Reagovanje na saopštenje Agencije za sprečavanje korupcije od 12. januara 2024.

Agencija za sprečavanje korupcije je izdala saopštenje  pod naslovom „NEUTEMELJENE TVRDNJE DIREKTORA „TRANSPARENTNOST SRBIJA“ u kome se ne citira ni jedna izjava predstavnika TS koja bi za Agenciju sporna. Štaviše, u okviru dve od ukupno tri tačke svog saopštenja, Agencija se bavi pitanjima koja nisu ni bila predmet komentara TS nakon donošenja odluke Agencije po prijavi TS.  
 
Pošto je Agencija "skrenula pažnju" svima koji prate i komentarišu njen rad da treba da ukažu gde je propisano da Agencija nešto „mora“ ili „može“ da uradi, jer bi suprotno „narušilo nezavisnost postupanja“ ovog državnog organa, TS je objavila reagovanje u kojem se citiraju odredbe Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i objašnjava šta je Agencija do sada propustila da uradi, povodom informacija koje je prethodno objavio CINS, da bi utvrdila da li došlo do povrede pravila u vezi sa finansiranjem rada kol centra SNS.
 
Nasuprot izričitoj obavezi iz člana 37. st. 5, Agencija je propustila da utvrdi da li je Zakon povređen ili ne. Kad je reč o aktivnostima koje je Agencija bila ovlašćena da sprovede (na osnovu člana 37. st. 1, i 32. st. 1. i 4), ali to nije učinila, naročito se ukazuje na činjenicu da postupak za utvrđivanje činjenica nije pokrenut po službenoj dužnosti, već tek na osnovu prijave, da je propuštena prilika da se od SNS i CEROB zatraže svi podaci od značaja za kontrolu, te da nije iskorišćena zakonska mogućnost da se dokazi prikupe i od fizičkih lica koja su imenovana u CINS-ovom tekstu.     
 

O saopštenju Agencije
 
Agencija za sprečavanje korupcije je 12.1.2024. na svom sajtu objavila saopštenje pod naslovom „NEUTEMELJENE TVRDNJE DIREKTORA „TRANSPARENTNOST SRBIJA““. https://www.acas.rs/lat/news/548 Ovo saopštenje su preneli i brojni mediji.
 
Iako nosi ovakav naslov, saopštenje ne sadrži ni jedan citat iz izjava koje je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti, niti bilo koji drugi predstavnik TS davao odgovarajući na pitanja novinara povodom odluke Agencije po jednoj od prijava koju je podnela TS, niti se navodi bilo koji medij gde su te izjave objavljene.
 
Tako je javnost ostala uskraćena za informaciju o tome koje tvrdnje u vezi sa njenim radom Agencija smatra neutemeljenim. Štaviše, najveći deo saopštenja Agencije (tačke 1. i 3.) odnosi se na pitanja koja uopšte nisu bila predmet komentara TS. Pored toga, Agencija je na neistinit način prenela delove prijave TS, čime je dodatno dovela javnost u zabludu o tome šta je prema mišljenju predstavnika TS bilo sporno u njenom postupanju u ovom predmetu. 
 
U daljem tekstu se navode delovi iz saopštenja Agencije, kao i komentari TS na te delove:
 
Prva tvrdnja Agencije:
 

1. Transparentnost Srbija navedenu prijavu podnela je Agenciji zbog sumnje da je SNS prekršila Krivični zakon i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, iako je znala da Agencija nije nadležna za vođenje krivične istrage.

 
Komentar TS:
 
U prijavi koju je TS podnela se zaista ukazuje Agenciji da „objavljeni tekst, video snimci i fotografije poruka“, objavljeni u tekstu CINS, ukazuju „na mogućnost izvršenja više krivičnih dela, a pre svega „Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem“ iz člana 156. Krivičnog zakonika i „Povreda tajnosti glasanja“ iz člana 160. Pri tom, nasuprot onome što saopštava Agencija, u prijavi TS nije naveden nazivom ili imenom počinilac tih krivičnog dela. Kako se može videti iz objavljenih snimaka i teksta CINS-a to bi mogle pre svega biti osobe koje su tražile od angažovanih lica za rad u kol-centru da glasaju da određeni način u zamenu za dobijanje posla i uvećani honorar, te da o tome dostave dokaze. Ta fizička lica se mogu identifikovati iz snimaka koje je objavio CINS.
 
Čitaoci saopštenja Agencije su dovedeni u zabludu da organizaciji Transparentnost Srbija nije poznato da Agencija nije nadležna za vođenje krivične istrage. Međutim, svrha obraćanja Agenciji nije bila da taj državni organ vodi krivični postupak već da Višem javnom tužilaštvu dostavi podatke i dokaze do kojih dođe vršeći poslove kontrole za koje nesumnjivo jeste nadležna, a koji bi mogli biti od značaja za postupanje javnog tužioca.  
 
