Korupcija u određivanju obaveza paušalaca
Ocena predsednice Vlade Srbije da je modernizovanim sistemom za oporezivanje paušalaca „zatvoren veliki prostor za korupciju, s obzirom na to da u tom procesu više niko nema arbitrarna i diskreciona prava u određivanju poreza“ je uglavnom tačna. U sistemu za određivanje poreskih obaveza jeste postojala velika doza arbitrernosti poreskih službenika i to u dva segmenta. Prvi je razvrstavanje velikog broja zanimanja u grupe za oporezivanje, zato što je samo mali broj „pretežnih delatnosti“ preduzetnika bio izričito naveden u propisima, a ostale su pripisivane „srodnim delatnostima“ bez jasnih kriterijuma, dok je sada ova oblast znatno detaljnije uređena. Takođe, ukinuta je mogućnost da se poreska obaveza umanji do 50% ili poveća do 100% po proceni tržišnih uslova poslovanja za šta nisu bili formulisani precizni kriterijumi. Istina je i to da su ove izmene povećale predvidljivost poslovanja. Sporno je u kojoj meri će one povećati i atraktivnost preduzetničkog angažovanja, budući da su promene u velikom broju slučajeva dovele do povećanja poreskih obaveza.
Dok je arbitrernost nesumnjivo bitno smanjena ili potpuno isključena kada je reč o mogućnosti da o visini poreza odlučuju pojedinačni službenici unutar Poreske uprave, ostalo je nedovoljno jasno u kojoj meri su kriterijumi na osnovu kojih je određeno koliko će se poreza plaćati za koju delatnost objektivno i pravično određeni. Drugim rečima, i dalje postoji mogućnost za arbitrernost, ali je ona izmeštena na viši nivo – tamo gde se odlučuje visina koeficijenata za svaku profesiju i odluku o tome za koja će zanimanja osnovica biti računata u odnosu na prosečnu zaradu u Republici ili opštini.
Ako se ima u vidu ocena premijerke o zatvorenom prostoru za korupciju, koja je saopštena građanima, onda bi građani trebalo da dobiju i dodatne informacije. Pre svega, u koliko slučajeva je tokom važenja prethodnog sistema takva korupcija bila utvrđena. Kako bi se bolje razumela veličina problema koji rešavaju nova zakonska rešenja, jednako bi bila bitna i informacija o tome u kojoj meri su ranija rešenja dovodila do nejednakog poreskog tretmana poreskih obveznika, i u kojim opštinama se tako nešto najčešće dešavalo.
