Međunarodni dan borbe protiv korupcije – podsetnik na neispunjene obaveze

Međunarodni dan borbe protiv korupcije, koji se obeležava 9. decembra, prilika je za sećanje na neispunjene planove i nedostatak rezultata u ovoj oblasti. Transparentnost – Srbija (deo Transparency International) tim povodom ukazuje da Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije za period 2013-2018. ističe, a da izrada nove nije ni započeta. Velika većina mera koje su uz snažnu promociju predstavljene pre pet godina nije realizovana, a one koje su formalno ispunjene, uglavnom nisu donele očekivane rezultate.

Državni organi Srbije odstupili su i od osnovnih načela iz pomenute Strategije. Tako je „vladavina prava“ redovno žrtva političkog interesa, za šta su najočigledniji primer masovno nezakonito v.d. stanje u javnim preduzećima i nedosledno uklanjanje nelegalnih objekata. Proklamovana „nulta tolerancija na korupciju“ nije rezultirala kažnjavanjem svih zloupotreba. Naprotiv, tužilaštvo je ostavilo javnost bez obrazloženog odgovora na pitanje zbog čega nije preduzeto krivično gonjenje i u nekim slučajevima sumnji koji su podrobno izloženi u medijima (npr. „novogodišnja jelka“, „tetka iz Kanade“ i slično). Načelo „odgovornosti“ takođe je ostalo mrtvo slovo na papiru – Narodna skupština i Vlada nisu razrešili ni jednog rukovodioca institucije koji nije ispunio svoje obaveze iz strateških akata.     

U oblasti prevencije korupcije, između ostalog, još uvek nije uspostavljena obaveza ministarstava da utvrde rizike od korupcije u postupku pripreme propisa. Uz to Agencija za borbu protiv korupcije je od februara 2018. prestala sa dobrom praksom da javno upozorava na uočene nedostatke u propisima. „Transparentnost u radu organa vlasti“ nije obezbeđena kada je reč o bitnim odlukama o raspolaganju javnom imovinom, čak ni nakon obavezujućih odluka Poverenika za informacije. Narodna skupština, koja bi trebalo da prati sprovođenje svojih zaključaka povodom izveštaja nezavisnih državnih organa, samo je jednom (2014) uopšte donela te zaključke.

Kada je reč o kontroli finansiranja političkih stranaka i kontroli imovine i prihoda javnih funkcionera, pomak nije ostvaren ni na normativnom nivou, dok je lobiranje uređeno tek nedavno, ali na nepotpun način. „Učešće javnosti u praćenju trošenja budžetskih sredstava“, nije unapređeno, kako je bilo predviđeno Strategijom iz 2013. Štaviše, nije obezbeđen ni zakonski minimum – da Vlada podnosi završni račun, a da Skupština o njemu raspravlja.

„Rizici od korupcije u oblasti javno-privatnih partnerstava i koncesija“, ne samo da nisu umanjeni, već se ovaj vid raspolaganja javnim sredstvima učestalo praktikuje kroz direktne dogovore državnih organa sa privatnim partnerima, bez nadmetanja i transparentnosti, uz pozivanje na međudržavne ugovore o saradnji.

Za uspešnost gonjenja korupcije su pre pet godina u Strategiji i Akcionom planu postavljeni ne naročito ambiciozni ciljevi–da se za svega 30% poveća broj pravnosnažno osuđenih učesnika u korupciji. Međutim, broj osuđenih ne samo da nije povećan, već je značajno smanjen. Za krivična dela primanja mita, davanja mita i trgovina uticajem, broj osuda se 2017. smanjio više nego duplo u odnosu na 2012. - sa 116 na 55, dok je kod kažnjavanja zloupotrebe službenog položaja podbačaj nešto manji. Nije se povećao ni broj prijavljenih slučajeva korupcije i pored toga što je u međuvremenu usvojen Zakon o zaštiti uzbunjivača, a neki od njih su dobili zaštitu od otkaza. Sudeći po nalazima istraživanja o korupciji i percepciji korupcije, nema osnova da se zaključi da je manji broj otrkivenih i kažnjenih slučajeva posledica smanjenja ukupnog nivoa korupcije.

Godinama najavljivana nova organizacija pravosudnih organa za borbu protiv korupcije, mogućnost angažovanja finansijskih forenzičara, zakonske mere za oduzimanje imovine, proaktivnost i vođenje finansijske istrage uporedo sa krivičnom, jesu šansa za postizanje boljih rezultata u borbi protiv korupcije. Međutim, praksa pokazuje da zakonska i institucionalna rešenja nisu „čarobni štapić“, u situaciji kada izostaje ispitivanje „politički osetljivih“ predmeta. Nije realno očekivati ni da će tužioci biti išta spremniji da postupaju u takvim predmetima,ukoliko se u telu koje odlučuje o njihovom izboru, razrešenju i napredovanju smanji udeo javnih tužilaca, kao što predviđa aktuelni predlog izmena Ustava.

Ova godina se okončava ponovljenim najavama donošenja „Zakona o ispitivanju porekla imovine“. U vezi sa time, Transparentnost – Srbija ukazuje da u Srbiji već postoje propisi koji omogućavaju kontrolu i oduzimanje nezakonitih prihoda, i da bi osnova za bilo kakvu raspravu o novom zakonu trebalo da bude objašnjenje zbog čega postojeći poreski, krivični i antikorupcijski propisi nisu doneli rezultate koji se očekuju od novog akta.

S druge strane, Vlada je odustala od uvođenja krivičnog dela „nezakonitog bogaćenja“, iz člana 20. Konvencije UN protiv korupcije, što je bilo predviđeno Akcionim planom iz 2013. Ta norma je trebalo da omogući krivično gonjenje javnog funkcionera za „za znatno uvećanje imovine koje ne može razumno objasniti s obzirom na njegova zakonita primanja“. Ovakvo zakonsko rešenje bi da je usvojeno, značajno olakšala gonjenje korupcije, u slučajevima kada za tako nešto postoji volja.

Međunarodni dan borbe protiv korupcije ustanovila je Generalna skupština UN jer je 9. decembra 2003. godine počelo potpisivanje pomenute Konvencije UN protiv korupcije.

Transparentnost – Srbija

Beograd, 9. decembra 2018.