Kako će se deliti novac iz budžeta za redovan rad stranaka i šta pokazuju izveštaji o finansiranju predsedničke kampanje

Proglašenje rezultata parlamentarnih izbora, puna tri meseca nakon što su ti izbori završeni na velikoj većini biračkih mesta, značajno će promeniti finansijski položaj partija. U prvoj polovini ove godine, oko 691 miliona dinara iz budžeta Srbije je već raspodeljeno strankama na osnovu rezultata izbora iz 2020. Pored SNS, SPS-JS i manjinskih stranaka, počev od avgusta, u raspodeli će učestvovati i stranke sa izbornih lista Ujedinjeni za pobedu Srbije, NADA, Moramo, ZZV, kao i Zavetnici i Dveri. Te stranke će mesečno dobijati ukupno oko 45 miliona dinara. To znači da je tromesečno produženje izbornog procesa uticalo na raspodelu oko 135 miliona dinara iz budžeta. Iz istog razloga, kasnila je i isplata 592 miliona dinara koji se iz budžeta dodeljuju za finansiranje izborne kampanje, plaćanje troškova medijima i drugim pružaocima usluga u kampanji, a izveštaji o finansiranju parlamentarnih izbora će biti dostupni tek u avgustu, umesto u maju ove godine.

Ukoliko novi saziv parlamenta bude trajao četiri godine, a budžet se ne bude znatnije menjao, u tom periodu će parlamentarne stranke imati na raspolaganju preko 47 miliona evra, od čega oko 20,5 miliona pripada SNS i strankama sa njene liste, oko 6 miliona SPS-JS, oko 2,7 miliona manjinskim strankama, a 17,8 miliona deli pet novih parlamentarnih lista^[1]. SNS i njihovi politički partneri će za finansiranje redovnog rada ubuduće će mesečno dobijati preko 50 miliona dinara iz budžeta Srbije a SPS i JS ukupno 14,6 miliona. Kada se primene koalicioni sporazumi, većina novih parlamentarnih stranaka će moći da računa na oko 3 do 6 miliona dinara mesečno. Na primer, UPS, koju čine četiri veće i nekoliko manjih stranaka, pripada 17,1 miliona mesečno; dva partnera u koaliciji NADA deliće 7,7 miliona dinara; Zavetnici će sami dobijati 5,8 miliona; članice koalicije Moramo gotovo 7 miliona, a Dveri sa svojim partnerima skoro 6.

Zvanični izveštaji o finansiranju kampanje za predsedničke izbore potvrđuju nalaze o izrazitoj dominaciji kandidata vladajuće stranke u odnosu na sve ostale, koje su posledica zakonskih pravila o raspodeli sredstava iz budžeta za finansiranje kampanje, kao i nepostojanja ograničenja troškova u kampanji. Prema ovim podacima, čak 73% ukupnih prijavljenih troškova odnosi se na kampanju koja je vođena za Aleksandra Vučića, a tek 27% za šest drugih kandidata. Trend izrazite dominacije i koncentracije finansijske moći kandidata vladajuće stranke je tako dodatno pojačan u odnosu na prethodne predsedničke izbore, iz 2017, kada je na ostale kandidate otišlo 40% prijavljenih troškova.

Od osam učesnika ovih izbora, jedino grupa građana koja je predložila Mišu Vacića nije podnela ni konačni ni preliminarni finansijski izveštaj. Agencija za sprečavanje korupcije još uvek nije saopštila da li su zbog toga pokrenuti prekršajni postupci, ili prijava za krivično delo, koje postoji kada se namerno skrivaju informacije o izvoru finansiranja i visini troškova kampanje.

Pobednička kampanja je finansirana sa 645 miliona iz budžeta i još 59 miliona koje je SNS prenela sa stalnog stranačkog računa, a koji, takođe, gotovo u celosti potiču iz budžetskih dotacija za redovan rad ove stranke. Pre pet godina, SNS je pored budžeta za finansiranje kampanje SNS koristila čak 274,5 miliona dinara od 6.940 uplata građana (uglavnom po 40 hiljada dinara).

Od ukupno 963 miliona dinara koliko je zvanično potrošeno, manje od 7% je plaćeno iz stvarnih privatnih izvora (prilozi). Ove godine u finansijskim izveštajima nisu zabeleženi u većoj meri rashodi koji su ostali neplaćeni.

Na oglašavanje je otišlo blizu 2/3 svih troškova, promo materijali i javni događaji učestvuju sa po 10%, a „drugi troškovi“ sa visokih 17%. Oglašavanje na TV stanicama je i dalje dominantno, i čini preko polovine svih prijavljenih rashoda (521 milion dinara).

Kada se prijavljeni troškovi uporede se nalazima monitoringa koji je sprovela Transparentnost Srbija^[2], može se zaključiti da je prijavljen najveći deo opaženih troškova oglašavanja na TV stanicama, ali ima i nekih značajnih razlika. One se jednim delom mogu pripisati činjenici da za TV Happy nije bila objavljena lista popusta, kao i činjenici da je i u ovoj kampanji emitovano nekoliko zakupljenih termina, čiji troškovi nisu posebno iskazani u finansijskim izveštajima, iako za to postoji rubrika. Kod bilborda je prijavljeno značajno manje troškova od onih koje je procenila TS. Iz izveštaja predlagača predsedničkih kandidata nije vidljivo koliki je bio trošak oglašavanja na Fejsbuku, mada je moguće da su oni iskazani u nekim drugim stavkama. Pošto u praksi stranke često proizvoljno dele troškove među raznim kampanjama koje se održavaju istovremeno, tek nakon objavljivanja izveštaja za parlamentarne izbore će biti potpuno jasno da li su neki rashodi izborne kampanje ostali skriveni.

U preliminarnim izveštajima o finansiranju predsedničke kampanje, koji je trebalo da prikažu stanje do 15 dana pred izbore, bilo je prijavljeno ukupno 107,6 miliona dinara troškova, odnosno tek 11,17% ukupnih troškova kampanje. To ukazuje da su preliminarni izveštaji bili nepotpuni i da nisu sadržali podatke o svim troškovima koji su nastali do 19. marta 2022. Time se pokazalo ono na šta je TS upozoravala sve vreme – da koncept preliminarnih izveštaja, onako kako je postavljen u ZFPA neće obezbediti adekvatan nivo transparentnosti finansiranja kampanje dok ona traje. Kada je reč o kampanji pobedničkog kandidata, troškovi prikazani u preliminarnom izveštaju čine manje od 7% ukupnih troškova kampanje.

Sve ovo nas dovodi do zaključka da koncept preliminarnih izveštaja treba značajno unaprediti, tako što bi postojala jasna obaveza da se zabeleže sve preuzete obaveze za oglašavanje i druge aktivnosti u kampanji do dana izveštavanja, bez obzira na to da li su već plaćene. Naravno, znatno bi bolje bilo da se prihvati koncept „otvorenih računa“ koji postoji i funkcioniše u Češkoj, a koji obezbeđuje transparentnost finansiranja kampanje na dnevnom nivou.

^[1] Detaljniji opis, grafikoni i tabele: https://izbori.transparentnost.org.rs/kako-ce-se-deliti-novac-iz-budzeta-za-redovan-rad-stranaka/

^[2]Detaljniji opis, grafikoni i tabele: https://izbori.transparentnost.org.rs/finansiranje-kampanje-za-predsednicke-izbore/