Konferencija: Javni resursi nisu dovoljno zaštićeni
Javni resursi nisu dovoljno zaštićeni. Tamo gde postoji dobra zakonska rešenja, „škripi“ primena ili rasipanje olakšavaju specijalni zakoni i posebni mehanizmi za kojim posežu državni organi, ukazano je na konferenciji "Rasipanje javnih resursa i kako ga sprečiti" koju su zajedno organizovali Transparentnost Srbija i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.
Konferencija je završni događaj 18-mesečnog projekta "Spasavanje javnih resursa – Brod koji tone" koji je realizovan u okviru MATRA programa Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije. Ambasador Holandije u Srbiji i Crnoj Gori Joost Reintjes u uvodnom pozdravu zahvalio je civilnom sektoru na dobrinosu vladavini prava.
Predstavnici Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić i Zlatko Minić govorili su o aktivnostima TS tokom projekta, nehanizmima rasipanja resursa, ali i načinima da se ono spreči.
Aktivnosti CINS-a predstavila je direktorka Milica Šarić, a Anđela Joavnović predstavila je online igru „Kako namestiti javnu nabavku – Dobar, loš, korumpiran“ nastalu u okviru projekta.
Specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Marko Milanović govorio je o izveštaju Fiskalnog saveta o upravljanju kapitalnim projektima. Javne investicije su jedan od širih društvenih fenomena u Srbiji, za njih se svake godine izdvaja pet milijardi evra, ili 7,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, a pri tome se zaobilazi zakonska regulativa i javnost nije dovoljno upoznata sa time, kako i gde odlaze ogromna sredstva, izjavio je Milanović. On je istakao da se radi o ogromnom iznosu, a da je nepoznata struktura investicionih planova, kao i iznosi projekata, i da bi zato zaobilaženje zakonske regulative trebalo da se svede na minimum, što u Srbiji nije slučaj. Milanović je rekao da u periodu pre 2018. godine glavni problem nije bio nedostatak projekata, ni finansiranje, nego što se ni ti planovi niskih investicija nisu ispunjavali. Sada imamo tri puta veće investicije nego tada, ali država nije rešila sistemske probleme, nego je iznašla mehanizme da se propisi zaobiđu, ukazao je on. Kao primere tog zaobilaženja Milanović je naveo bilateralne sporazume sa pojedinim državama, od kojih se uzimaju krediti i dogovaraju izvođači radova, razni "leks specijalisi" kojima se derogira sistem javnih nabavki, kao i razni propisi kojima se neki projekti proglašavaju da su od javnog značaja, čime se izbegavaju sve zakonske regulative.
Nemanja Nenadić je naveo da je u tradiciji zaobilaženja Zakona o javnim nabavkama kroz odredbe posebnih zakona, zapaženo mesto pripalo Zakonu o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo 2027. Radovi za izgradju izložbenog prostora za Ekspo 2027, objekati za smeštaj učesnika i posetilaca, kao i Nacinalnog stadiona i prateće infrastrukture, biće ugovoreni bez primene Zakona o javnim nabavkama, podsetio je Nenadić.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Biljana Šćepanović rekla je da rasipanje javnih resursa dovodi do značajnih gubitaka novca, čime se narušava poverenje građana u institucije, ali i do neravnomernog socijalno-ekonomskog razvoja društva, zbog korupcije i bogaćenja. Ona je navela da je formirana radna grupa za izradu antikorupcijske strategije u oblasti javnih finansija identifikovala 13 rizičnih oblasti u kojima se rasipaju javna sredstva, a među njima su zdravstvo, obrazovanje, poreski sistem, carina, javne nabavke, policija, finansiranje političkih stranaka. Ta strategija je, prema njenim rečima, trebalo da bude usvojena do kraja prošle godine, ali je sve odgođerno zbog izbora, i očekuje se da to bude uskoro.
Šćepanović je precizirala da strategija predviđa izmene više zakona, kao i poboljšanje normativnih okvira, ali i izmene u konkursima za zapošljavanje u javnoj upravi i lokalnim samoupravama i unapređenje transparentnosti u svim procesima javnih nabavki.