Zbog toga se u prijavi TS izričito navodi sledeće:
 
“Za gonjenje krivičnih dela nadležni su javni tužioci. Iz odgovora koji je stvarno i mesno nadležno Više javno tužilaštvo u Beogradu dalo novinarima se može zaključiti da ono neće pokretati postupak po službenoj dužnosti, odnosno da čeka na eventualnu prijavu od strane Republičke ili Gradske izborne komisije, za šta očigledno nema osnova. Stoga bi bilo uputno da se Agencija, nakon uvida u novinski tekst, pribavljanja dodatnih dokumenata i postupanja po pitanjima za koje jeste nadležna, ukaže javnom tužilaštvu na moguće izvršenje krivičnog dela iz člana 156. i 160 KZ i izvršioca.“  
 
Videti: stranice 3. i 4. prijave:
https://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/Prijava_Agenciji_-_CINS_pri%C4%8Da-.pdf
 
 
Druga tvrdnja Agencije:
 

2. navode koji se odnose na kršenje Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Agencija je iskoristila sva zakonska ovlašćenja za prikupljanje informacija i dokaza, i utvrdila da ne raspolaže dokazima koji na nesumnjiv način potvrđuju navode iz prijave Transparentnosti Srbija o povredi navedenog zakona.

 
Komentar TS:
Ova rečenica nije jasna, čini se kao da u njoj nešto nedostaje ili da je prvi deo do zapete višak.
 
Sudeći po sadržini rešenja Agencije, čini se da i za samu Agenciju nije sporna činjenica da nije proverila sve iznete sumnje u moguće kršenje Zakona i da nije pribavila sve dokaze koji su za to potrebni. Agencija osporava da je to mogla da učini.
 
Ipak, tvrdnja da je Agencija „iskoristila sva zakonska ovlašćenja za prikupljanje informacija i dokaza“ nije uverljiva.
 
Za početak, Agencija je mogla, u okviru svojih ovlašćenja (član 37. st. 1. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti) da pokrene postupak po službenoj dužnosti, odmah nakon objavljivanja CINS-ovog teksta, a ne tek po podnetoj prijavi zbog mogućeg kršenja tog zakona. Agencija je nezavisni državni organ koji je, između ostalog, uspostavljen upravo da bi kontrolisao zakonitost finansiranja političkih stranaka i izbornih kampanja. Zato bi provera informacija koje su Agenciji dostupne, a koje ukazuju na moguće kršenje Zakona trebalo da bude pravilo. U ovom slučaju postupak nije pokrenut po službenoj dužnosti, već tek po prijavi TS koja je dostavljena pet dana nakon objavljivanja teksta koji sadrži sumnje u kršenje Zakona. Iz toga se može zaključiti da Agencija nije smatrala potrebnim da prikuplja dokaze i proverava informacije koje ukazuju na kršenje Zakona u ovom slučaju dok kampanja traje.
 
Upravo imajući tu odredbu u vidu, TS je na početku prijave navela sledeće:
 
“U ovoj prijavi se ukazuje na pojedine informacije iz teksta koji je objavljen u više medija 29.11.2023, odnosno pre pet dana. S obzirom na to da Agencija koristi usluge pres-klipinga, a da se tekst odnosi na temu koja je neposredno povezana sa pitanjima iz nadležnosti Agencije, uvereni smo da je Agencija već upoznata sa navodima iz ove prijave, da je razmatrala pokretanje postupka po službenoj dužnosti istim povodom i da je taj postupak već pokrenut. Prijava se podnosi za slučaj da to nije učinjeno, kao i radi ukazivanja na korisne mere iz nadležnosti Agencije koje bi takođe trebalo preduzeti povodom objavljenih informacija.“ (prijava TS Agenciji, str. 2).
 
