Free Joomla Template by Discount Justhost

Prvi nalazi o finansiranju kampanje 2023.

KZN 4. decembar 2023 16Srbija je ušla u novi izborni proces, a da nije rešen ni jedan od problema u oblasti finansiranja kampanje i sprečavanja zloupotrebe javnih resursa. Štaviše, nije bilo ni pokušaja da se odgovori na preporuke ODIHR i Venecijanske komisije, koje su date posle prethodnih izbora, a kamoli da se to učini „u konsultativnom procesu i značajno pre raspisivanja izbora“, kao što je napisano u tim preporukama. Pred ove izbore nije bio organizovan čak ni međupartijski dijalog, koji je pred izbore 2020. i 2022. doneo pojedine izmene koje su imale veoma mali efekat na unapređenje stanje u ovim oblastima, izjavio je programski direktor TS Nemanja Nenadić na predstavljanju prvog preseka monitoringa izborne kampanje..

Srbija je, podsetio je Nenadić, i dalje jedna od retkih zemalja u regionu u kojoj nije postavljen zakonski maksimum potrošnje po jednoj izbornoj listi. Nije promenjen način raspodele novca koji se dodeljuje iz budžeta. Mehanizmi zloupotrebe javnih resursa, koje ODIHR ocenjuje kao nedelotvorne, nisu poboljšani. Nije promenjen koncept „preliminarnih izveštaja“ iako se pokazalo da ne obezbeđuju dovoljnu transparentnost finansiranja dok kampanja traje. ODIHR je zatražio da Agencija bude zakonom obavezna da pravovremeno i proaktivno utvrdi kršenje propisa i da o tome donese formalne odluke, ali ni to nije učinjeno. I dalje ne postoje pravila za finansiranje kampanje „trećih lica“, to jest, onih koji na izborima ne učestvuju. Nije ništa učinjeno da sankcije budu efikasnije i odvraćajuće.  

Specifičnost ovih izbora jeste to što se održavaju istovremeno i u 65 (od ukupno 145) gradova i opština. Tim lokalnim samoupravama rukovode u međuvremenu „privremeni organi“, koji bi smeli da obavljaju samo „tekuće i neodložne poslove“, ali ti pojmovi nisu bliže definisani, usled čega se arbitrerno tumače u praksi.

Izborna kampanja je takođe počela sa nerazjašnjenim veoma bitnim pitanjima od značaja za finansiranje stranaka, koja su otvorena u međuvremenu. To se pre svega odnosi na masovno korišćenje društvenih mreža u korist vladajuće stranke, u čemu su, prema navodima kompanije „META“, učestvovali ne samo od stranački aktivisti, već i zaposleni u javnom sektoru, nakon čega je veliki broj takvih naloga ta kompanija ukinula. „Botovanje“ u zamenu za posao u javnom sektoru je direktno potvrdila jedna od učesnica (Jovana Brajović iz Surdulice), ali nije poznato je vršena istraga čak ni u tom konkretnom slučaju.  

Za finansiranje kampanje iz budžeta je predviđeno oko 9,7 miliona evra za republičku i oko 638.000 evra za beogradsku kampanju, ali suštinski nije ograničeno koliko će ko potrošiti, izjavila je Miša Bojović.

troškovi republički izbori

TS je posmatrala i televizijsko oglašavanje, na stanicama sa nacionalnom frekvencijom i nekim kablovskim. Postoji obaveza da se objave tarife za izborni program. Prošle godine skoro svi su to objavili dok ove godine Superstar, Kurir i Klasik nisu objavile cene, rekla je Bojović.

Ona je dodala da je lista koja nosi ime Aleksandra Vučića do sada potrošila oko 1,95 miliona evra za TV oglašavanje..

