Sa tri na 16 miliona evra: Zašto su poskupeli radovi na Železničkoj stanici Novi Sad?

Predračun za radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koji je objavila Nova ekonomija, pokazuje da je ukupna vrednost radova na zgradi sa spoljnim uređenjem prvobitno procenjena na oko tri miliona evra. Postavlja se pitanje kako je cena u međuvremenu narasla na 16 miliona evra, kako je rekao nedavno uhapšeni bivši ministar Goran Vesić. U vreme kada je sa Kinom potpisan ugovor o finansiranju celog projekta pruge, predračun za Železničku stanicu nije ni postojao.

Dakle, najpre je ugovor sklopljen na jedan iznos, pa je tek posle napravljen predračun za radove na stanici, pa je na kraju i ta procena premašena, i to višestruko.

“Samo u ovu zgradu jе uložеno ukupno 16 miliona еvra”, izjavio jе tadašnji ministar građevinarstva Goran Vеsić u julu ove godine, kada je deo zgrade Železničke stanice Novi Sad pušten u rad.

Vesić je dodao i da je u radove ukupno uloženo 65 miliona evra.

Četiri meseca kasnije, nadstrešnica stanice se srušila i ubila 15 ljudi, dok se dvoje još bori za život. Vesić je podneo ostavku na ministarsko mesto, a potom je i uhapšen, mada će on posle tvrditi da se dobrovoljno odazvao pozivu policije.

Nova ekonomija je objavila dokument Saoraćajnog instituta CIP iz kog se vidi da je u planu bilo opterećivanje nadstrešnice čelikom i teškim staklom, ali se u njemu takođe vidi i predračun za sve radove.

Predmer i predračun radova čine detaljan spisak svih radova i materijala neophodnih za jedan građevnski projekat, odnosno procena cene tog materijala i izvođenja radova.

Prema ovom predračunu iz Idejnog projekta, ukupna vrednost rekonstrukcije i adaptacije stanične zgrade sa spoljnim uređenjem trebalo je da bude 365.934.532,18 miliona dinara (oko tri miliona evra) sa PDV-om.

Vesić je najavio da će ubuduće komunicirati isključivo preko neimenovane advokatske kancelarije, tako da nije bio odmah dostupan za komentar.

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da dokument koji je objavila Nova Ekonomija “baca novo i važno svetlo ne samo na pitanje cene koja je plaćena za radove na novosadskoj železničkoj stranici – već i način na koji predstavnici naše države dogovaraju cenu radova na infrastrukturnim projektima kod kojih nema tendera”.

Ukupna cena takvih projekata javnosti postaje poznata najčešće tek u momentu kada Skupština potvrđuje kredit iz kojeg se projekat finansira, jer se ugovori, po pravilu, ne objavljuju”, rekao je Nenadić.

Kako je izračunata cena?

Komercijalni ugovor o modernizaciji i rekonstrukciji mađarsko-srpske železničke veze za deonicu Novi Sad – Subotica – državna granica potpisale su 28. maja 2018. godine Vlada Srbije, javno preduzeće Infrastruktura železnica Srbije i kineskih kompanija China Railway International i China Communications Construction Company (CCCC).

Ovaj ugovor je putem zahteva za pristup informacijama dobila i objavila Transparentnost Srbija.

Preambula ugovora poziva se na međudržavni sporazum o saradnji u oblasti infrastrukture koji su potpisale vlade Srbije i Kine 2009. godine.

Cena posla tada je ugovorena na nešto više od 1,16 milijardi američkih dolara.

Predviđeno je da se posao finansira kreditom koji će Srbija uzeti od Kineske banke, a za ugovornu cenu se navodi da “podleže prilagođavanjima u skladu sa Ugovorom”.

Predračun koji procenjuje da će radovi na Železničkoj stanici Novi Sad koštati tri miliona evra sačinjen je tek dve godine kasnije, u februaru 2020, vidi se iz Idejnog projekta koji je objavila Nova ekonomija.

Otvara se pitanje – kako je određena vrednost celog ugovora, ako je tek dve godine kasnije pravljen predračun za pojedinačne delove projekta?

Bivša ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, koja je potpisala ugovor kao predstavnica Vlade Srbije, rekla je za Novu ekonomiju da to Ministarstvo “ne utiče niti određuje cene”.

Ona kaže da je 2021. godine izdata građevinska dozvola, da je u decembru iste godine izabran nadzor na javnom pozivu, a da je projekat prošao revizionu komisiju Vlade Srbije u kojoj sedi “najmanje 30 stručnjaka raznih profila” koji gledaju projekat.

“U toku izvođenja radova imate milion stvari koje mogu da se pojave a kojih nema u projektu. Zato postoje nadzor i projektantski nadzor, koji to sa izvođačem konstatuju, dolazi do promene projekta, a samim tim i vrednosti”, rekla je Mihajlović.

Ona stiče i da postoje i „spoljni faktori“, kao što je rat u Ukrajini, koji su „poskupeli sve projekte“, navodeći kao primer gasovod Niš-Dimitrovgrad.

Četiri godine posle potpisivanja ugovora sa kineskom stranom i dve godine nakon predračuna, ministar Vesić otkrio je da je cena radova narasla na 16 miliona evra.

Nema sumnje da su cene građevinskih radova značajno porasle između 2020. kada je CIP radio procenu i perioda 2021-2024 kada su radovi izvođeni, ocenjuje Nemanja Nenadić.

“Takođe, sasvim je legitimno da kineski konzorcijum, koji je sa našom državom ugovorio radove, ostvari i profit. Međutim, ovi podaci stvaraju sumnju da je vrednost radova bila značajno veća od realne, naročito u doba kada je posao ugovoren (2018) i otvaraju pitanje – zašto i na osnovu kojih i čijih procena su predstavnici naše države zaključili da treba da potpišu ugovor”, kazao je on.

Nenadić smatra da je sve to posledica načina ugovaranja.

“Da je modernizacija pruge ugovorena kroz javnu nabavku, naručilac, to jest državno preduzeće Infrastrukture železnice i/ili Ministarstvo građevine bi morali prvo da procene vrednost radova, pa da onda raspišu tender. Na tom tenderu bi se videlo za koliko novca bi izvođači bili spremni da urade taj posao i bila bi izabrana najpovoljnija ponuda”, rekao je Nenadić.

S druge strane, on dodaje i da ovde imamo „paradoksalnu situaciju“ – da se država obavezuje da plati određenu sumu izvođaču koji je odabran bez tendera, pa da tek dve godine kasnije angažuje drugu firmu koja će proceniti vrednost radova.

“Pošto je ova procena CIP bila izrađena 2020. godine, a vrednost radova je precizirana kroz aneks ugovora sa izvođačem 2021. godine, nameće se pitanje da li su predstavnici naše države makar naknadno pokušali da na osnovu ovih argumenata pokušaju da otvore pregovore o tome da se cene koriguju naniže”, kaže Nenadić.

Sve ovo, govori on, pokazuje da je neophodno što pre objaviti sve nedostajuće dokumente u vezi sa ovim poslom, ali i svim drugim sličnim aranžmanima sa partnerima Srbije na infrastrukturnim radovima, ne samo iz Kine, već i drugih zemalja.

“Ovo je još jedan dokaz da Srbija mora da prekine praksu ugovaranja takvih radova bez tendera, a u najmanju ruku, ako ih već na taj način dogovara, da bi predstavnici naše Vlade morali da predstave i poslanicima i građanima, na osnovu kojih proračuna su došli do zaključka da je cena koju ćemo platiti za te radove realna”, kazao je Nenadić.