Free Joomla Template by Discount Justhost

Šest godina kašnjenja sa ispunjavanjem GRECO preporuka

Transparentnost Srbija ukazuje da su zvanične reakcije iz Srbije i na novi izveštaj GRECO neodgovarajuće u odnosu na njegov sadržaj. Iako stoji činjenica da je u izveštaju koji je GRECO objavio 30. marta 2022.[1] konstatovano da je ispunjen veći broj preporuka nego u prethodnom, nije primereno da se ovo tretira kao „značajan uspeh“[2] ili kao pokazatelj „ozbiljnosti u sprovođenju reformi u oblasti borbe protiv korupcije“[3].  Da je posvećenost ovim reformama bila adekvatna, svih 13 preporuka GRECO iz 2015. bi bile u celosti ispunjene u zadatom roku, do kraja 2016. Umesto toga, više od šest godina kasnije, iz ocene GRECO se vidi da pet preporuka još nije ispunjeno u celosti.

To je najvidljivije u vezi sa ustavnim promenama, gde je trajno ili makar na duži rok propuštena prilika da se kroz ustavne promene isključi učešće ministra pravde iz procesa izbora i razrešenja javnih tužilaca, i učešće Narodne skupštine u izboru dela članova pravosudnih saveta, kao što je GRECO preporučio pre sedam godina. S druge strane, neki od neostvarenih zadataka odnose se na pitanja koja bi tek trebalo urediti pravosudnim zakonima (finansiranje pravosuđa, kriterijumi za ocenu rada tužilaca).

U vezi sa pojedinim pitanjima, gde je Srbija dobila prelaznu ocenu od GRECO, ne može se reći da je ona u potpunosti zaslužena. To se, između ostalog, odnosi na pohvalne ocene u vezi sa transparentnošću zakonodavnog postupka, javnih rasprava o zakonima i skupštinskim javnim slušanjima. Iako je zaista tačno da je ukupan broj zakona o kojima je raspravljano po hitnom postupku u Skupštini smanjen i da su pre donošenja nekih zakona bila organizovana javna slušanja, ostaje činjenica da je hitan postupak primenjivan i u slučajevima kada stvarni razlozi nisu postojali, a da javna slušanja nisu organizovana povodom donošenja brojnih važnih zakona. Na primer, po hitnom postupku su pre manje od dva meseca usvajane dopune Zakona na osnovu kojeg je dodeljena pomoć od 100 evra mladima (navodno, radi smanjenja štetnih efekata pandemije COVID-19). Kada je reč o javnim slušanjima, ona nisu organizovana ni u procesu donošenja onih zakona koji su menjani ili donošeni upravo zbog preporuka GRECO (Zakon o lobiranju, Zakon o sprečavanju korupcije).

GRECO je očigledno „progledao kroz prste“ Narodnoj skupštini kada je ocenio da je primenjena preporuka o Etičkom kodeksu, gde je, između ostalog, bilo traženo da se on „efikasno primenjuje u praksi“. U stvarnosti, Administrativni odbor nije raspravljao o povredama Kodeksa već šest meseci[4], a kada je to činio nije pravilno ispitao pritužbe[5].

Novi Zakon o lobiranju i izmenjeni Zakon o sprečavanju korupcije u praksi nisu doveli do željenih promena koje su bile svrha GRECO preporuka, bez obzira na to što su one formalno ispunjene. Zbog toga, ovaj izveštaj treba razumeti kao još jednu lekciju da je potrebna ne samo puna posvećenost ispunjavanju međunarodnih standarda, već i njihovom korišćenju radi otklanjanja problema u borbi protiv korupcije koji su nam i inače bili poznati.

 

[1] https://rm.coe.int/-greco-greco-90-/1680a5ff35

[2] https://www.acas.rs/objavljen-izvestaj-o-uskladjenosti-sa-preporukama-greco-u-cetvrtom-krugu-evaluacije/?pismo=lat

[3] https://www.mei.gov.rs/srp/vesti/2515/189/335/detaljnije/j-joksimovic-srbija-nastavlja-sa-dobrim-rezultatima-u-vladavini-prava/

[4] http://www.parlament.gov.rs/%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D1%81-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0.4428.html

[5] https://www.otvorenavratapravosudja.rs/teme/ostalo/kada-administrativni-odbor-administrira