Nacionalni konvent o EU za Poglavlje 23

Predstavnik TS, Nemanja Nenadić, govorio je na konferenciji „Implementacija aktivnosti predviđenih Akcionim planom za poglavlje 23“, nacionalnog konventa o EU za poglavlje 23, koja je održana 1. novembra 2016. u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U toku diskusije povodom tačke „Pravosuđe u kontekstu implementacije aktivnosti u okviru Poglavlja 23 i neophodne izmene Ustava“, on je ukazao na nekoliko pitanja koja uvodničari nisu pomenuli. Naime, iako se izmena Ustava Republike Srbije planira upravo zbog eliminisanja upliva zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora i razrešenja sudija i javnih tužilaca, to nipošto nije jedini razlog da se Ustav menja kako bi se rešili problemi u vezi sa korupcijom i antikorupcijskim mehanizmima. On je podsetio na dopis TS iz marta 2016. gde je ukazano na devet tačaka (status narodnih poslanika, imunitet funkcionera, definicija sukoba interesa, status nezavisnih organa, garancije javnosti rada dražvnih organa, garancije za učešće građana u zakonodavnom postupku, garancije jedinstva pravnog poretka, ograničenja pri preuzimanju obaveza i zaključivanju međunarodnih sporazuma...). (https://goo.gl/OVmmH6)

U vezi sa konkretnim pitanjem članstva ministra pravde i predsednika Odbora za pravosuđe Narodne skupštine u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, Nenadić je ukazao da pre izmena Ustava, ako postoji već politička volja koja je zapisana u Akcionom planu, problem uticaja može da se reši jednostavno – tako što ovi politički funkcioneri jednostavno ne bi učestvovali u radu VSS i DVT. Nenadić je skrenuo pažnju i na pitanje koje je izmaklo pažnji i izlagača i predstavnicima Ministarstva pravde i drugih institucija koje su radile na izveštaju o praćenju sprovođenja Akcionog plana za poglavlje 23. (https://goo.gl/Uj01O5)  Naime, Srbija ima obavezu na osnovu preporuka iz četvrtog kruga evaluacije GREKO da uredi bolje sistem za sprečavanje i rešavanje sukoba interesa kod sudija, tužilaca i narodnih poslanika, rok za izveštavanje o urađenom ističe do kraja godine (2016), a za sada nije bilo pomaka.

U okviru sesije „Ispunjavanje obaveza iz AP 23 u oblasti borbe protiv korupcije. Borba protiv korupcije u medijima. Najavljene izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i međunarodni standardi i preporuke“, Nenadić je govorio posle predstavnika Saveta za borbu protiv korupcije (M. Milićević) i Agencije za borbu protiv korupcije (M. Božanić). On je, govoreći o ispunjavanju Akcionog plana za poglavlje 23 najpre naglasio da je u Srbiji glavni problem to što se motor EU integracija ne koristi dovoljno za borbu protiv korupcije, a da je jedan od razloga za to i sam akcioni plan.

Naime, postoji mnogo pitanja koja nisu ni obuhvaćena ovim akcionim planom, a veoma su bitna za borbu protiv korupcije (npr. zaobilaženje antikorupcijskih pravila primenom međunarodnih sporazuma).

Dalje, problem je i to što su neka pitanja obuhvaćena, ali ne na adekvatan način ni u odgovarajućem obimu. Primer za to je pitanje pristupa informacijama od javnog značaja, gde je uočena potreba da se unaprede propisi, ali ne i da se otklone postojeće prepreke za obezbeđivanje pristupa informacijama koji je već obavezan po Zakonu (slučajevi neizvršenih rešenja Poverenika za informacije koji se mogu videti iz godišnjeg izveštaja ove institucije).

Na sledećem nivou su one aktivnosti koje nisu dovoljno dobro koncipirane u AP, pa se ne može očekivati da donesu željeni efekat. Kao primer se mogu navesti brojne obuke kod kojih je predviđeno da se uspešnost ceni po tome da li je obuka realizovana, bez zalaženja u to koji je broj obučenih, obim stečenog znanja, obuhvat obuke itd.

Sledeći po redu je problem kašnjenja u realizaciji aktivnosti, za šta su primer brojni zakoni, koje je po akcionim planovima iz 2013 već odavno trebalo doneti ili izmeniti – Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o lobiranju... Najzad tu su i propisi koji su doneti, ali aktivnosti nisu donele suštinsku promenu. Na primer, donet je Zakon o zaštiti uzbunjivača, neki ljudi su dobili zaštitu pred sudovima ali nije ostvaren krajnji cilj – povećanje broja prijavljenih slučajeva korupcije, pa treba osmišljavati nova rešenja. On je naglasio značaj praćenja promena i izveštavanja o njima, kao i na problem nepostojanja dovoljnog obima podataka o izvršenju zakona, pri čemu se neki od njih pre mogu videti u izveštajima Evropske komisije nego državnih organa Srbije.

Nenadić je podsetio prisutne na to da je koalicija prEUgovor predstavila izveštaj o napretku Srbije na putu EU integracija (https://goo.gl/cx45rQ) , kao i na posebne izveštaje TS (prioriteti u borbi protiv korupcije, studija Sistema društvenog integriteta). Kad je reč o Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, što je bila jedna od tema ove sesije, Nenadić je posebno ukazao na pitanja koja nisu obuhvaćena aktuelnim nacrtom – u vezi sa mešanjem javne i političke funkcije i u vezi sa mogućim sukobom interesa kod savetnika, koji nisu ni javni službenici ni državni funkcioneri i nemaju obavezu da nikoga obaveštavaju o eventualnim privatnim interesima koji utiču na davanje saveta. (https://goo.gl/OQAnEq)