PrEUgovor: I dalje se fingiraju reforme

Srbija ne koristi dovoljno evropske integracije za reforme društva, a poseban problem je nepostojanje transparentnog i efikasnog sistema za merenje efekata mera koje se donose, saopštila je 24. maja koalicija nevladinih organizacija PrEUgovor, čija je članica Transparentnost Srbija, u izveštaju o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 o pravosuđu, ljudskim pravima i vladavini prava u pregovorima sa EU.

Istraživač centra za primenjene evropske studije Milan Aleksić rekao je da  postoje problemi sa praćenjem i primenom akcionih planova za napredak u pregovorima sa EU, i kao poseban problem je istakao manjkavosti u merenu učinaka."Nemamo mehanizam za merenje učinaka, i dalje postoji neka vrsta fingiranja reformi", naveo je on. 

Rekao je da izveštavanje vlade o primeni akcionih planova nije kompletno, i da je PrEUgovor u martu postigao dogovor sa Pregovaračkim timom da ovaj tim pokuša da pribavi podatke, i da su konkretna pitanja dostavljena 16. marta. "Međutim, u toku pisanja ovog izveštaja, prEUgovor nije dobio odgovor Pregovaračkog tima", navodi se u izveštaju. 

Nenadić: Protiv birokratskog pristupa

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić rekao je da će PrEUgovor, koji će izveštaj predstaviti i u Briselu, pokušati da ukaže na značaj provere rezultata u okviru pristupanja EU, i efekata tih mera. "Imamo bojazan da će birokrata u Beogradu i Briselu na sličan način razmišljati", naveo je on, dodajući da odnda postoji opasnost da se samo "štikliraju" stavke na spisku, poput donetih propisa, izveštaja i strategija, ali da su potrebne prave promene. 

Nenadić je rekao da su parlamentarni izbori 2016. i predsednički ove godine poslužili kao "izgovor" za izostanak nekih mera na putu ka EU, iako u slučaju predsedničkih izbora nije postojao utemeljen razlog za prestanak rada parlamenta.  Pored toga što parlament nije radio, Nenadić je rekao da je problem i to što su predstavnici vlade bili "u kampanji" za predsednika Vlade i budućeg predsednika, i da je broj promotivnih aktivnosti ove godine bio u porastu u odnosu na 2016, a tada u odnosu na prethodne izbore. 

"Imamo oblast koja vapi da bude bolje uređena", rekao je on, dodajući da ni jasna pravila nisu bila poštovana, poput zabrane korišćenja javnih resursa poput državnih automobila za stranačke aktivnosti. 

Naveo je da ni državni organi nisu reagovali u toku predizborne kampanje ove godine "kako treba", i kao primer naveo da nije bilo nikakve reakcije tužioca na "teške optužbe" na račun supruge predsedničkog kandidata Vuka Jeremića, dok se nekada reaguje veoma brzo. 

Na pitanje o razlozima takvog odnosa, Nenadić je rekao da misli da se takve stvari najčešće događaju bez ikakvog naloga, i da je reč o "razmišljanju unapred" i "autocenzuri", što se kako je naveo može uporediti sa situacijom u medijima, i što je problem društva. 

Čečen: Diskusija o medijima bespredmetna

Direktor Centra za istraživačko novinarstvo Branko Čečen rekao je da je "rasprava o stanju u medijima završena", odnosno da je stanje loše i da se sada može samo diskutovati o uzrocima i načinu da se nešto menja. 

Naveo je da je u izveštaju Reportera bez granica Srbija osetno pala, kao i da u izveštaju o održivosti medija Ajreksa IREX Srbija konstantno pada i sada je u grupi sa Rusijom i Belorusijom, a taj izveštaj je, kako je naveo, veoma bitan jer se prati ekonomska održivost koja je ključna za funkcionisanje medija. 

Kao pokazatelje naveo je da je izveštaj BIRODI pokazao da je u kampanji Aleksandar Vučić bio zastupljen 90% više nego prvi sledeći kandidat Saša Janković.

Ratovi se u medijima najavljuju jednom nedeljno, govori se o državnim udarima, ali se suštinske teme poput "okončanja 300.000 izvršnih predmeta na sumnjiv način, po sili zakona" i izveštaja BCBP o percepciji korupcije u policiji ne obrađuju na kritički način pristupaćan za građane. 

Školski primer kako ne treba raditi

Predstavnica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović rekla je povodom okončanja 300.000 izvršnih predmeta koje je pomenuo Čečen da je to primer rešavanja pitanja nagomilanih predmeta na pogrešan način. Prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju izvršni poverioci trebalo da se izjasne do 1. jula 2016. godine o tome da li žele da izvršni predmet preuzmu sudski ili javni izvršitelji, dok u slučaju da se ne izjasne njihovi predmeti su obustavljeni. 

"To je nažalost način na koji se rešavaju problemi kod nas", rekla je Macanović, dodajući da je od 300.000 obustavljenih predmeta mnogo onih koji nisu bili obavešteni, i koji tako potraživanja možda neće moći ni da naplate ako ne budu imali novca za ponovni postupak ili im predmeti zastare. 

Pravilan način je, kako je navela, bio da se sudovi zaduže da pitaju građane ko će preuzeti postupke, navela je ona. 

Rekla je da je problem i što nije usvojen predlog da se za zahteve za alimentaciju sudske takse i naknade izvršiteljima, koje iznose oko 80 evra, plate naknadno, budući da je to procedura koju uglavnom pokreću samohrani roditelji koji često jedva uspevaju da prehrane decu.

Ona je ocenila da je dobro što će 1. juna stupiti na snagu novi Zakon o borbi protiv porodičnog nasilja, i dodala da on donosi hitne mere zaštite koje do sada nisu postojale, procenu rizika kako bi se smanjio broj žertava, kao i centralnu evidenciju koja, kako navodi, izgleda neće biti spremna do 1. juna.

PrEUgovor čine Akcija protiv trgovine ljudima ASTRA, Autonomni ženski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku BCBP, Centar za primenjen evropske studije CPES, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije CINS, Grupa 484 i Transparentnost Srbija TS. Izveštaj će biti predstavljen i u Nišu.

foto: www.mc.rs

Izveštaj: Euroctiv