Koruptivni rizici u propisima i lobiranje u Srbiji (2)

Transparentnost Srbija predstavila je nalaze istraživanja "Koruptivni rizici u propisima i lobiranje u Srbiji".  

Najopasniji vid korupcije je onaj kada norme koje pogoduju koruptivnim interesima budu ugrađene u propise. Zbog toga je od velikog značaja to što je Zakon o sprečavanju korupcije, koji je u primeni od 1.9.2020. to prepoznao i uveo kao obavezu ministarstava da od Agencije za sprečavanje korupcije zatraže mišljenje o postojanju takvih rizika i načinu da se otklone.

Transparentnost je i prilikom donošenja zakona ukazala na potencijalni problem – da obaveza traženja mišljenja postoji samo za zakone iz pojedinih oblasti (carina, porezi, privatizacija, javne nabavke, policija, lokalna samouprava, obrazovanje, zdravstvo, propisi koji su u vezi sa međunarodnim antikorupcijskim dokumentima) iako se koruptivni rizici mogu jednako javiti i u svakoj drugoj oblasti (npr. urbanizam, životna sredina, sport). Pored toga, obaveza traženja mišljenja ne postoji na zakone ili autentična tumačenja koje predlože narodni poslanici. Na konferenciji ćemo predstaviti nalaze istraživanja o tome: 1) u kojim slučajevima ministarstva nisu tražila mišljenje, a morala su; 2) kako je postupala Agencija za sprečavanje korupcije; 3) da li su mišljenja Agencije poštovana ili zanemarena; 4) u kojim zakonima je prepoznat koruptivni rizik, a da nije postojala obaveza traženja mišljenja.

Na osnovu preporuka GRECO, Srbija je krajem 2018. usvojila Zakon o lobiranju. Taj zakon je trebalo da osvetli proces donošenja zakona i drugih opštih pravnih akata. Održane su obuke i registrovano 37 lobista. Predstaviili smo nalaze istraživanja sa fokusom na sledeće: 1) da li u Srbiji ima zabeleženih slučajeva lobiranja u najvišim organima vlasti, prema zvaničnim evidencijama; 2) u kojoj meri aktuelni Zakon o lobiranju obezbeđuje javnosti da zna ko utiče na donošenje odluka.

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić izjavio je na predstavljanju nalaza, na onlajn konferenciji, da pojedina ministarstva nisu upoznata sa obavezom da od Agencije za sprečavanje korupcije moraju da zatraže mišljenje ;o koruptivnim mogućnostima za nacrte novih zakona i propisa.

Nenadić je podsetio i da je u vreme donošenja Zakona o sprečavanju korupcije, TS istakao da je "manjkav", jer se odnosi samo na zakone iz osam oblasti. On je ocenio da mišljenje Agencije ne bi trebalo tražiti samo za nacrte zakona, već bi u ta razmatranja trebalo uključiti i zakone koje predlaže Skupština Srbije, kao i autentična tumačenja.

Kao jedan od primera, ;istakao je da nedavno povučeni Zakon o unutrašnjim poslovima nije bio dostavljen Agenciji na razmatranje.

Advokat Rodoljub Šabić ocenio je da je argumentacija za taj zakon bila "uska i neubedljiva", a da je glavni problem bio pokušaj da se aktivira mehanizam za biometrijsku identifikaciju lica, kao i trenutak u kome se taj zakon donosi, odnosno u vreme kada EU donosi moratorijume na slične zakone.

Kao problem, Šabić je izdvojio i deo zakona koji bi omogućio ministru da odredjene grupacije proglasi policijom, kao i da za zapošljavanje u policiji javni konkurs više nije visoko pozicionirana stavka.

Korišćenje šifre umesto imena i identifikacionog broja policajca, kao i kažnjavanje fotografisanja i javnog objavljivanja identiteta policajca mogao bi da bude problem, kako je Šabić ocenio, izmedju ostalog, ukoliko neko snimi policajca koji prima mito.

Prema njegovim rečima, nacrt zakona od 365 članova i preko 100 strana teksta prošao je "fiktivnu javnu raspravu", a nije prosledjen Agenciji za sprečavanje korupcije.

"Definitivno se vidi da je zakon rigidan prema javnosti. Dobro je što je makar i na molbu predsednika (Srbije Aleksandra Vučića), iako su ove primedbe od strane struke iznošene i ranije, povučen iz procedure", rekao je Šabić.

Kada je u pitanju primena Zakona o lobiranju, Zlata Djordjević iz Transparentnosti Srbije istakla je da su oni tražili informacije od državnih organa, ali da su oni organi vlasti koji su im odgovorili, rekli da "nije bilo lobističkih kontakata".

Ona je ocenila da je "teško poverovati" da se baš niko od registrovanih i neregistrovanih lobista kod Agencije za sprečavanje korupcije nije obraćao tim institucijama i dodala da neki od predstavnika organa "nemaju predstavu šta bi trebalo da se prati i evidentira".

Djordjević je istakla da je takva situacija delimično izazvana slabostima u samom zakonu, ali i time da postoji "minimalna mogućnost javne kontrole".

Napomena: Kompletno istraživanje objavljeno je na sajtu organizacije Transparentnost Srbija, na linku https://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/publikacije 

(Izradu ove analize pomogla je Misija OEBS-a u Srbiji. Stavovi izrečeni u analizi pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS-a u Srbiji)