Nedostaci antikorupcijske strategije
Transparentnost – Srbija smatra da nova Naconalna strategija za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018.[1]korektnouviđa neke od problema korupcije u Srbiji i nudi rešenja za njih. Naročito je značajno to što se predviđa kontrola korupcionih rizika u novim propisima, poboljšanje normi o sukobu interesa i finansiranju političkih stranaka, veća javnost procesa donošenja odluka, zaštita uzbunjivača, bolja organizacija policije, mehanizam za praćenje preporuka nezavisnih antikorupcijskih organa i snažniji nadzor.
Međutim, Strategija ima i velilki broj krupnih nedostataka, što se moglo izbeći da su prihvaćeni predlozi koje je TS davala tokom izrade ovog dokumenta[2]. Između ostalog:
- U Strategiji se ne pominju ni unakrsne provere prihoda i imovine ni nedavno najavljeni Zakon o ispitivanju porekla imovine
- Strategija ne predviđa mehanizme za povećanje broja prijavljenih slučajeva korupcije kroz oslobađanje od odgovornosti učesnika koji prijavi krivično delo pre nego što se za njega sazna
- Iz nacrta Strategije su izbačene aktivnosti koje je trebalo da obezbede zaštitu od nekih oblika politički motivisanog arbitrernog raspolaganja javnim sredstvima (npr. odluke o dodeli subvencija i drugih vidova državne pomoći, odluke o investiranju ili ustupanju budžetskih sredstava nižim nivoima vlasti).
- U delu o pravosuđu Strategija ne sadrži mere u vezi sa naknadom štete žrtvama korupcije, proširenje kruga lica koja mogu da preduzmu krivično gonjenje korupcije, ne definiše jasno šta obuhvata proaktivnost u gonjenju korupcije, upućuje na Strategiju reforme pravosuđa kad je reč o merama za odgovornost sudija i tužilaca i organizaciju sudova i tužilaštava koji će se baviti najtežim slučajevima korupcije
- U delu o prostornom planiranju i izgradnji Strategija uopšte ne pominje nepostupanje državnih organa kao uzročnik problema divlje gradnje, kao ni problem propisivanja nerealnih ili nepreciznihurbanističkih planova kako bi se kroz pojedinačne izmene iznudilo mito od investitora
- U delu o medijima se govori o transparentnosti strukture vlasništva i državne pomoći ali se prenebregava problemjavnosti drugih podataka koji su od značaja za mogući uticaj na rad medija niti o drugim vidovima diskriminacije medija od strane organa vlasti
- Strategija ne predviđa definisanje položaja i ovlašćenja pojedinih institucija u borbi protiv korupcije (npr. pitanje dužnosti i ovlašćenja Vladinog koordinatora za borbu protiv korupcije koje trenutno nije uređeno)
- Strategija ne sadrži procenu finansijskih sredstava koja će biti potrebna za realizaciju (ta procena se može dati u Akcionom planu ali se u obrazloženjunalazi očigledno netačna tvrdnja da „za sprovođenje ove strategije nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije“)
- Strategija ne razmatrasveobuhvatno problem političkog uticaja na postavljenja i razrešenja rukovodilaca u svim delovima javnog sektora, već samo partikularno (np. javna preduzeća, obrazovne institucije)
- Selektivnost u kontrolama koje vrše inspekcijske službe i neadekvatnost kontrola koje pogoduju razvoju sive ekonomije se pominju kao problem za privredu, ali rešenja nisu razrađena
- Strategija se, u oblasti javnih finansija, ne bavi direktno problemom netransparentnosti i nemogućnosti uticaja građana kod preuzimanja obaveza za javne prihode i raspolaganja javnom imovinom, dok se u oblasti javnih nabavki fokusira na primenu aktuelnog Zakona o javnim nabavkama iako su neki od problema iz te oblasti vezani za izmenu ili primenu drugih propisa
- Strategija ne govori o problemu nedovoljnih kapaciteta budžetskih inspekcija, usled čega se veliki broj zloupotreba u finansijskom poslovanju otkriva kasno
- U delu o privatizaciji, Strategija ne poklanja pažnju odlukama državnih organao prodaji udela u vlasništvu delimično privatizovanih preduzeća, odluka o izdvajanju delova javnih preduzeća i preuzimanju obaveza ranije privatizovanih preduzeća.
14. U delu o Zdravstvu, Strategija ne pominje potrebu za preciznim definisanjem prava pacijenata
15. Strategija predviđa mehanizam za utvrđivanje korupcionih rizika u novim propisima, ali ne i opšte razmatranje tih rizika u propisima koji su već na snazi
16. Kod zapošljavanja u javnom sektoru Strategija teži da suzi diskreciju kod odabira kandidata, ali ne potencira vrednostproblemadiskrecije kod definisanja uslova i kriterijuma koji će biti primenjeni na konkursu
17. Transparentnost u radu organa vlasti se suženo tretira samo kroz primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama a nije prihvaćen predlog TS koji je upućivao na druge neophodne aktivnosti za povećanje javnosti rada organa
18. Strategija predviđa zaštitu uzbunjivača ali uopšte ne govori o sadržaju te zaštite
19. Ne predviđa se obaveza donošenjasektorskih akcionih planova
20. Deo o koordinaciji i praćenju sprovođenja Strategije nije dovoljno precizno definisan u pogledu obaveza i ovlašćenja Ministarstva pravde i Saveta za borbu protiv korupcije
21. Deo o nadzoru nad sprovođenjem Strategije i odgovornosti za neispunjenje obavezaje takođe nedovoljno jasan kada je reč o posledicama – da li će se, kada Agencija utvrdi da neka institucija neopravdano nije izvršila propisanezadatke, voditi rasprava koja može dovesti do razrešenja njenog rukovodioca
22. U završnim odredbama Strategija ne govori o posledicama prestanka važenja prethodne – otvara se pitanje da li će organi vlasti biti dužni da izveštavaju Agenciju o svojim antikorupcijskim aktivnostima na osnovu bivšeg Akcionog plana do donošenja Akcionog plana za sprovođenje nove Strategije.
Zbog svega navedenog, Transparentnost – Srbija smatra da je potrebno učiniti suštinske napore da se kroz Akcioni plan[3] ispravi makar deo navedenih nedostataka.
Transparentnost – Srbija
Beograd, 5. jul 2013.
[3]Aktuelni nacrt je objavljen nahttp://www.mpravde.gov.rs/tekst/38/protiv-korupcije.php. Rok za usvajanje Akciong plana je tri meseca od usvajanja Strategije.