Sudeći po sadržini rešenja koje je donela u ovom slučaju, Agencija je od svojih ovlašćenja, iskoristila mogućnost da se obrati SNS, privrednom subjektu M&J Lady i organizaciji CEROB i da od njih zatraži izjašnjenje o navodima iz prijave. Ovlašćenja Agencije su šira od toga. Na osnovu člana 32. st. 1. Zakona, „Agencija ima pravo neposrednog i neometanog pristupa knjigovodstvenoj evidenciji i dokumentaciji i finansijskim izveštajima političkog subjekta“. Na osnovu člana 32. st. 4. Zakona, „organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, banke, kao i pravna i fizička lica koja finansiraju političke subjekte, odnosno koja su u njihovo ime i za njihov račun obavila određenu uslugu, dužni su da, na zahtev Agencije i u roku koji ne može biti duži od 15 dana od dana prijema zahteva, a u toku izborne kampanje ne može biti duži od tri dana, dostave sve podatke koji su Agenciji potrebni za obavljanje poslova propisanih ovim zakonom.“
 
S druge strane, Agencija nije iskoristila mogućnost da od SNS zatraži dodatne informacije koje bi pomogle rasvetljavanju ovog slučaja. Konkretno, ovlašćeni predstavnici političkog subjekta SNS su dostavili svoje izjašnjenje, prema kojem nisu imali poslovne odnose sa M&J Lady i CEROB 15.12.2023. Agencija je odluku u ovom slučaju donela tek 9.1.2024. (u međuvremenu se čekalo na odgovore od M&J Lady i CEROB). Iz ovoga se može jasno zaključiti da je Agencija imala faktičku mogućnost, a nesumnjivo jeste na to bila ovlašćena, da od SNS zatraži dodatne informacije koje se odnose na angažovanje lica za rad u stranačkom kol-centru i njihovo plaćanje. Potreba za traženjem tih dodatnih informacija je nesumnjivo postojala s obzirom na to da je izjašnjenje predstavnika SNS u oštroj suprotnosti sa informacijama koje su objavljene u tekstu CINS. Naime, iz tog teksta i objavljenih priloga se jasno vidi da je nekoliko stotina lica, među kojima i novinarka CINS, bilo faktički angažovano i plaćeno da radi u kol – centru tog političkog subjekta, i to upravo od strane „M&J Lady“.    
 
To konkretno znači da je Agencija imala priliku da traži od političkog subjekta SNS, da joj u roku koji odredi sama Agencija, a koji ne može biti duži od tri dana, dostavi, između ostalog, informacije o tome da li se angažovanje radnika u kol-centru vrši preko nekog drugog subjekta (ako se ne vrši preko M&J Lady) i kojeg, da li se isplate lica koja su angažovana u kol-centru vrše na nekom drugom mestu (ako se ne vrše u prostorijama CEROB) i slično. Na primer, hipotetički postoji mogućnost da je politički subjekt SNS angažovao neko drugo pravno lice da organizuje zapošljavanje radnika u kol-centru, pa da je onda to pravno lice angažovalo „M&J Lady“.
 
Od političkog subjekta je Agencija mogla da zatraži i širi spektar informacija, na primer, da li je politička stranka organizovala kol-centar na lokaciji koja se navodi u tekstu CINS; da li su za rad u kol-centru angažovani i spoljni saradnici, koliko njih i na koji način; da li su spoljni saradnici plaćeni i na koji način.    
 
Sve te informacije su svakako bile od značaja za utvrđivanje činjenica u postupku po prijavi koju je podnela TS, ali bi bile značajne i za obavljanje poslova kontrole finansiranja izborne kampanje generalno.
                                                                         
Naime, u vreme postupanja po prijavi, Agencija je već raspolagala informacijama iz preliminarnih izveštaja o finansiranju izborne kampanje, između ostalog i za politički subjekt „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, za koji je finansijski izveštaj podnela SNS. Ovaj izveštaj je podnet 9.12.2023 i dostupan je na sajtu Agencije, na adresi: https://publicacas.acas.rs/#/acas/pretragaKampanja. Iz tog izveštaja se ne vidi da je ovaj politički subjekt prijavio bilo koji trošak koji se jasno može povezati sa radom kol – centra, niti bilo koja besplatna pravna usluga pravnih ili fizičkih lica koja bi se mogla staviti u vezu sa tom političkom aktivnošću. S druge strane, na osnovu informacija koje je objavio CINS može se zaključiti da je reč o političkoj aktivnosti koja jeste bila vezana za izbornu kampanju i koja je pri tom finansijski značajna. Bitno je napomenuti da sprovođenje same političke aktivnosti (postojanje stranačkog kol-centra) ne spori ni sama SNS, što se može zaključiti iz brojnih izjava zvaničnika ove stranke.   
 
