Monitoring kampanje za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore

Predstavili smo nalaze monitoringa finansiranja kampanje za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore i izveštaj o "funkcionerskoj kampanji".

Direktni troškovi kampanje su i dalje veoma visoki, ali su bili nešto manji nego ranijih godina, a na to je uticalo nekoliko faktora. Brojne opozicione liste, koje su se nadmetale oko istog segmenta biračkog tela, nisu imale na raspolaganju budžetske resurse za vođenje skupih kampanja, a predizborne prognoze im nisu davale šanse da osvoje vlast, pa stoga nisu bili atraktivni ni lukrativnim finansijerima. S druge strane, jedina stranka koja je raspolagala viškom novca iz budžeta, i bila najatraktivnija za finansijere na osnovu prognoza ko će činiti buduću vlast (SNS), nije ni imala naročite potrebe za reklamiranjem, usled sveprisustva svojih funkcionera u medijima u raznim, navodno redovnim, aktivnostima.

I dalje se mogu primetiti određene korelacije između visine uloženog novca i ostvarenog izbornog uspeha. Međutim, upitan je uzročno-posledični odnos. Naime, moglo bi se tvrditi da su mnoge stranke prilagodile obim svoje izborne kampanje očekivanom uspehu na izborima, jer na osnovu toga dobijaju deo budžetskih dotacija, a ne da su baš takav uspeh ostvarili zahvaljujući ulaganju u propagandu. U prilog te hipoteze govori i rezultat liste „Dosta je bilo“ (oko 6% glasova), za koju nije uopšte opaženo da je imala najznačajnije troškove izborne kampanje (TV oglašavanje, štampa, bilbordi, javni skupovi sa prevozom učesnika...).

Nastavljen je rast jaza u troškovima izborne kampanje među pojedinim listama. Naime, dok su u ranijim izbornim procesima (2004-2012) u izbornim troškovima značajno učestvovale 5-7 stranaka i koalicija, već u 2014 se jedna liste približila polovini ukupnih rashoda (SNS sa 4,3 miliona evra ili 45% procenjenih troškova TV oglašavanja). Na tim izborima je za još 4 liste procenjeno da su imale TV oglašavanje blizu vrednosti od milion evra, a za još dve da su platile blizu pola miliona. Sada međutim, SNS sa sličnim procenjenim troškovima TV oglašavanja nosi čak 61% ukupnog kolača, samo još jedna lista je imala preko milion evra ovih rashoda i samo jedna blizu pola miliona.

Kada je reč o vrsti rashoda izborne kampanje, i dalje su dominantno zastupljeni oglasi na TV stanicama, putem bilborda i u štampi. U odnosu na ranije izborne procese, u ovoj kampanji je organizovano manje mitinga i drugih sličnih okupljanja na otvorenim i zatvorenim prostorima. S druge strane, ima indicija da je kod organizovanja takvih skupova organizovan prevoz učesnika bio još zastupljeniji nego ranije. U ovoj kampanji je poraslo korišćenje komunikacije preko interneta i društvenih mreža, kao i direktne komunikacije sa biračima (telefonski kontakti, posete), koja je u nekim slučajevima bila uznemirujuća.

I na ovim izborima je TV oglašavanje bilo dominantna vrsta rashoda. Pravila koja je propisao REM su se unekoliko razlikovala u odnosu na ranije izborne periode. Usled toga, nestao je motiv za zakupljivanje dugotrajnih priloga, pa se kampanja sastojala isključivo od spotova. Pored toga, bilo je dopušten i prenos stranačkih skupova, ali bez naknade.

Monitoringom su obuhvaćene TV stanice sa nacionalnom frekvencijom, RTV, STB i kablovska N1. Podatke o broju i trajanju spotova, kao i njihovoj ceni po oglašenim cenovnicima smo dobili od firme AGB Nielsen. Obračun PDV, vrednost u EUR i procenu popusta je izvršila TS.

U odnosu na raniji period došlo je do smanjenja vrednosti TV oglašavanja, ali ne znatnog. Naime, na osnovu iste metodologije smo 2014. procenili da je kampanja za parlamentarne izbore koštala 9 miliona i 122 hiljade evra, odnosno, da je ovogodišnja za gotovo četvrtinu jeftinija. 

Određena korelacija između uloga za TV oglašavanje i izbornog uspeha može se primetiti kod SRS, koalicije ČBČ, i DS. Liste koje su dobile najviše glasova (SNS i SPS) su imale još veći udeo u oglašavanju. S druge strane, među listama koje su prešle cenzus najbolji omer ulaganja imala je koalicija Dveri – DSS. Van konkurencije je lista DJB, koja nije ni imala plaćene TV oglase a ostvarila je solidan izborni uspeh.

Troškovi oglašavanja u štampanim medijima, iako znatno niži od onih u elektronskim, nisu bili zanemarljivi. Na osnovu podataka IPSOS, koji se odnose na nacionalnu dnevnu i nedeljnu štampu (bez lokalizovanih insertera), ukupni troškovi ovih oglasa, bez obračunatih popusta na količinu premašuju 1,2 miliona evra.

Kod ove vrste oglasa je disproporcija među strankama nešto manje zastupljena, a udeo najvećeg oglašivača, SNS, sličan je izbornom uspehu te liste.

Troškovi oglašavanja u novinama su bili oko 20% niži u odnosu na one iz 2012. godine, kada se porede isti mediji, dok je u apsolutnim iznosima razlika manja.  

Usled toga što je kampanja trajala znatno kraće nego 2012. i 2014, troškovi zakupa bilborda su procenjeni na blizu polovine onih iz prethodnog izbronog procesa. Kao što se može videti iz tabele, ne samo da je trajanje kampanje bilo manje, nego je bila manja i ukupna zastupljenost političkih bilborda u posmatranom uzorku.

Ukupna vrednost bilborda za grad Beograd, u kojem se nalazi blizu polovine bilbord površina iz cele zemlje, iznosi 543 hiljade evra, od čega se 80% odnosi na kampanju za nacionalne izbore, a ostatak (oko 75 hiljada) za izbore u pojedinim beogradskim opštinama.

Na osnovu uzorka koji je iznosio oko 30% bilbord površina u gradu Beogradu, troškove smo procenili na sledeći način:

Detaljni podaci dostupni su na sajtu TS.