mogli da steknu predstavu o tome da li su tvrdnje njenog bivšeg partnera na ovom poslu osnovane.
Transparentnost – Srbija ukazuje da objavljeni delovi ugovora o upravljanju smederevskom železarom, koji je Vlada Srbije zaključila sa firmom Petera Kamaraša potvrđuju da je ovaj ugovor nezakonito skrivan od građana u protekle tri godine. Na ovom primeru se pokazalo da tajni ugovori o raspolaganju javnom imovinom donose štetu i da bi javnost ključnih informacija morala ubuduće da se postavi kao uslov važenja ugovora. Takođe se pokazalo koliko bi bilo opasno da se preduzeća u državnom vlasništvu isključe iz sistema pristupa informacijama od javnog značaja, kao što se predviđa u aktuelnom nacrtu izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Takođe, izuzetno je važno da se kroz izmene Ustava stvori mehanizam koji bi sprečio zaključivanje tajnih ugovora o raspolaganju javnim sredstvima.
Ugovor o upravljanju smederevskom železarom iz 2015. promovisali su i hvalili najviši predstavnici Vlade Srbije. Godinu dana kasnije, država je raskinula taj ugovor uz tvrdnje da konsultant nije ispunio obaveze. Prema odluci ugovorene arbitraže iz Londona, Kamaraš potražuje naknadu štete od 10 miliona dolara i 2,4 miliona dolara troškova postupka. Za sve to vreme, ni kada je ugovor proglašavan za spasonosno rešenje, ni kada je raskidan, građani Srbije nisu imali proverljive podatke o preuzetim obavezama i postupanju sa javnom imovinom, već samo tvrdnje jedne i druge strane.
Transparentnost Srbija je tražila kopiju ugovora od Ministarstva privrede pre tri godine. Međutim, ne samo da je zahtev za pristup informacijama odbijen, već je Ministarstvo odbilo da dostavi ugovor po rešenju Poverenika za informacije, uskrativši pristup tim dokumentima čak i samom Povereniku. U vezi sa ovim kršenjem ustavnih prava reagovao je i Zaštitnik građana. Podsećamo da je nasuprot tajnosti ovog ugovora, kojeg je Ministarstvo privrede čuvalo i po cenu plaćanja novčanih kazni, ugovor o prodaji Železare kineskom Hestilu, iz aprila 2016, odmah objavljen.
Delovi ugovora koji je objavio portal „Insajder“ potvrđuju da apsolutna tajnost ovog dokumenta nikada nije bila ni opravdana ni neophodna. Naime, standardne odredbe o poverljivosti praćene su pravilom iz člana 13.2.1. prema kojem svaka ugovorna strana, što znači Vlada Republike Srbije, Železara i Kamaraševe firme, „može saopštiti podatak koji bi se inače smatrao poverljivim, ukoliko i u meri u kojoj to zahteva merodavno pravo“. Pošto je merodavno pravo za ovaj ugovor pravo Republike Srbije, a Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je nesumnjivo deo tog prava, jasno je da je Ministarstvo privrede moglo da dostavi kopije celog ili delova ugovora po zahtevu za pristup informacijama, ne tražeći prethodno odobrenje od privatnog partnera.
Podsećamo da se Ministarstvo privrede, kada je tvrdilo da ugovor ne sme da objavi, pozvalo na odluku Komisije za zaštitu konkurencije, na osnovu člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije. Smisao te odredbe je nesumnjivo zaštita poverljivih podataka koji su ugovorne strane predale toj Komisiji radi obavljanja poslova iz njene nadležnosti. S druge strane, procesna odluka Komisije ne predstavlja prepreku potpisnicima ugovora da sami objave podatke ili da postupe po obavezujućim odlukama drugih organa. Kako bi se pogrešna tumačenja i slične zloupotrebe izbegle u budućnosti, Poverenik je nedavno podneo predlog da se ovaj član Zakona o zaštiti konkurencije oglasi neustavnim.
Transparentnost – Srbija, Beograd, 7. avgust 2018.
