Nabavke za EXPO 2027 - bez minimalnih rokova i bez pravne zaštite

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom se, u skladu sa leks specijalisom, propisuje kako će se sprovoditi nabavke i dodeljivati poslovi za EXPO 2027. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija za N1 kaže da se razlike između pravila propisanih Zakonom o javnim nabavkama i ove uredbe kriju u "sitnicama" - uvećanim limitima vrednosti nabavke za koje se objavljuje javni poziv, ali i nepostojanju propisanog minimalnog roka za podnošenje ponuda.

"Tako, nema prepreke da neko od posebnih EXPO 2027 preduzeća objavi javni poziv za nabavku radova koji su vredni 100 miliona evra i da zatraži od zainteresovanih firmi da ponude pošalju - do sutra", upozorava Nenadić.

Prva stvar koju će uočiti svako ko poznaje Zakon o javnim nabavkama – u susretu sa Uredbom od čak 62 člana koju je Vlada donela za nabavke u okviru projekta EXPO 2027 – jeste da su u nju prenete mnoge odredbe iz tog zakona.

„Logično se nameće pitanje – zašto je to učinjeno, ako je prethodno posebnim zakonom za EXPO isključena primena Zakona o javnim nabavkama“, ističe Nenadić.

Odgovor se, kaže, delom krije u „sitnicama“, odnosno razlikama koje su uočljive u ovoj uredbi u odnosu na Zakon o javnim nabavkama.

Dve bitne razlike

„Prva bitna razlika je ta što su limiti za sprovođenje postupka za koji se objavljuje javni poziv veći u odnosu na one koji su predviđeni Zakonom o javnim nabavkama, pa se umesto pragova od milion dinara za usluge i dobra i tri miliona dinara za radove, oni ovde višestruko podižu – na 12 miliona dinara (za dobra i usluge) i 24 miliona dinara (za radove)“, ističe Nenadić.

Za nabavke manje vrednosti, kako dodaje –  prikupljaju se tri ponude (od firmi po izboru naručioca), bez objavljivanja javnog poziva.

„Druga ‘sitnica’ koja je izostavljena u Uredbi, a postoji u Zakonu, su rokovi za podnošenje ponuda. Naručilac (posebno preduzeće) mora da odredi neki rok za podnošenje ponuda, ali, za razliku od Zakona o javnim nabavkama i elementarne logike za javni poziv bilo koje vrste, nije propisan minimalni rok koji može da se odredi. Tako, nema prepreke da neko od posebnih EXPO 2027 preduzeća objavi javni poziv za nabavku radova koji su vredni 100 miliona evra i da zatraži od zainteresovanih firmi da ponude pošalju – do sutra“, upozorava Nenadić.

Poređenja radi, u Zakonu o javnim nabavkama, kada je reč o vrednijim nabavkama, najkraći mogući rok je 15 dana, i to , kako objašnjava naš sagovornik – ako postoji izuzetna hitnost.

„Postojanje mogućnosti skraćenja rokova u Zakonu o javnim nabavkama je ključan pokazatelj da primena tog zakona nije isključena zbog navodne hitnosti izgradnje na projektu EXPO 2027, već iz drugog razloga – želje da se izbegne bilo kakva mogućnost osporavanja odluka o dodeli ugovora“, upozorava on.

Ko će da zaštiti druge ponuđače

Nemanja Nenadić ističe da daleko veći problem od loših rešenja iz Uredbe predstavlja ono što u uredbi nije uređeno, niti je moglo da bude uređeno tim aktom, a to je – zaštita prava ponuđača.

„Kao što je Transparentnost Srbija upozorila odmah čim je predlog Zakona o EXPO 2027 osvanuo na skupštinskom sajtu (nikakve prethodne javne rasprave niti najave nije bilo), jedini razlog koji je Vlada mogla imati da predloži isključenje primene Zakona o javnim nabavkama jeste upravo namera da se isključi mogućnost pravne zaštite u slučaju da uslovi nabavke budu namešteni ili da se prekrše pravila prilikom odabira izvođača radova“, ukazuje naš sagovornik.

On objašnjava da to što su u uredbi prepisana načela iz Zakona o javnim nabavkama, poput zabrane diskriminacije – nema nikakvog značaja u situaciji kada firma koja je bila zainteresovana za dobijanje posla, ali je onemogućena – nema kome da se žali.

