Izveštaj EK ukazao na bitne probleme za borbu protiv korupcije

Transparentnost – Srbija (deo Transparency International) izražava zadovoljstvo zbog činjenice da Evropska komisija, u svom najnovijem izveštaju za Srbiju među najvažnijim preporukama i problemima ističe i mnoga pitanja na koje ukazuje i naša organizacija, naročito u vezi sa političkom promocijom, ugovaranjem velikih nabavki, političkim uticajem u javnoj upravi i gonjenju korupcije. Ipak, u pojedinim aspektima, Izveštaj nije dovoljno kritičan u ocenama.

Smatramo naročito značajnim što već u udarnom delu, u sažetku Izveštaja, Evropska komisija traži od Srbije da u potpunosti i prioritetno „ispuni sve preporuke međunarodnih posmatrača.“ Reč je o zahtevu da se poveća transparentnost finansiranja partija i izbornih kampanja, da se razdvoje partijske i državne aktivnosti javnih funkcionera i obezbedi ravnopravna zastupljenost učesnika izbora u medijima. Nasuprot sopstvenim planovima, Srbija već pet godina nije poboljšala Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Preporuke ODIHR iz 2016 i 2017 Vlada i Skupština su potpuno ignorisale, a najnovija prilika da se bolje uredi „funkcionerska kampanja“ je propuštena ovog meseca neprihvatanjem predloga TS za poboljšanje Zakona o sprečavanju korupcije .

Evropska komisija je u prvi plan istakla i problem v.d. stanja koje se koristi kao sredstvo političkog uticaja u vrhovima javne uprave. S druge strane, briselska administracija je propustila priliku da ukaže na istovetan mehanizam nezakonitog političkog uticaja koji se ostvaruje preko postavljenih vršilaca dužnosti u velikim javnim preduzećima.

U pogledu prevencije korupcije, Evropska komisija opravdano tvrdi da reforme nisu donele „merljivi uticaj“. U pogledu represije, od Srbije se, kao i svih prethodnih godina, traže verodostojni pokazatelji nezavisnog postupanja tužilaštva i konačne presude za korupciju na visokom nivou, kao i oduzimanje imovine. Jednako je tačna i ocena Evropske komisije prema kojoj je „privatni sektor nerazvijen i sputan slabostima u vladavini prava i obezbeđivanju pravičnog nadmetanja.“

Po oceni TS, veoma je značajno što i Evropska komisija jasno ukazuje na to što je Narodna skupština urušila vršenje svoje nadzorne i zakonodavne uloge praksom postupanja parlamentarne većine . Prve reakcije predstavnika vlasti u Srbiji na ove zamerke nisu nimalo ohrabrujuće . S druge strane, ocene Evropske komisije o javnim raspravama u pripremi zakona su nedovoljno snažne s obzirom na razmeru problema, jer nije reč samo o zamerkama predstavnika organizacija civilnog društva, već o nedvosmislenom kršenju zakona.

Za razliku od samohvala vlasti o velikom broju osuda za korupciju, koje nisu bile praćene poređenjem sa prethodnim periodom, Izveštaj EK pokazuje da se broj osuda za korupciju u 2018 smanjio za oko 9% u odnosu na prethodnu godinu. Evropska komisija je i dalje oprezna u oceni uspešnosti posebnih odeljenja za borbu protiv korupcije i privrednog kriminala, iako je od početka njihovog rada prošlo već 14 meseci. Uočljivo je da se za razliku od prošlogodišnjeg izveštaja ovaj put ne ukazuje na moguće štetne posledice široke primene sporazuma o priznanju krivice.

Evropska komisija ukazuje na javne nabavke, infrastrukturne projekte, zdravstvo, prosvetu, ubranizam i preduzeća u državnom vlasništvu kao oblasti koje su posebno ranjive zbog korupcije i ukazuje na odsustvo vidljivog napretka u povećanju transparentnosti u tim oblastima. Podsećaju i na to da Vlada i dalje ne razmatra sistemski preporuke svog Saveta za borbu protiv korupcije.

Kad je reč o nedavno usvojenom Zakonu o sprečavanju korupcije, EK ukazuje na to da on mora da bude u skladu sa međunarodnim standardima i preporukama GRECO, iz čega se može zaključiti da zakonski tekst nije dobio prethodnu pozitivnu ocenu. Međutim, problem predstavlja to što su evropski standardi u ovoj oblasti nedovoljno razvijeni, a GRECO preporuke u pogledu rada Agencije nisu sveobuhvatne. Stoga se realno može dogoditi da ovaj zakon, čija je priprema trajala pet godina i koji nije rešio brojne probleme prepoznate u praksi, nakadno dobije neopravdanu prelaznu ocenu.

Za Zakon o slobodnom pristupu informacijama se ističe potreba za dopunom kako bi se obezbedila puna primena, ali bez osvrta na problematične odredbe u poslednjem objavljenom nacrtu. Izveštaj EK govori o neopravdanom uskraćivanju informacija od javnog značaja, ali propušta da ukaže na ključnu činjenicu – da Vlada nikada nije obezbedila izvšrenje konačnih rešenja Poverenika za informacije. Dobro je što EK podseća srpske parlamentarce na zanemarenu obavezu – da izaberu Poverenika – ali još važnije, da taj izbor učine „na transparentan način, uzimajući u obzir relevatno profesionalno iskustvo“.

Evropska komisija nas podseća na nalaze Agencije za borbu protiv korupcije, prema kojima su mere iz Strategije za borbu protiv korupcije za period 2013-2018 bile ispunjena u svega 26% slučajeva, a nisu uopšte u čak 61% situacija. O ovim poražavajućim rezultatima Narodna skupština, kojoj je podnet izveštaj još uvek nije raspravljala.

U oblasti javnih nabavki nema uočenog napretka. Od Srbije se traži da zakon prilagodi novim evropskim pravilima za javne nabavke, javno-privatna partnerstva i koncesije. Još značajnije, EK zahteva od Srbije da obezbedi da međudržavni sporazumi i njihova primena prekinu da ograničavaju nadmetanje i da budu zasnovani na načelima transparentnosti, jednakog tretmana i nediskriminacije. Podsećamo da Srbija poslednjih godina gotovo sve infrastrukturne projekte sprovodi kroz direktne dogovore, dezavuišući ne samo evropska pravila, već i sopstveni Zakon o javnim nabavkama .

Transparentnost Srbija smatra naročito važnim to što je Evropska komisija izričito zatražila od Vlade Srbije da izmeri učinak u primeni svojih antikorupcijskih politika, radi pripreme nove ambiciozne strategije i akcionog plana. Dosadašnji koraci u tom pravcu nisu bili dovoljno dobri, jer je izostalo sagledavanje razloga zbog kojih prethodni strateški akti nisu doneli rezultate. Zbog toga smatramo neophodnim da Vlada i Skupština Srbije, bez obzira na dinamiku svojih odnosa sa Evropskom unijom, promene pristup u rešavanju problema korupcije, a da izveštaj EK shvate kao koristan podstrek za ostvarivanje tog cilja.