Ona je ukazala i  da zakon ne poznaje "zakupljene termine“ – po zakonu, političko oglašavanje ne bi smelo da prekorači dozvoljeno vreme (12 minuta po jednom satu za komercijalne TV stanice) . TV Happy jedina od posmatranih TV stanica u objavljenom cenovniku nudi ZAKUPLJENE TERMINE (po ceni od 2,000 evra/min), uz uslov da oni traju najmanje 15 minuta.  Na izborima 2022. se ispostavilo da je nekoliko TV stanica omogućavalo zakupljene termine, koji su naplaćivani po tarifama koje nisu bile objavljene

Zlatko Minić ukazao je da je specifičnost ovogodišnje kampanje što Aleksandar Vučić nije kandidat, nije ni predsednik SNS, „običan“ član, ali se kampanja zasniva na njemu i gotovo isključivo na njemu. Vučić i SNS dominiraju u izbornoj kampanji i to primenjujući četiri mehanizma.

Jedan od tih mehanizama je funkcionerska kampanja - promotivne aktivnosti javnih funkcionera koje omogućavaju prisustvo u medijima van izbornih blokova. Minić je odsetio da TS definiše funkcionersku kampanju kao promotivne aktivnosti funkcionera u vreme izborne kampanje. Ona ne predstavlja, sama po sebi, kršenje zakona, propisima nije regulisana, izuzev što je određenim medijima (samo elekronskim) zabranjeno da u određenom periodu (30 dana pre izbora) izveštavaju o određenim aktivnostima (samo otpočinjanje izgradnje i otvaranje objekata) određenih funkcionera (samo onih koji su kandidati na izborima).  U dosadašnjem toku kampanje TS je uočila kako se ovo ograničenje izbegava - umesto otvaranja radova ili objekata, funkcioneri, koji su istovremeno kandidati, obilaze gradilišta ili ranije otvorene objekte, pa čak i lokacije na kojima bi u budćnosti trebalo da počnu radovi.

 Drugi mehanizam je dodatno medijsko prisustvo kroz gostovanja i brojnih izjava i direktnih uključenja funkcionera, posebno onih najviših i ALeksandra Vučića, u programe TV stanica. 

Specifičnost, a to je treći mehanizam, jesu i stranački skupovi liste oko SNS-a, na kojima se Aleksandar Vučić pojavljuje u svojstvu predsedika Srbije, govori o pitanjima iz nadležnosti predsednika, ali i stranačkim pitanjima, kritikuje opoziciju i hvali učinak vlasti, odnosno SNS-a.

Konačno, jedan od glavnih faktora u ovoj kampanji je podela novca raznim kategorijama građana, što je Minić označio kao kupovinu glasova. Novac se deli bez obrazloženja. Naime, ono što se saopštava, da se deli jer ima novca u budžetu nije obrazloženje već pokazatelj da je budžet loše planiran i da je uzeto od građana i privrede više nego što je bilo potrebno ili da smo se bespotrebno zaduživali. 

Minić je predstavio rezultate monitoringa funkcionerske kampanje - za posmatrani uzorak broj promotivnih aktivnosti je povećan 4 puta u odnosu na isti period prošle godine, kada nije bilo izbora. Rekorder je Goran Vesić, koji je za 32 dana kampanje imao 37 promotivnih aktivnosti.

Za KZN 02

Aleksandar Vučić dominirao je i na naslovnim stranicama štampe. U prvih mesec dana kampanje pojavio se 204 puta, od toga166 u pozitivnom kontekstu. U negativnom se pojavljivao sam na naslovnim stranicama Danasa i Nove. Drugi na listi je je Dragan Đilas sa 41 pojavljivanjem, od toga 40 u negativnom kontekstu. Zbirno Vučić i svi ostali sa njegove liste imaju 337 pojavljivanja na naslovnicama, od toga 271 u pozitivnom kontekstu, a Đilas i lista Srbija protiv nasilja 92, od toga77 u negativnom kontekstu.

Za KZN 03

Preuzmite prezentaciju sa svim podacima

Pogledajte snimak konferencije za novinare TS:

 

.

 

KZN 4. decembar 2023 14

.