Javne nabavke pod lupom

U 2017. godini nije poboljšan sistem kontrole javnih nabavki, a predviđeni mehanizmi za kažnjavanje zloupotreba gotovo da uopštene funkcionišu. Probijeni su rokovi za poboljšanje propisa koji bi trebalo da reše deo tih problema, saopšteno je na konferenciji za novinare Transparentnosti Srbija na kojoj su predstavljeni rezultati projekta "Javne nabavke pod lupom".

Problemi koje smo uvideli u postupanju naručilaca slični su onima iz ranijih godina (naročito uslovi i kriterijumi koji nisu u logičkoj vezi sa predmetom nabavke). Posebno zabrinjava to što nema naznaka da će se prestati sa praksom dezavuisanja procedure javnih nabavki direktnim dogovorima na osnovu međudržavnih sporazuma. S druge strane, prema zvaničnim podacima UJN, u prvoj polovini 2017. godine zabeleženi su neki pozitivni trendovi - u vezi sa prosečnim brojem ponuda po tenderu i brojem konkurentnih postupaka, ukazao je programski direktor TS Nemanja Nenadić.

Zakoni

U 2017. nisu sprovedeni planovi za unapređenje sistema javnih nabavki. Iako je Akcionim planom za poglavlje 23 EU integracija planirano da do kraja ove godine bude poboljšan Zakon o javnim nabavkama, kako bi se poboljšali praćenje, nadzor i kontrola, još uvek nije objavljen ni nacrt tih izmena. Nije došlo do promena ni u povezanom Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, koje su planirane za isti period, kao ni do drugih zakonskih promena koje su takođe neophodne da bi se rešili problemi, naročito u vezi sa kažnjavanjem zloupotreba u javnim nabavkama. Tako, nije došlo do promena u Krivičnom zakoniku, iako je krivično delo zloupotreba u vezi sa postupkom javne nabavke loše definisano. Još veći problem je to što nije promenjen Zakon o prekršajima niti Zakon o javnim nabavkama u delu koji se odnosi na prekršaje, usled čega uopšte ne funkcioniše sistem prekršajne odgovornosti.

U pogledu zakonodavstva, nastavljen je negativan trend zaključivanja međunarodnih sporazuma koji podrazumevaju vezane aranžmane i angažovanje firmi iz zemlje kreditora, bez konkurencije i mogućnosti zaštite prava. To je direktno suprotno pregovaračkim pozicijama Srbije i EU za poglavlje 5, koje je otvoreno decembra 2016. Štaviše, takvi se sporazumi kao dobar model ugovaranja, čime se dodatno podriva integritet sistema javnih nabavki u zemlji. Najavljeno je i donošenje posebnog zakona o državnoj stanogradnji stanova, koji bi sadržao drugačija rešenja od opštih pravila, ali još uvek nije jasno da li će to uticati i na sistem javnih nabavki ili samo na druga pitanja (npr. eksproprijacija).

Primena zakona

U primeni zakona su zabeleženi neki pozitivni trendovi u izveštajima Uprave za javne nabavke za prvu polovinu 2017. godine (konkurencija od 3,2 ponude po postupku nabavke). Međutim, generalno gledano, konkurencija se i dalje veštački sužava kroz diskriminatorne uslove i na druge načine, što smo uočili na brojnim primerima. Ništa manje zabrinjavajuća je okolnost da u mnogim postupcima javnih nabavki niko nije izjavio zahtev za zaštitu prava zbog diskriminišuće i nelogične konkursne dokumentacije, iako je ona bila očigledna. To ukazuje na manjak poverenja u to da će sistem otklanjanja nepravilnosti funkcionisati.

Za kršenje zakona i dalje nema dovoljno ni postupaka ni kazni. Sistem prekršajnog kažnjavanja pred Republičkom komisijom za zaštitu prava uopšte ne funkcioniše, zbog neusklađenosti rešenja iz dva relevantna zakona. Broj postupaka koji su podvrgnuti nadzoru od strane Uprave za javne nabavke ili drugih državnih organa i dalje je daleko manji od broja slučajeva u kojima su izražene sumnje u nepravilnost. Posebno zabrinjava to što javni tužioci nisu dovoljno proaktivni u ispitivanju slučajeva mogućih nepravilnosti u javnim nabavkama koji su detaljno elaborirani u medijima.

Najčešći tipovi nepravilnosti u primeni Zakona:
- nesvrsishodnost i bespotrebne javne nabavke;