Regulacija promotivnih aktivnosti javnih entiteta u medijskom sektoru

Transparentnost Srbija predstavila je, na konferenciji održanoj preko Zoom platforme, analizu "Regulacija promotivnih aktivnosti javnih entiteta u medijskom sektoru".

Predstavljanje nalaza i predloga istraživanja i diskusija o njima, koje je podržala Misija OEBS-a u Srbiji, imaju za cilj da pomognu unapređenju pravnog okvira u Srbiji za oglašavanje javnog sektora i finansiranja medija od strane javnog sektora koje se ne vrši kroz sufinansiranje programa.

S obzirom da predstoji donošenje Akcionog plana za primenu nove Medijske strategije, TS smatra da se do najboljih rešenja, može se doći samo kroz sveobuhvatne konsultacije u kojima pored predstavnika državnih organa učestvuju medijske asocijacije, mediji, stručnjaci u oblasti medija, oglašivači i njihove asocijacije, akademska zajednica, međunarodne i nevladine organizacije.

U dosadašnjim pokušajima medijske reforme nedovoljno je pažnje bilo posvećeno pitanju javnog oglašavanja i obaveštavanja. U toku izrade zakona koji tangiraju medijski sektor, često se moglo čuti da je ova oblast ostala neregulisana, iako se kroz razne oblike poslovanja sa državom medijima dodeljuju značajna sredstva. Zbog visine tih sredstava i značajnog udela u prihodima pojedinih medija, sa jedne strane, i neuređenog načina dodele sredstava, javlja se mogućnost ugrožavanja nezavisnosti medija i stvaranja nejednakog položaj aktera na medijskom tržištu.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić izjavio je da je aktuelna Medijska strategija prepoznala neophodnost uređenja javnog oglašavanja u medijima, jer se zbog značajnog udela tog novca u prihodima medija i neuređenog načina dodele sredstava stvarao nejednak položaj aktera na medijskom tržištu.

Advokat Miloš Stojković saglasio se da je Medijska strategija prepoznala problem oglašavanja u medijima i dala pravce kako bi ta oblast mogla biti rešena. On je istakao da se u samom tektu Strategije navodi da poremećaje na medijskom tržištu, odnosno funkcionisanju tržišnih mehanizama uslovljavaju i različiti vidovi dodele javnih sredstava, a naročito stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjenja ostvarenja javnog prihoda, kojim izdavači medija stiču povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente.

Stojković je rekao da dokument koji je predstavila Transparentnost ukazuje na nekoliko izazova i to su definisanje javnog obaveštavanja i javnog oglašavanja koje bi trebalo regulisati specifičnom regulativom, kao i transparentnost, odnosno omogućavanje dostupnosti podataka o javnom obaveštavanju i javnom oglašavanju kroz postojeće registre ili kroz nove evidencije.

 U analizi se ukazuje da sredstva namenjena javnom oglašavanju treba razmatrati zajedno sa različitim vidovima državne pomoći, a naročito sa projektnim sufinansiranjem, jer se jedino na taj način može steći celovita predstava, kako o državnim davanjima za medije, tako i o politici u ovoj oblasti. Međutim, u dosadašnjem planskim, normativnim i analitičkim dokumentima daleko više pažnje bilo poklonjeno projektnom sufinansiranju.

Strategija ukazuje da poremećaje na medijskom tržištu, odnosno funkcionisanju tržišnih mehanizama uslovljavaju i različiti vidovi dodele javnih sredstava, a naročito stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjenja ostvarenja javnog prihoda, kojim izdavači medija stiču povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, a čiji pojavni oblici mogu biti različiti.

Glavni izazovi su:

- Definisanje javnog obaveštavanja i javnog oglašavanja koje bi trebalo regulisati specifičnom regulativom;

- Transparentnost: Omogućavanje dostupnosti podataka o javnom obaveštavanju i javnom oglašavanju kroz postojeće registre ili kroz nove evidencije;

- Objektivnost i opravdanost javnog oglašavanja/obaveštavanja i zabrana diskriminacije: kroz razmatranje koji bi bili objektivni i proverljivi kriterijumimi za odabir medija kroz koje će se plasirati javno oglašavanje i javno obaveštavanje, kao i odgovor na pitanje da li su neki vidovi ovih vrsta promocije uopšte dozvoljeni i opravdani;

- Definisanje nedozvoljenih vidova promocije, koji se često mogu naći u praksi dodele javnih sredstava;

U praksi je evidentno postojanje medijskog praćenja rada organa javne vlasti afirmativnog promotivnog karaktera, koje se nabavlja kao usluga za koju se plaća naknada. Ali takođe je evidentno i to da ova ograničenja nisu eksplicitno uređena zakonom, i da je neophodno da budu precizirana.

Takođe, nekad postoji legitimna potreba organa javne vlasti da predstavi određene aktivnosti, ali ne na taj način da budu promocija funkcionera. Ako se svi ovi interesi izbalansiraju, i ako se pođe od odredbi koje su ranije regulisali ovo oblast (Zakon o oglašavanju iz 2015. godine), može se doći do zadovoljavajuće formulacije.

Takođe, isključivo afirmativno prikazivanje rada organa javne vlasti koje nije zasnovano na činjenicama vodi i ka mogućoj primeni odredbi koje se odnose na obmanjujuće oglašavanje. Budući da su i te odredbe primerenije komercijalnom oglašavanju, ima smisla predvideti posebna pravila za javno oglašavanje i javno obaveštavanja ovog tipa.

Analizu možete preuzeti OVDE.

Snimak konferencije dostupan je na Youtube kanalu TS: https://www.youtube.com/channel/UCO1y-64F7viGhLpgwuAGmBw