Evropski izveštaj shvatiti kao ozbiljno upozorenje
Saopštenje za javnost:
Evropski izveštaj shvatiti kao ozbiljno upozorenje
Transparentnost – Srbija ocenjuje da bi juče objavljeni izveštaj o napretku Srbije na putu ka EU trebalo shvatiti kao ozbiljno upozorenje da Evropska komisija brižljivo prati ne samo da li naša zemlja usvaja antikorupcijske propise i osniva antikorupcijske institucije, spremnost da se doneti zakoni primene u praksi kao i odnos izvršne i zakonodavne vlasti prema nezavisnim državnim organima i njihovom radu.
U Izveštaju su, po shvatanju Transparentnosti Srbija, dobro uočeni mnogi propusti u antikorupcijskoj borbi na koje je naša organizacija i ranije ukazivala, među kojima su: nedovoljna zaštita „uzbunjivača“ (Engleski „whistleblowers“, „duvači u pištaljku“, zaposleni koji javno ili nadležnim institucijama ukazuju na korupciju i druge nezakonitosti i koji zbog toga mogu da pretrpe štetne pravne ili druge posledice) i pored toga što je reč o obavezi na osnovu GRECO preporuka, za čije ispunjenje je krajnji rok istekao pre 10 meseci; julske izmene člana 82 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, u vezi sa „duplim funkcijama“ kao pokazatelj manjka političke volje za sprovođenje ovog propisa; odsustvo adekvatne kontrole finansiranja političkih stranaka; nedovoljna podrška a često i otežavanje rada ključnih antikorupcijskih organa od strane vlasti (Antikorupcijska Agencija, Poverenik za informacije, Državna revizorska institucija, Uprava za javne nabavke, Komisija za zaštitu prava); nedovoljna kontrola trošenja budžetskih sredstava i raspolaganja javnom imovinom; veliko kašnjenje u primeni važnih normi Zakona o javnim nabavkama; kašnjenje u sprovođenju antikroupcijske Strategije i Akcionog plana; netransparentnost procesa izbora sudija i tužilaca koja se jasno očitava u aktuelnim izmenama pravosudnog sistema.
S druge strane, u Izveštaju se ispravno primećuju i neki pozitivni pomaci, ali i njihov ograničeni efekat na borbu protiv korupcije. Tako je znatno povećanje broja funkcionera koji su podneli izveštaje o imovini i prihodima u odnosu na ranije godine ograničeno nedovoljnim kapacitetima Agencije da proveri tačnost i potpunost tih izveštaja; efekti dobre saradnje policije i tužilaštva na otkrivanju korupcije limitirani su sporim procesuiranjem ovih predmeta u sudovima a posebno odsustvom optužnica i presuda protiv visokih funkcionera; pozitivne promene Zakona o slobodnom pristupu informacijama i Zakona o javnim nabavkama ograničene su manjkom kapaciteta kontrolnih tela itd.
Mada možemo biti zadovoljni činjenicom da Evropska Unija deluje kao korisni saveznik Srbije u borbi protiv korupcije i da će to nastaviti da bude, Transparentnost – Srbija smatra da bi i za građane i za vlasti u Srbiji bilo daleko bolje ukoliko se ne bi čekalo na izveštaje iz Brisela kako bi se rešili problemi na koje su Vladi i Skupštini pravovremeno ukazali nezavisni antikorupcijski organi, stručna javnost i Transparentnost Srbija.
Transparentnost – Srbija
Beograd, 10. novembar 2010.