Naime, kada se nabavke sprovode po redovnom zakonu, u takvim slučajevima se podnosi zahtev za zaštitu prava, prvo samom naručiocu, a potom Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

„Čak ni ako se ustalasa javnost, ili neki drugi državni organ uoči da su uslovi i kriterijumi nabavke nameštene ne bi postoji ni jedan pravni mehanizam putem kojeg bi se naručilac mogao obavezati da poništi takvu nabavku, odnosno to bi bila samo stvar njegove dobre volje“, navodi Nenadić.

Neustavan član EXPO zakona

Transparentnost Srbija je, prema rečima Nemanje Nenadića, pre četiri dana podnela Ustavnom sudu inicijativu za osporavanje ustavnosti člana 14. posebnog Zakona za EXPO u kojoj su detaljno opisane povrede procedura prilikom donošenja zakona, neustavnost i štetnost njegovih odredaba.

„Pored toga što je isključenje primene Zakona o javnim nabavkama sporno zbog međunarodnih obaveza Srbije, a pre svega Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, ovlašćenje Vladi da donese ovu uredbu je van svake sumnje neustavno“, ističe Nenadić.

On objašnjava da se u članu 14. posebnog Zakona ovlašćuje Vlada da „bliže uredi“ postupak nabavke posebnih EXPO preduzeća.

„Ali, pravno je nemoguće ‘bliže urediti’ nešto što nije zakonom uređeno uopšte“, ističe on.

, Vlada je uredbu donela upravo uz pozivanje na ovu odredbu.

„Ustavni sud je u nekim svojim ranijim odlukama ukidao norme koje su imale isti takav nedostatak, pa stoga ne vidimo mogućnost da i u ovom slučaju učini drugačije. Jedino ostaje pitanje da li će Ustavni sud uzeti ovu inicijativu u razmatranje blagovremeno i da li će do donošenja svoje odluke obustaviti primenu spornih odredbi, ili će o tome odlučivati tek kada sve nabavke za EXPO već budu ugovorene i kada bude bilo prekasno da se spreči šteta koja se može očekivati da nastane usled ograničavanja konkurencije za dobijanje tih poslova“, ukazuje naš sagovornik.

Leks specijalis

Poseban zakon – leks specijalis – „o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027“ usvojen je krajem oktobra prošle godine.

„Realizacija projekta EXPO Beograd 2027 predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Republike Srbije. Svi postupci koji se sprovode u skladu sa odredbama ovog zakona smatraju se hitnim i svi državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva, kao i drugi organi i institucije koji vrše javna ovlašćenja dužni su da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti“, stoji u ovom zakonu.

Organizacija Transparentnost Srbija je u startu upozorila da će radovi za izgradnju izložbenog prostora za EXPO 2027, objekata za smeštaj učesnika i posetilaca, Nacionalnog stadiona i prateće infrastrukture biti ugovoreni bez primene Zakona o javnim nabavkama „što stvara veliki rizik da troškovi budu veći nego što bi bili u uslovima pune konkurencije“.

„Taj ‘recept‘ je već oproban u nekoliko drugih slučajeva od kojih su najpoznatiji ‘Beograd na vodi’, ‘Moravski koridor’ i (nerealizovani) ‘Južni tok’. Usled isključenja primene Zakona o javnim nabavkama, u slučaju da za izbor izvođača radova budu postavljeni diskriminatorni uslovi, to neće biti moguće osporiti pred bilo kojim državnim organom“, navela je tada Transparentnost Srbija.

Ovaj leks specijalis odnosi se na realizaciju specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027, kao i izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona i stambenih objekata za smeštaj učesnika i posetilaca.

Nedavno je ministar finansija Siniša Mali naveo da se u Surčinu gradi „potpuno novi grad“ za potrebe izložbe EXPO 2027, koji će, uz sajam, Nacionalni stadion i stanove, obuhvatiti i novi Akvatik centar za vodene sportove sa bazenima, skakaonicama…

A i budući troškovi su već narasli.

Troškovi još veći

Predstavljajući plan „Skok u budućnost – Srbija 2027“ predsednik Srbije Aleksandar Vučić  je 20. januara ove godine rekao da će u njegovu realizaciju biti uloženo 17,8 milijardi evra.

To je značajno više od prvobitnih 12 milijardi evra, najavljenih samo pola godine ranije.

Velike najave donele su i nova pitanja: da li ova obećanja imaju uporište u realnosti ili će državu, kao što je to već Fiskalni savet procenjivao – „zakopati“ u dugove.