Na osnovu člana 32. st. 4. Zakona, Agencija je ovlašćena da podatke koji su joj potrebni za kontrolu prikuplja i od pojedinih fizičkih, a ne samo pravnih lica, ali ta mogućnost nije korišćena. To ovlašćenje postoji kada je reč o licima koja daju prilog političkom subjektu ili koja „u njihovo ime i za njihov račun“ obavljaju neku uslugu. U situaciji kada su pojedina fizička lica, koja su imenovana u tekstu CINS nesumnjivo učestvovala u sprovođenju političkih aktivnosti SNS (rad stranačkog kol-centra), Agencija je imala priliku i zakonsko ovlašćenje da od njih zatraži informacije koje su joj potrebne za utvrđivanje povrede zakona i od tih lica. U tekstu se tako navode Ognjen Kočević (koji je navodno radio kao supervizor u stranačkom kol-centru), Milena Marković (kao osoba koja je vršila kontrolu isplate dnevnica) i Ivana Milosavljević (novinarka, koja je bez ugovora (faktički) bila angažovana jedan dan za rad u stranačkom kol-centru i za to bila plaćena gotovinski).     
 
Pored navedenog, Agencija imala i još uvek ima mogućnost da od „M&J Lady“ i od „CEROB“ prikupi dodatne informacije. Pošto je Agencija objavila samo dobijene odgovore, a ne i šta je konkretno traženo od ova dva subjekta, u ovom trenutku nije jasno da li je Agencija načinila propust ili ovi subjekti nisu dostavili sve što je od njih traženo. U prijavi TS, na str. 3. navodi se sledeće:
 
„Stoga postoji potreba da Agencija, ne čekajući na izjašnjenje političkog subjekta, na osnovu svojih ovlašćenja iz člana 32. st. 4. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, prikupi od udruženja CEROB informacije o eventualnom obavljanju usluga za politički subjekt i eventualnom finansiranju političkog subjekta, a koje bi uključivale i osnov za korišćenje prostorija ovog udruženja na dan 20.11.2023. između 14.15 i 17.00 časova.“
 
U izjašnjenju CEROB Agenciji se negira ne samo korišćenje njihovih prostorija od strane političke stranke ili „M&J Lady“ , već i „bilo kojih drugih lica“. Ostalo je bez odgovora pitanje (ako ga je Agencija postavila) ko je i po kom osnovu koristio prostorije te organizacije na dan 20.11.2023. između 14.15 i 17.00 časova.
 
 
Treća tvrdnja Agencije:
 

3. U vezi sa preostalim navodima prijave o sumnji na postojanje krivičnog dela, Agencija je prijavu Transparentnosti Srbija prosledila Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, radi ocene da li se radi o krivičnom delu za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

 
Komentar TS:
Ove informacije su korisne. Agencija ih ranije nije saopštavala, niti su one sadržane u odluci po prijavi TS zbog mogućeg kršenja Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Ipak, ostaje nejasno zašto je ona našla mesto u ovom saopštenju Agencije, s obzirom na to da predstavnici TS nisu iznosili nikakve tvrdnje u vezi sa time da li Agencija jeste ili nije prosleđivala prijavu TS Višem javnom tužilaštvu.
 
Završna tvrdnja Agencije:
 
Agencija je u svom saopštenju takođe skrenula pažnju svim organizacijama i pojedincima koji prate izborni proces i rad Agencije, da za svoje tvrdnje o tome šta Agencija “mora“ ili „može“ da uradi, istovremeno navedu i zakonsko utemeljenje za takvo postupanje, „jer se u suprotnom narušava nezavisnost rada Agencije“.
 
Komentar TS:
 
Kad je reč o tome šta je Agencija „mogla da uradi“, u prethodno iznetim komentarima je već navedeno nekoliko činjenica.
 
Kad je reč o tome šta je Agencija „morala da uradi“ u vezi sa ovom stvari možemo da podsetimo na odredbu člana 37. stav 5, koja glasi:
 
„Agencija je dužna da po prijavi koja se odnosi na povredu ovog zakona u izbornoj kampanji, u roku od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekt obavešten o prijavi iz stava 2. ovog člana i ako su traženi, nakon isteka roka za dostavu podataka iz člana 32. st. 3. i 4. ovog zakona, donese rešenje kojim se utvrđuje da je ili da nije došlo do povrede ovog zakona u izbornoj kampanji.“
 
Kao što se može videti iz rešenja Agencije, ono glasi: „nema osnova za utvrđivanje da li je bilo povrede odredaba Zakona o finansiranju političkih aktivnosti u toku izborne kampanje protiv Srpske napredne stranke po prijavi broj 014-07-00-0422/23-07“. Drugim rečima, u tom rešenju nije utvrđeno ni da jeste, ni da nije došlo do povrede Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, iako je postojala zakonom propisana dužnost da se to utvrdi. To je uostalom nedostatak u radu Agencije koji se ponavlja već treću godinu za redom tj. od izbora održanih 2020. godine i na koji je TS već bezuspešno ukazivala Agenciji.
 
Transparentnost Srbija
 
Beograd, 13.1.2024.