Free Joomla Template by Discount Justhost

Koalicija PrEUgovor predstavila novi Alarm izveštaj

Koalicija prEUgovor predstavila je novi Alarm - nezavisni polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u klasteru 1, sa fokusom na političkim kriterijumima i poglavljima 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.

U izveštajnom periodu, od maja do oktobra 2021. godine, u Srbiji je ubrzanim tempom nastavljeno sprovođenje formalnih aktivnosti u pojedinim oblastima iz klastera 1, a naročito u vezi sa ustavnim izmenama u oblasti pravosuđa. Razlog tome nisu samo kašnjenja i ispunjenje revidiranih rokova već i vanredni parlamentarni i redovni predsednički izbori najavljeni za proleće 2022. godine, kao i želja da se novi klasteri u pristupnim pregovorima najzad otvore nakon dve godine zastoja.
 
Aktivnosti su uglavnom normativnog karaktera, što je tek početni korak ka željenoj društvenoj promeni, te još uvek nema opipljivih rezultata. Osim toga, aktivnosti mahom kasne i nadoknađuju procese koje je trebalo okončati nekoliko godina ranije. Koalicija prEUgovor, kao deo civilnog društva, i dalje nije zadovoljna kvalitetom postupka izrade zakona, strategija i politika, kao ni rešenjima koje ovi postupci iznedre. Način na koji se aktivnosti sprovode, njihova dinamika i zvanični narativ koji ih prati potvrđuju ranije stečen utisak da je reč o pristupu „štikliranja stavki”, kojim se nastoji stvoriti slika napretka dovoljnog za otvaranje novih klastera u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, rekla je na predstavljanju urednica Alarma Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
 
Dobro je što se ponovo zvanično izveštava o sprovođenju akcionih planova za poglavlja 23 i 24, ali ti izveštaji sadrže kontradiktorne, a ponekad i netačne ocene, istakla je ona.
 
"Cilj je da se pokaže dovoljno napretka kako bi se pre izbora otvorili novi klasteri u pristupnim pregovorima. Vladi je to veoma značajno jer bi to značilo da se proces pristupanja EU pokreće nakon dugogodišnjeg zastoja", rekla je Pejić Nikić.
 
Fokus aktivnosti stavljen je na završavanje procesa ustavnih izmena u oblasti pravosuđa. Proces je ove godine ubrzan i uglavnom je tekao "kako treba", rekla je Pejić Nikić, ali je napomenula da se u tekstu Ustavnog zakona, kojim će ustavne izmene sprovoditi, ostavlja mogućnost da lice koje je sada na funkciji republičkog javnog tužioca bude ponovo izabrano, što je u suprotnosti sa tekstom ustavnih amandmana."Time se otvara mogućnost da ista osoba bude na čelu javnog tužilaštva skoro 25 godina", rekla je Pejić Nikić, dodajući da vlasti pokušavaju da zadrže iste ljude na čelu institucija "koje do sada nisu dale neke rezultate".
 
Kada je u pitanju predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, Pejić Nikić je rekla da on sadrži niz odredaba koje su neprecizne "što ostavlja opasnost i za ovaj i za neke buduće referendume". "Ni izborna ni referendumska pravila se ne smeju menjati u godini pred izbore, odnosno referendum, to nije u skladu sa demokratskim standardima. Da bi se sve stiglo u zacrtanom roku, a čuli smo da je namera da se referendum održi u januaru, zakon mora da se usvoji po hitnom postupku i da ranije stupi na snagu, a to ne bi smelo da se desi za zakon ovakvog značaja", kazala je.
 
Vladimir Petronijević iz Grupe 484 ukazao je da aktivnosti desničarskih grupa i ksenofobne poruke na društvenim mrežama, usmerene prema migrantima i izbeglicama doprinose radikalizaciji društva. Disproporcija retorike o migrantima i realnih rizika koji prete je velika i zabrinjava. Neophodno je da se pokrene dijalog u društvu o tome, zaključio je Petronijević.
 
Nema napretka u ključnim oblastima borbe protiv korupcije. Ubrzane su izmene propisa zbog izveštavanja GRECO, a postojeći propisi se ne primenjuju, istakao je Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.
 
infografika promo aktivnosti av1Ukazao je da dogovor o izbornim uslovima predviđa pojedine nezakonite mehanizme, mnoga važna pitanja su ostala neregulisana ili loše regulisana, posebno funkcionerska kampanja. U vezi sa funkcionerskom kampanjom predstavio je nalaze o aktivnostima predsednika Srbije i lidera SNS Alekandra Vučića u izveštajnom periodu. Od 220 registrovanih aktinovsti, 70 su  bile promotivne ili van nadležnosti predsednika. 
 
