Izgradnja autoputa Ruma-Šabac i optužbe za korupciju
Opozicioni narodni poslanik, Miroslav Aleksić, zajedno sa nekoliko kolega, na konferenciji održanoj 9.12.2023. predstavio je delove pisma, koje, kako se navodi, ukazuje na moguću korupciju pri ugovaranju i izvođenju radova na auto putu Ruma – Šabac, zatraživši da te navode proveri tužilaštvo. Poslanik SNS, Milenko Jovanov, neposredno potom, najavio je krivičnu prijavu protiv Aleksića, ne ulazeći u detalje onog o čemu je Aleksić govorio.
Da li je korupcije bilo ili ne, zaista, može se utvrditi samo u istrazi. Ono što je, međutim, izvesno, jeste da je način ugovaranja nabavke ovih radova bio takav da olakšava da do korupcije dođe i otežava da se ona otkrije.
Ugovor o izgradnji ovog auto-puta nije objavljen na stranici Vlade na kojoj bi oni trebalo da se objavljuju.
Na internet stranici Ministarstva građevinarstva može se pročitati da je Sporazum o еkonomskoj i tеhnološkoj saradnji izmеđu Vladе Rеpublikе Srbijе i Vladе Rеpublikе Azеrbеjdžan, potpisan 25. 1. 2012. godinе i potom ratifikovan u Skupštini Srbije iste godine. Dalje se navodi da je „nakon prеgovora“ „zaključеn Komеrcijalni ugovor sa azеrbеjdžanskom kompanijom "Azvirt". i da je izdata „građеvinska dozvola za priprеmnе radovе, koji su otpočеli 5. dеcеmbra 2019. godinе.“ Tu se takođe navodi da je vrednost investicije 467.500.000 еvra.
Ovaj međudržavni sporazum je dopunjen aneksom koji je Narodna skupština usvojila 4. marta 2020. godine, odnosno, četiri meseca nakon što su radovi već započeli.
Strane su saglasne da sarađuju na realizaciji projekta u Republici Srbiji, koji je poznat kao autoput Ruma – Šabac, most preko reke Save i brza saobraćajnica Šabac – Loznica, kao i projekata linijskih infrastrukturnih objekata, tj. projekata javne saobraćajne infrastrukture (putna, železnička, vodna i vazdušna), linijske komunalne infrastrukture, kao i objekata u njihovoj funkciji, tj. javne infrastrukture za vodosnabdevanje sa prečišćavanjem vode za piće, javne infrastrukture za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, kao i objekata u njihovoj funkciji. Obavljanje poslova investicionih radova, isporuka roba i pružanje usluga na teritoriji Republike Srbije, neophodnih za realizciju projekta iz stava 2. ovog člana, ne podležu obavezi raspisivanja postupka javne nabake.ˮ.
Međudržavni sporazum iz 2012, u članu 11. je predvideo da će Azerbejdžan finansirati izgradnju dela autoputa od Ljiga do Preljine, „na način i pod uslovima o kojima se strane detaljnije dogovaraju pisanim putem“. Takođe je ugovoreno da „kompanije iz Republike Srbije i Republike Azerbejdžan budu uključene u sprovođenje gore pomenutog projekta na način o kojem Strane treba da se dogovore, pod uslovom da glavni izvođač radova bude pravno lice iz Republike Azerbejdžan.”
Dopunom sporazuma predviđa se „saradnja na realizaciji projekta - autoput Ruma – Šabac, most preko reke Save i brza saobraćajnica Šabac – Loznica, kao i projekata linijskih infrastrukturnih objekata, tj. projekata javne saobraćajne infrastrukture (putna, železnička, vodna i vazdušna), linijske komunalne infrastrukture, kao i objekata u njihovoj funkciji, tj. javne infrastrukture za vodosnabdevanje sa prečišćavanjem vode za piće, javne infrastrukture za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, kao i objekata u njihovoj funkciji.“ Kao da prethodna odredba, kojom se unapred određuje da će glavni izvođač radova biti firma iz Azerbejdžana, dodata je još jedna: „Obavljanje poslova investicionih radova, isporuka roba i pružanje usluga na teritoriji Republike Srbije, neophodnih za realizciju projekta iz stava 2. ovog člana, ne podležu obavezi raspisivanja postupka javne nabake.ˮ.
U pratećem obrazloženju ovog sporazuma ne navodi se ni jedan razlog koji bi opravdao isključenje primene Zakona o javnim nabavkama i dodelu posla upravo firmi iz Azerbejdžana, već samo sledeće: „Imajući u vidu dobru saradnju sa Republikom Azerbejdžan i potrebu za daljim produbljivanjem odnosa, kao i realizacije i ostalih linijskih infrastrukturnih objekata, tj. projekata javne saobraćajne infrastrukture (putna, železnička, vodna i vazdušna), linijske komunalne infrastrukture i drugih projekata, potrebno je zaključiti Aneks 1 Sporazuma.“
Zanimljivo je da se u obrazloženju tvrdi da ovaj sporazum „ne stvara finansijske obaveze za Republiku Srbiju“. Možda zato što su za izgradnju autoputa, već donete posebne odluke na osnovu kojih se Srbija zadužila kod poslovnih banaka. Pronašli smo tri slučaja kada je Skupština odobravala zajmove za izgradnju ovog puta: 11,3 milijarde dinara u novembru 2020, 14,9 milijardi dinara u novembru 2021 i 15 milijardi dinara u junu 2023.
Iz ovoga se može videti da u slučaju izrade ovog autoputa, nije ni pokušano da se nesprovođenje javne nabavke opravda koristima koje se navodno ostvaruju na drugi način. Naime, u brojnim situacijama kada je Srbija direktno ugovarala izgradnju infrastrukturnih projekata, najčešće sa firmama iz Kine, ali i drugih zemalja, pa i Azerbejdžana 2012, to je pravdano time što ta država obezbeđuje kredit i da je taj kredit povoljan. Naravno, ni ovo obrazloženje nije adekvatno, jer se eventualno povoljne kamatne stope ne porede sa gubitkom koji nastaje usled odsustva konkurencije. Drugim rečima, određeno je da će posao biti dodeljen firmi iz Azerbejdžana i domaćim firmama, bez nadmetanja, navodno da bi se „produbila saradnja između dve zemlje.“
Kod ovakve dodele odgovora, ne postoji mogućnost kontrole ni Kancelarije za javne nabavke, ni Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Oni bi mogli biti predmet revizije od strane Državne revizorske institucije. Međutim, ono što bi u slučajevima „običnih javnih nabavki“ bio osnov za poništavanje ugovora, prekršajnu ili krivičnu odgovornost, ovde ne postoji.
Podvođenjem nabavke radova pod međudržavni sporazum legalizovano je isključenje konkurencije i dodela posla unapred odabranim firmama, isključena je primena pravila koja ograničavaju razloge i visinu izmene ugovora i slično. Zbog toga, kada dođe do korupcije u zaključenju ili realizaciji ovakvih ugovora, tužioci koji bi to želeli to da ispitaju, imali bi nešto teži posao. Naime, glavna radnja, koja bi inače predstavljala krivično delo, legalizovana je međudržavnim sporazumom, pa uspeh krivičnog gonjenja zavisi od toga da li se može dokazati podmićivanje.
