Povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije: Još jedna propuštena godina
Transparentnost Srbija, povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, ocenjuje da Srbija ni 2017. godinu nije iskoristila da bitno poboljša propise, ojača institucije i kazni odgovorne za korupciju.
Podsećamo da Srbija ulazi u poslednju godinu primene Nacionalne antikorupcijske strategije iz 2013, koja je proklamovala politiku „nulte tolerancije“ na korupciju. Taj akt je predvideo mnoštvo mera za prevenciju korupcije, jačanje svih antikorupcijskih institucija i povećanje broja rešenih slučajeva. Međutim, mnoge aktivnosti ni posle više „probijenih“ rokova nisu sprovedene, a na ostvarenju pojedinih mera za protekle četiri godine nije uočeno angažovanje. Indikativno je da Narodna skupština godinama ne razmatra izveštaje Agencije za borbu protiv korupcije o (ne)sprovođenju ove strategije, niti poziva na odgovornost ministre i druge rukovodioce državnih organa koji su propustili da ispune svoje obaveze.
Transparentnost – Srbija je, u vreme donošenja, ovu Strategiju i prateći Akcioni plan ocenila kao nedovoljno ambiciozne, s obzirom na raširenost korupcije u zemlji. Tako je, na primer, kao pokazatelj uspeha za krivično gonjenje korupcije određeno povećanje broja presuda za svega 30% u 2017. u odnosu na početno stanje iz 2012. godine, koje je bilo označeno kao veoma loše. Dodatan problem za ocenu uspeha predstavlja to što javna tužilaštva ne objavljuju statističke podatke. Građani periodično dobijaju informacije o policijskim akcijama i hapšenju većeg broja osumnjičenih, gde je korupcija pomešana sa drugim krivičnim delima. S druge strane, ni jedan državni organ ne pruža uporedive informacije o tome koliko je uhapšenih zaista optuženo, da li je sud potvrdio njihovu krivicu, a kamoli šta je preduzeto da se sličan slučaj ne ponovi u budućnosti.
Tokom 2017. godine, iako je to bilo predviđeno planom, nisu poboljšani zakoni o Agenciji za borbu protiv korupcije, finansiranju političkih aktivnosti i slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. I dalje nije uređeno lobiranje, niti su poboljšana pravila o javnim raspravama u pripremi zakona. Srbija nije učinila ni jedan korak napred u smanjenju političkog uticaja u javnom sektoru. Naprotiv, direktno suprotno zakonu, gotovo svi direktori velikih javnih preduzeća i velika većina najviših državnih službenika nalaze se u statusu vršilaca dužnosti i mogu biti zamenjeni svakog časa arbitrernom političkom odlukom vladajućih partija. Pored toga, nastavljena je praksa ugovaranja najvećih infrastrukturnih projekata direktnim dogovorima, a na osnovu međudržavnih sporazuma i vezanih kreditnih aranžmana. Mnoga obavezujuća rešenja Poverenika za informacije, kojima se nalaže obelodanjivanje dokumenata i dalje nisu izvršena, što je suprotno zakonu. I sama Vlada ignoriše zahteve za pristup informacijama koji su njoj upućeni. Povrh toga, u 2017. godini je pogoršan položaj nezavisnih državnih organa, jer je istekao mandat predsedniku i članovima Saveta Državne revizorske institucije, jer nisu izabrana tri člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije koje predlažu nepolitički predlagači, a direktorka te agencije je posle vrlo kratkog perioda podnela ostavku.
Kada se sve ovo ima u vidu, posebno zabrinjava činjenica da je borbi protiv korupcije dat manji značaj u programu Vlade Srbije iz 2017. godine, nego što je to bilo u ranijim godinama. Jednako je loše to što je Srbija nedovoljno koristila evropske integracije kao zamajac za borbu protiv korupcije. U tom smislu, godina koja je pred nama je ključna, jer se upravo sada kroje planovi za reforme do očekivanog ulaska Srbije u EU 2025. godine. Ukoliko planovi sada budu neprecizni i neambiciozni, možemo doći u situaciju da završna ocena o ispunjavanju uslova za pristupanje bude negativna ili da bude zasnovana na arbitrernim merilima.
