TS predstavila nalaze istraživanja o uslovima za poslovanje sa integritetom

U Srbiji, uprkos kvalitetu propisa, još ne postoje u potpunosti uslovi za poslovanje s integritetom, a jedan od razloga je i to što je ispitan i procesuiran mali broj slučajeva potencijalnog kršenja zakona.

To je pokazalo istraživanje "Procena uslova za poslovanje sa integritetom" koje je sprovela Transparentnost Srbija (TS).

"Ukupna prosečna ocena kvaliteta propisa u Srbiji je 85 od maksimalnih 100 poena, ali je ocena njihove primene niža od polovične, odnosno kreće se oko 47", istakao je programski direktor TS Nemanja Nenadić na onlajn konferenciji na kojoj je predstavljeno istraživanje.

Dodao je da je istraživanje pokazalo da u Srbiji propisi nisu savršeni, ali da su značajno kvalitetniji od njihovog sprovodjenja u praksi.

Istraživanje, prvo te vrste u Srbiji, obuhvatilo je analizu javnog, privatnog i civilnog sektora da bi se utvrdilo koje su reforme potrebne za poboljšanje uslova za poslovanje sa integritetom i da bi se smanjila korupcija koja utiče na privredni život.

Istraživanjem su obuhvaćeni: podmićivanje u javnom i privatnom sektoru, pranje novca, restriktivni sporazumi, zaštita uzbunjivača, računovodstvo i revizija, sukob interesa, lobiranje i finansiranje partija, javne nabavke.

Teme su bile i porezi i carine, mehanizmi integriteta u privatnom sektoru, transparentnost privrednih subjekata, antikorupcijske inicijative poslovnog sektora, uloga medija i gradjanskog društva.

Nenadić je rekao da se loš rezultat u primeni zakona delimično može povezati s kapacitetima pojedinih organa koji su nadležni za njihovu primenu, bilo da je u pitanju nedovoljan brolj ljudi ili nedovoljna institucionalna saradnja.

Kao jedan od primera naveo je rezultate istraživanja koje se bavilo i podmićivanjem javnih službenika.

"Srbija ima propisana krivična dela i za davaoce i za primaoce mita i ocena kvaliteta tih propisa u istraživanju je maksimalnih stotinu poena, ali mali broj otkrivenih i kažnjenih slučajeva dovodi do toga da je ocena stanja polovična”, rekao je Nenadić.

Prema njegovim rečima, slična situacija je i kada je u pitanju sprečavanje pranja novca, kao i u primeni propisa u vezi sa javnim nabavkama.

Pošto se Srbija, kako je podsetio, na "sivoj listi" FATF-a, došlo je do unapredjenja, promenjen je zakon, ali se i dalje čini da primena propisa nije dovoljna i da je relativno mali broj otkrivenih i procesuiranih slučajeva.

On je kazao da jedan od razloga jaza izmedju propisa i prakse nedovoljno stimulativno okruženje za firme u privatnom sektoru kako bi mogle da osporavaju slučajeve kada se propisi o javnim nabavkama ne primenjuju u potpunosti ili da prijave nedozvoljene dogovore do kojih dolazi izmedju privatnih firmi.

Nenadić je kazao i da je primena zakona još veći problem u oblasti uzbunjivanja: "U praksi nam nedostaje postupanje po onim informacijama koje uzbunjivači reše da podele sa javnošću ili nadležnim organima", rekao je on.

Dodao je da ne postoji jedinstven sistem praćenja primene zakona u tom segmentu, pa tako postoji podatak koliko je uzbunjivača dobilo sudsku zaštitu, ali ne i monitoring da li se i u kojoj meri ispituju njihovi navodi i da li se na osnovu toga menja praksa postupanja.

Nenadić je naveo da su uočeni nedostaci u propisima koji se odnose na računovodstvo, reviziju i objavljivanje finansijskih podataka.

"Visoki standardi u oblasti računovodstva se ne primenjuju kod svih privrednih subjekata, jer značajan broj onih koji nisu u obavezi da to urade, dok je revizija ograničena na najveće privredne subjekte", rekao je Nenadić.

Naveo je da je po pitanju stvarnog vlasništva, čiji se registar vodi u APR, uočeno da je dostupnost tih informacija javnosti otežana posebnim zahtevima za registraciju, a nema ni dovoljne povezanosti sa registrom privrednih društava, koji takodje vodi APR.

Nenadić je ukazao da je istraživanje pokazalo da okruženje daje mogućnost da se javne nabavke sprovode pošteno, ali ne u potpunosti, jer se veliki broj nabavki sprovodi na osnovu posebnih postupaka, "tako što su čitave grane javnih radova u infrastrukturi isključene iz primene tih propisa".

Na osnovu istraživanja je dato 40 preporuka kako da se poboljša poslovanje sa integritetom u javnom, privatnom i civilnom sektoru, koje je predstavio saradnik TS Zlatko Minić.

Jedna od ključnih preporuka je potreba da se poboljšaju kapacitet i nezavisnost istražnih organa, kako bi se u potpunosti obezbedilo krivično gonjenje korupcije i privrednog kriminala i sprovodjenje proaktivnih istraga.

Traaži se i da istražni organi pokažu nezavisnost u radu, dok bi donosioci političkih odluka trebalo da se uzdrže od uticaja na njih.

Preporučeno je da bi Zakon o sprečavanju korupcije trebalo izmeniti, kako bi se sprečili svi oblici vodjenja "funkcionerske kampanje", a ne samo direktno korišćenje javnih resursa za predizbornu kampanju i korišćenje javnih skupova za promociju političke stranke.

Jedna od preporuka je i izmena Zakona o finasiranju političkih aktivnosti, tako da se poveća transparentnost prihoda političkih subjekata, poput priloga, pravila o kreditima, odloženog plaćanja troškova kampanje.

Istraživanje "Procena uslova za poslovanje sa integritetom u Srbiji TS je sproveo u saardnji sa sekretarijatom Transparency International u Berlinu, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Učesnicima konferencije obratile su se i  Bojana Medenica, Izvršni direktor, Transparentnost Srbija, Luisa Balbi, Princial Manager, Civil Society Engagement Unit, European Bank for Reconstruction and Development i Irem Roentgen, Programme Coordinator Business Integrity, Transparency International Secretariat, Berlin.