Nameštanje nabavki usluga održavanja sistema na naplatu karata i praćenje vozila
Tekst i snimci koje je objavio BIRN u vezi sa pokušajem nameštanja javnih nabavki za dosadašnjeg partnera grada Beograda su dragoceni iz više razloga. Naime, za nameštanje nabavki, ma koliko ono bilo očigledno na osnovu konkursne dokumentacije ili ishoda postupka, obično nema direktnih dokaza, kao što je ovde slučaj. Konkretna situacija je ipak nešto drugačija u odnosu na većinu drugih nameštenih nabavki po razlozima i načinu na koji se vrši. Na osnovu objavljenih snimaka se može zaključiti da je glavni cilj nedozvoljenog dogovaranja budućih ugovora bio što bezbolniji raskid postojećeg dogovora sa partnerima Grada iz turskog „Kentkarta“, nakon odluke Grada Beograda o raskidu ugovora i očigledno nedovoljnom promišljanju mogućih koristi i štete usled toga. Nezakonita ponuda predstavnika Grada (šef kabineta Gradonačelnika i šef pravne službe JKP „Naplata prevozne usluge“ aktuelnim partnerima iz Kentkarta dodatno može da oslabi pregovaračke pozicije Beograda u eventualnoj arbitraži ili sudskom postupku u slučaju raskida ugovora.
Iz objavljenog razgovora se može zaključiti da je ponuda da se namesti tender nakon sporazumnog raskida ugovora o aktuelnoj saradnji usledila tek nakon što je propao prethodni dogovor da se Kentkartu pojedine usluge povere takođe kroz javnu nabavku, ali u pregovaračkom postupku, i da je zaključenje takvog ugovora bio uslov Kentkarta da pristane na sporazumni raskid postojećeg. Ispostavilo se da je prepreka bio izostanak „odobrenja“ „Agencije za javne nabavke, koja je pod ingerencijom ministarstva finansija“. U stvari, očigledno je reč o negativnom mišljenju Kancelarije za javne nabavke, institucije kojoj Ministarstvo finansija, makar formalno, nije nadređeno (već samo Vlada Srbije). Prema Zakonu o javnim nabavkama, kada naručilac želi da sprovede pregovarački postupak bez javnog objavljivanja, mora da zatraži mišljenje Kancelarije i da obrazloži razloge zbog kojih smatra da bi takav postupak bio opravdan. Za sada je nepoznato na koji način je gradsko javno preduzeće obrazložilo potrebu za sprovođenjem ovog postupka i zbog čega je Kancelarija za javne nabavke dala negativno mišljenje. Naime, prema Zakonu o javnim nabavkama Kancelarija više nije obavezna da objavljuje ova mišljenja. Takođe, eventualno negativno mišljenje nije prepreka da se nabavka raspiše i sprovede, ali su očigledno učesnici dogovora zaključili da bi to za njih moglo biti rizično.
Zbog toga je Transparentnost Srbija danas zatražila od Kancelarije za javne nabavke mišljenje u ovom slučaju. Pregovarački postupak se inače, prema Zakonu, može dozvoliti u situacijama kada samo jedna firma može da pruži određene usluge, usled nepostojanja konkurencije ili zaštite intelektualne svojine a upravo je ovo poslednje navedeno kao razlog za primenu pregovaračkog postupka u konkretnom slučaju.. Sve i da su ti razlozi postojali, može se postaviti pitanje odgovornosti gradskih vlasti za nastanak takvih okolnosti – na primer, da li je Grad Beograd nakon isteka važenja ugovora iz 2011. i pre zaključenja novog (25.3.2021) propustio mogućnost da postane vlasnik sistema za naplatu karata i praćenje vozila.
Pored nuđenja da se namesti budući tender, što je očigledno, u ovom slučaju su takođe nezakoniti bili i dogovori između predstavnika Grada i gradskog javnog preduzeća sa srpskim ogrankom „Kenkarta“ oko dodele ugovora u pregovaračkom postupku kao kompenzacije za raskid postojećeg ugovora, bez obzira na to da li za sprovođenje takvog postupka inače postoji neki razlog koji Zakon o javnim nabavkama prepoznaje. Naime, postupci javne nabavke, pa i pregovarački, mogu se sprovoditi samo kada postoji potreba naručioca. Takva potreba ne može postojati ukoliko je i dalje na snazi aktuelni ugovor koji predviđa pružanje istih tih usluga. S druge strane, gradsko JKP „Naplata prevozne usluge“ je još 24.1.2023. u svoj plan javnih nabavki uvrstilo ovaj pregovarački postupak, a postupak javne nabavke je pokrenut već narednog dana.
Zbog svega toga, i pre nego što se o objavljenom tekstu i izjavama oglase predstavnici Grada i „Kentkarta“, već sada ima dovoljno razloga da se ovim povodom oglase Kancelarija za javne nabavke i Više javno tužilaštvo u Beogradu. Takođe je nužno da Skupština Beograda u novim okolnostima razmotri sve aspekte mogućeg raskida ugovora bez sporazuma, odnosno koristi i štete koja bi mogla da nastane po javne finansije.
