Free Joomla Template by Discount Justhost

Odluka o „nacionalnim frekvencijama“ bez ocenjivanja obaveznih kriterijuma

Odluka Saveta REM o dodeli „nacionalnih frekvencija“[1] sporna je zbog neprimenjivanja jednog od obaveznih zakonskih kriterijuma – „poštovanje propisa i etičkih medijskih standarda“, ali i zbog načina na koji Zakon o elektronskim medijima i Pravilnik REM uređuju odlučivanje na konkursu.  

Na osnovu člana 92. Zakona o elektronskim medijima iz 2014, kriterijumi za odlučivanje o dodeli frekvencija moraju biti, između ostalog i „merljivi“. Na osnovu Pravilnika REM iz 2016[2], izričito je predviđeno da Regulator ocenjuje ispunjenost četiri kriterijuma[3]. Stvar je u tome da ni Zakon ni Pravilnik REM nisu predvideli proceduru ocenjivanja, već samo to da se odluke donose većinom glasova članova Saveta. Pri tom, ni Savet REM u celini, ni članovi Saveta pojedinačno, ne moraju da vrše ocenjivanje po svakom od propisanih kriterijuma.

Kada bi se sistem odlučivanja u REM primenio u drugim oblastima, to bi bilo isto kao kada bi komisija za javnu nabavku trebalo da odluči na osnovu kriterijuma najniže ponuđene cene, dužine garancije proizvoda i kvaliteta prethodno obavljenih poslova, a da potom, većinom glasova, može da odabere najskupljeg dobavljača, sa najslabijom garancijom i velikim brojem prethodnih slučajeva kršenja ugovornih obaveza.

Kada je Zakon donošen, Transparentnost Srbija je pokušala, kroz predloge na javnoj raspravi i amandmane za skupštinsku raspravu da utiče da se ovaj problem reši.[4]  Amandmani su dostavljeni svim poslaničkim grupama, a za član 92. amandman su amandman predložile Vesna Marjanović i Nataša Vučković. Međutim, za predlog je glasalo samo 14 poslanika (184 prisutnih nije glasalo)[5].

Predlog TS, koji je očigledno i dalje aktuelan, predviđao je obavezu da REM pravilnikom propiše način bodovanja po svakom od kriterijuma konkursa. Kako smo tada upozorili, „Ukoliko ne bude propisana obaveza bodovanja po propisanim kriterijumima prilikom donošenja odluka Regulatora …“ odluke će „zavisiti u velikoj meri od subjektivnih procena članova Saveta i biće znatno teže osporavati ih zbog načina na koji su kriterijumi primenjeni u praksi“. Ipak, učesnici sadašnjeg konkursa koji žele da ospore njegov ishod, imaju na raspolaganju snažan dokaz da odluka nije doneta po pravilima, koji sud teško može da ignoriše. Reč je o otvorenoj najavi predsednice Saveta REM[6] da jedan od obaveznih kriterijuma neće uopšte biti primenjen.

 

[1] http://www.rem.rs/sr/arhiva/vesti/2022/07/saopstenje-saveta-rem

[2] PRAVILNIK O MINIMALNIM USLOVIMA ZA PRUŽANJE MEDIJSKE USLUGE I KRITERIJUMIMA ZA ODLUČIVANJE U POSTUPKU IZDAVANJA DOZVOLE ZA PRUŽANJE MEDIJSKE USLUGE NA OSNOVU SPROVEDENOG JAVNOG KONKURSA ("Sl. Glasnik RS", br. 46/2016)

[3] 1) u kojoj meri iz predložene programske koncepcije proizlazi da bi podnosilac prijave objavljivao kvalitetan i raznovrsan program; 2) u kojoj meri je podnosilac prijave obezbedio ili je učinio verovatnim da će obezbediti odgovarajuće uslove za objavljivanje programa iz predložene programske koncepcije; 3) da li podnosilac prijave poštuje propise i profesionalne i etičke medijske standarde; 4) da li se pouzdano može utvrditi ko nad podnosiocem prijave ima kontrolu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije.

[4] https://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/4854-amandmani-na-predlog-zakona-o-elektronskim-medijima

[5] http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/doc/stenobeske/2.%20avgust%202014..docx

[6] https://rs.n1info.com/vesti/zekic-ovo-je-potpuno-novi-konkurs-necemo-gledati-sta-je-ko-prethodno-radio/