U pregled promotivnih aktivnosti, kao ni u ovaj zbir, nisu uključena brojna gostovanja na TV-u, konferencije za novinare sa direktnim TV prenosima na kojima je govorio o temama van njegove nadležnosti, u rasponu od ekonomije, plata, penzija i izgradnje puteva, do vakcinacije i vantelesne oplodnje, nisu uključena ni video obraćanja putem Instagrama i Tik-toka, kao ni aktivnosti u svojstvu predsednika SNS. Sve ove aktivnosti takođe imaju ogroman publicitet i doprinose promociji.
 
Minić je ukazao i da Skupština i dalje ne sprovodi efikasnu kontrolu rada izvršne grane vlasti i da skupštinske rasprave i dalje "obiluju hvalospevima upućenim predsedniku Vučiću i napadima na njegove kritičare".
 
Na primer, u jednom slučajno odabranom danu rada Narodne skupštine, 6. oktobra 2021kada je na dnevnom redu bio Predlog zakona o vodama, koji nije ni u kakvoj vezi sa nadležnostima predsednika države, u periodu od 10:15. do 17:05, Aleksandar Vučić ili članovi njegove porodice bili su pomenuti 95 puta, a predsednik opozicione stranke, koja nema predstavnike u parlamentu, i koji je označen kao glavni protivnik vlasti (Dragan Đilas) 54 puta.

U oblasti borbe protiv organizovanog kriminala nedostaje prava politička volja zbog čega u praksi izostaju rezultati.

"U 'ratu protiv mafije' pravi se medijski spektakl, a ignorišu veze između predstavnika vlasti i organizovanog kriminala (slučaj Belivuk). U dva važna predmeta vezana za nelegalnu plantažu marihuane 'Jovanjica', političari na vlasti utiču na relativizaciju zločina, a krivični postupak se odugovlači", navodi se u izveštaju. Bojan Elek iz BCBP-a izjavio je na predstavljanju izveštaja da su ta dva slučaja primer upliva vlasti u rad policije."Slučaj Belivuk je primer kako se vlast 'obračunava' sa kriminalom, dok je slučaj Jovanjica primer kako se obračunava sa profesionalnim policajcima u cilju zaštite svojih interesa, kako opstruira i relativizuje slučaj i tu je ključna uloga funkcionera SNS koji kroz sve dostupne kanale rade sve da umanje njegov značaj", rekao je Elek.Prema njegovom mišljenju, u Srbiji postoji ciljana, ali i ne i demokratska kontrola nad sektorom bezbednosti, a ključni problemi leže u lošem upravljanju i organizaciji policije.

Već godinama unazad problemi su isti - odnos policije i tužilaštva, operativna nezavisnost policije. Povučeni Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima nije nudio rešenja na ove probleme, već bi ih samo zamaskirao kozmetičkim izmenama, istakao je Elek. 
 
U izveštaju koalicije prEUgovor se ukazuje i na sve veću političku i društvenu polarizaciju i ističe da nema napretka u oblastima slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
 
Kada je u pitanju sloboda medija, u izveštaju se ocenjuje da radne grupe nisu dale nikakve rezultate jer nema političke volje da se stanje popravi.Novinari i dalje trpe verbalne i fizičke napade i pretnje, a novi vid pritiska su takozvane "SLAPP" tužbe, čiji je cilj dalje finansijsko urušavanje teškog položaja medija, kao i gušenje kritičkog izveštavanja.
 
"Nosioci vlasti nastavljaju da (zlo)upotrebljavaju institucionalne i medijske kanale da bi diskreditovali svoje političke protivnike, ali i kritički nastrojene medije, organizacije civilnog društva i pojedince", navodi se u dokumentu. Ipak, dodaje se, primetno je izvesno poboljšanje u javnim izjavama i saopštenjima srpskih zvaničnika o Evropskoj uniji i za razliku od prethodnog perioda izostali su upadljivi i direktni napadi na EU.
 
U toku izveštajnog perioda nije bilo pomaka ni u rešavanju otvorenih pitanja sa susedima, dok je dijalog sa Prištinom zadržan uglavnom na tehničkom nivou i bez opipljivih rezultata, navodi se u dokumentu.
 
Koalicija ocenjuje da su unapređeni pojedini antikorupcijski propisi, ali da nema vidljivog napretka u njihovom sprovođenju, kao i da Vlada i dalje zanemaruje Savet za borbu protiv korupcije.
 
Nastavljeni su i svi negativni trendovi zabeleženi u prethodnom izveštaju, naročito u oblasti javnih nabavki, te u upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu i u javnoj upravi.
 
Unapređen je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ocenjuje Koalicija ali ističe da neizvršavanje Poverenikovih rešenja i skrivanje informacija uz pozivanje na tajnost dokumenata, posebno onih koji se odnose na kovid-19, ostaju ključni problemi u ovoj oblasti.
 
U oblasti antidiskriminacione politike napredak je vidljiv samo u broju usvojenih zakona, strategija i dokumenata, ali su efikasnost i održivost "najslabije karike" strateških dokumenata.
 
Koalicija prEUgovor je mreža organizacija civilnog društva osnovana radi praćenja politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa posebnim naglaskom na poglavlja 23 i 24.Koaliciju prEUgovor čine ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).