Gradski propisi nedovoljno štite od korupcije
Analiza 60 gradskih propisa, koju je sprovela Transparentnost Srbija, pokazala je da svi sadrže koruptivne rizike, i da su neki od njih takvog karaktera da mogu prouzrokovati ozbiljnu štetu gradskom budžetu i imovini. Da bi se ta šteta sprečila, naročito je bitno poboljšati pravila o raspolaganju gradskom imovinom i finansiranju projekata nevladinih organizacija, ali i o učešću javnosti u odlučivanju o budžetu i donošenju propisa.
Pored nedostataka u samim propisima, u nekim gradovima bitni akti uopšte nisu ni doneti. Tako, čak 58% gradova u Srbiji nije uredilo javnu raspravu u pripremi svojih propisa i budžeta, a jedna četvrtina nema akt koji uređuje sva pitanja vezana za pribavljanje, raspolaganje i upravljanje javnom svojinom.
Kod raspolaganja javnom svojinom uočene su brojne pravne praznine, odsustvo rokova i nedovoljna transparentnost. Kriterijumi za izbor članova komisije koje odlučuju o raspolaganju javnom svojinom gotovo nigde nisu propisani, način odlučivanja u komisijama nije precizno uređen, kao ni rokovi za postupanje. Ipak, najveći koruptivni potencijal predstavljaju norme koje omogućavaju diskreciono odlučivanje kod umanjenja zakupnine do 50% u odnosu na redovnu cenu.
Tek 35% gradova je donelo opšti akt o finansiranju udruženja na konkursima, dok su drugi doneli posebne odluke za razne kategorije (npr. socijalna zaštita, sport, verske zajednice). I kada postoji akt, u izrazitoj su manjini gradovi koji unapred precizno uređuju kriterijume i način njihovog vrednovanja, već ostavljaju da se odrede za svaki konkurs, što olakšava da se oni prilagode „poželjnim“ dobitnicima. Štaviše u 20% slučajeva je ostavljena mogućnost da se novac iz gradskih budžeta dodeli „naročito važnim“ projektima bez ikakvog konkursa.
Kvalitet gradskih propisa je najbolji u situacijama kada su korišćeni modeli akata Stalne konferencije gradova i opština (SKGO). Pokazalo se, međutim, da to nije dovoljna garancija, jer je većina gradova model korigovala u pravcu smanjenja prava učesnika, naročito kroz skraćenje roka za javnu raspravu.
U analizi gradskih propisa korišćena je Metodologija koju je propisala Agencija za sprečavanje korupcije. Prema aktuelnim odredbama Zakona o sprečavanju korupcije postoji obaveza ministarstava da zatraže od Agencije analizu koruptivnih rizika, ali samo u pripremi nacrta zakona u pojedinim oblastima. Kada je reč o propisima na lokalnom nivou, takva obaveza ne postoji.
