CPI 2015: Bez napretka u borbi protiv korupcije
Transparentnost Srbija predstavila je 27. januara Indeks percepcije korupcije (CPI) Transparency International za 2015. godinu i prioritete za Srbiju.
Srbija je drugu godinu zaredom zabeležila neznatan pad indeksa percepcije korupcije na rangiranju koje je objavio Transparency International. Sa skorom 40, Srbija zauzima 71. mesto među 168 zemalja i teritorija (prošle godine sa skorom 41 bila je na 78. mestu, ali je tada i broj zemalja na listi bio veći - 175).
To znači da je Srbija i dalje, kao i u svih prethodnih 15 godina, svrstana među zemlje sa veoma raprostranjenom korupcijom. Pokazalo se da napredak na listi od pre dve godine (2013. godine indeks je sa 39 porastao na 42) nije bio početak pozitivnog trenda, već pre, odraz percepcije zasnovane na obećanjima i očekivanjima. Kako sistemske mere za sprečavanje korupcije nisu sprovedene ili je to činjeno sa kašnjenjem i u manjem obimu od potrebnog, rezultat se, bar za sada, ne prepoznaje.
Ovakav rezultat teško može biti iznenađenje kada se ni osnovni strateški dokumenti za suzbijanje korupcije - Nacionalna strategija i Akcioni plan iz 2013. godine - ne sprovode dosledno, a nema odgovornosti za kršenje propisanih rokova i obaveza.
U situaciji kada, medijski snažno eksploatisane, represivne aktivnosti u borbi protiv korupcije nemaju sudski epilog, a istovremeno izostaje ili kasni delovanje na preventivnoj strani, stagnacija na listi percepcije korupcije nije iznenađenje. Indeks se inače sačinjava na osnovu procena stručnjaka, predstavnika institucija i poslovnih ljudi, iz istraživanja koje sprovode međunarodne organizacije.
Netransparentnost u procesu donošenja odluka, kao i odbijanje ili oklevanje visokih organa vlasti da objave pojedine dokumente čak i kada time krše Zakon o slobodnom pristupu informacijama, dodatno doprinose stvaranju percepcije o postojanju korupcije. Sličan efekat ima i pravljenje izuzetaka u sprovođenju procedura – npr. odsustvo nadmetanja prilikom zaključivanja ugovora velike vrednosti, primenom međunarodnih sporazuma umesto domaćeg Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javno – privatnom partnerstvu.
Iako je partijski uticaj na javni sektor, posebno na preduzeća u državnom vlasništvu, već godinama prepoznat kao jedan od najvećih problema, te je 2012. godine usvojen zakon koji je trebalo da donese profesionalizaciju javnih preduzeća, njegove antikorupcijske odredbe, u najvećem delu i obimu nisu primenjene i u toku je donošenje novog zakona.
Brojni problemi na koje je Transparentnost Srbija ukazivala u toku i posle izbornih kampanja 2012. i 2014, a u nekim slučajevima još od 2004. nisu rešeni i Srbija će očigledno ući u novi izborni proces bez razrešenih optužbi za kupovinu glasova, sa neuređenom „funkcionerskom kampanjom“ i nizom spornih pitanja u vezi sa finansiranjem kampanje i njenom kontrolom.
Na predstavljanju CPI 2014 izrazili smo nadu da bi reforme u u pravcu racionalizacije javne uprave, rada inspekcija, kao i sistema za izdavanje dozvola mogle dugoročno odraziti na poslovno okruženje i smanjenje percepcije korupcije. Do takvih efekata očigledno još uvek nije došlo. Čak i kada se takve reforme u potpunosti sprovedu u delo, što još uvek nije slučaj, za promenu percepcije je potrebno više vremena.
Problemi koji su, po oceni Transparentnosti, mogli uticati na utisak o rasprostranjenosti korupcije:
-
Kršenje preventivnih antikorupcijskih zakona, kao plod odsustva „političke volje“ (pristup informacijama, javna preduzeća)
-
Nedovoljni kapaciteti organa koji vrše nadzor i kontrolu nad primenom zakona; diskreciona ovlašćenja u određivanju predmeta provere
-
Nepotpun pravni okvir (potrebno: potrebne izmene i dopune mnogih zakona i snažnije ustavne garancije); narušavanje pravne sigurnosti usvajanjem kontradiktornih ili nejasnih odredaba u propisima
-
Nema učenja na osnovu otkrivenih slučajeva korupcije i otkrivenih obrazaca koruptivnog ponašanja
-
Vaninstitucionalna moć političkih stranaka i pojedinaca, koja se odražava na rad čitavog javnog sektora
-
Nedovoljno transparentan proces donošenja odluka, nemogućnost građana da utiču na njihov sadržaj i neuređeno lobiranje
-
Nepotrebne procedure i državne intervencije koje povećavaju broj situacija u kojima do korupcije može da dođe
Preporuke za aktivnosti u borbi protiv korupcije koje bi, po oceni Transparentnosti, dugoročno mogle dovesti do porasta CPI
-
Obezbeđenje veće javnosti rada državnih organa (uključujući i pravila o javnim raspravama i lobiranju, povećanju javnosti podataka o radu Vlade, javnih preduzeća i drugih institucija),
-
Smanjenje regulatornih i finansijskih intervencija države
-
Temeljna reforma uređenja javnog sektora
-
Poštovanje i jačanje uloge nezavisnih državnih organa i obezbeđenje primene njihovih odluka i preporuka
-
Stvaranje uslova za nesputan rad medija, raskidanjem obruča oko medija koji čine politika, biznis i marketinške kuće
-
Pravosuđe koje demonstrira nezavisnost i efikasnost u radu i u kojem funkcionišu mehanizmi odgovornosti
-
Veći broj otkrivenih slučajeva kroz zaštitu uzbunjivača i svedoka korupcije, proaktivni pristup u istraživanju korupcije i mere za kontrolu imovine javnih funkcionera i službenika
-
Striktna kontrola tačnosti i potpunosti izveštaja o finansiranju kampanja i političkih stranaka, ispitivanje sumnji i navoda o kupovini glasova na izborima i zloupotrebama javnih resursa u kampanjama
-
Dosledno rešavanje svih slučajeva u kojima su iznete dokumentovane sumnje na korupciju i uspostavljanje stalne strukture državnog represivnog aparata koja će se baviti otkrivanjem ovakvih slučajeva, nezavisno od postojanja „političke podrške".
Dodatni detalji u saopštenju: CPI_2015.doc
foto: www.mc.rs