Koliko još do otvaranja registara kompanija

Povodom još jednog velikog otkrivanja podataka o političarima koji su krili svoj novac u poreskim rajevima, Koalicija za slobodan pristup informacijama prenosi tekst Accesinfo organizacije koja se bavi čuvanjem i promovisanjem prava na pristup informacijama od javnog značaja. Među proceurelim podacima o 35 političara nalaze se dokumenti o ministru finansija Republike Srbije Siniši Malom i vlasništvu nad 24 strana u Bugarskoj i Nikoli Petroviću, kumu predsednika Srbije i nekadašnjem direktoru državne firme Elektromreže.

Curenje Pandora papira, otkriva, još jednom, da mega bogataši i korumpirani pojedinci koriste pravne rupe kako bi izbegli poreze, bez odgovarajuće kontrole. Većinu pomenutog moguće je sprečiti: znamo šta treba učiniti kako bismo pratili nezakonite finansijske tokove, povratili ukradenu imovinu i osigurati da svi plaćaju pravičan deo poreza. Jedan od takvih instrumenata je otvoren registar kompanija.

Otvoreni podaci o registraciji preduzeća i stvarnom vlasništvu veoma su važni. Vlade zemalja G8 obećale su to u Akcionom planu za sprečavanje zloupotrebe kompanija (2013) i Londonskom samitu za borbu protiv korupcije (2016). To se nalazi i u Pariškoj deklaraciji o partnerstvu otvorenih vlada (2016.), a navedeno je i u Političkoj deklaraciji na posebnomg zasedanja Generalne skupštine UN -a o korupciji juna 2021. godine.

Svih 27 država članica Evropske unije složilo se i zajedno sa Evropskim parlamentom, usvojilo Direktivu o otvorenim podacima (2019), koja kaže da su podaci o kompanijama “skup podataka velike vrednosti” i da ih treba objaviti kao otvorene podatke, besplatno, za upotrebu svima.

Ipak, kako ovaj skandal otkriva, evropske vlade nisu reagovale.

Umesto da imamo na raspolaganju osnovni alat otvorenih registara kompanija, saznajemo istinu o upotrebi kompanija koje se bave pranjem novca za preko offshore poreskih rajeva samo zahvaljujući hrabrosti uzbunjivača i herojskom radu istraživačkih novinara koji su otvorili više od 12 miliona dokumenta. Prekasno saznajemo gde je novac otišao. Već previše dobro znamo, kakav uticaj na nacionalne ekonomije imaju utaja poreza, prevara i korupcija. Dovode do manje novca za javne usluge, zdravstvo, obrazovanje ili rešavanje problema sa klimatskim promenama.

Konvencija UN protiv korupcije i drugi antikorupcijski ugovori prepuni su mera koje bi nam mogle pomoći da to sprečimo. Sa otvorenim podacima o kompanijama mogla bi se postići stalna pažnja i  mogućnost lake provere kada je u pitanju strukture kompanija, uz brzo otkrivanje onih struktura koje su otkiveme u Pandora papirima.

Otvoreni podaci dozvoljavaju onima koji se bore protiv korupcije da ranije uoče šta se dešava, šta su nacionalne agencije za borbu protiv korupcije možda propustile, da uoče vide transnacionalne obrasce i da podignu uzbunu.

Kao što nas je pandemija podsetila, bolje je imati vakcinu nego lečiti bolesnog pacijenta. Trenutno imamo vakcine, ali ih ne koristimo.

Otvorili smo Pandorinu kutiju i iznutra jasno vidimo nedaće našeg globalnog finansijskog sistema. Pa zašto se ne deluje? Zašto se okleva? Zašto registri preduzeća još uvek nisu otvoreni?

Direktiva EU o otvorenim podacima, koja obećava otvorene registre kompanija, trebala je biti donešena u državama članicama do jula 2021. godine, ali se čeka akt o sprovođenju Evropske komisije. Evropska komisija reguje veoma sporo, najverovatnije pod pritiskom šačice zemalja poput Nemačke, Italije i Holandije, zabrinutih zbog gubitka prihoda od prodaje podataka o kompanijama. Osim toga, neke zemlje su izrazile zabrinutost zbog troškova pretvaranja registara u otvorene formate. Neki kažu da se radi o zaštiti podataka, ali to nije tačno: svako ko ima novca može kupiti registar preduzeća.

Istraživanje kompanije Access Info iz 2016. otkrilo je da se može dobiti potpuni registar za cene u rasponu od 75.000 evra u Holandiji do 286.000 evra u Estoniji. Kako nam Pandora papiri pokazuju, oni koji žele da zaštite svoje “lične podatke” često su vrlo ugledne javne ličnosti koje imaju šta da kriju.

Otvaranje podataka zaista košta, ali u bilansu su i ogromne uštede, koje su identifikovane u Proceni uticaja koju su za Komisiju u avgustu 2020. godine izvršile privatne konsultantske firme, sa merljivim ekonomskim prednostima potpuno otvorenih podataka o kompanijama, poput:

- Poslovne mogućnosti vredne hiljade miliona evra (samo u Velikoj Britaniji procenjena vrednost je 780 miliona evra);

- Značajno smanjeni troškovi za 24 miliona malih i srednjih preduzeća u Evropi, kako u izveštavanju tako i u proveri vlasništva nad drugim kompanijama;

- Lakše otkrivanje i sprečavanje pranja novca, koje, prema podacima Europola, EU košta skoro 200 milijardi evra godišnje;

- Smanjenje korupcije u javnim nabavkama, koje EU košta oko 5 milijardi evra godišnje..

Isto važi i za Srbiju. Ako nam je stalo do prikupljanja poreza za plaćanje javnih usluga, ako nam je stalo do ciljeva održivog razvoja, ako nam je stalo do pravedne klimatske tranzicije, podaci moraju biti otvoreni, otvoreni i zbog demokratije. 

Access Info danas ponavlja svoj poziv Evropskoj uniji i državama članicama da preduzmu korake kako bi postale obavezne prema Direktivi o otvorenim podacima za otvaranje registara kompanija. Poslednji put Access info je to učino pre samo dve nedelje, u pismu evropskim komesarima Tjeriju Bretonu i Veri Jurovoj kada je tražen napredak u donošenju odluke koja će otvoriti registre kompanija. Odgovora još nema.