TS predstavila CPI 2024 - Srbija nastavlja da pada

Srbija je, osmu godinu zaredom, nastavila pad na najznačajnijem globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru. U rangiranju za 2024. godinu indeks je 35, a Srbija je na 105. poziciji, što je najlošije od 2012, otkako se primenjuje sadašnja metodologija rangiranja, saopštila je na predstavljanju Indeksa percepcije korupcije CPI 2024 izvršna direktorka TS Bojana Medenica.

Prema rezultatima globalne mreže Transparency International, Srbija ima za jedan poen lošjiji indeks i za jedno mesto lošiju poziciju nego prethodne godine. Rangirano  je 180 zemalja i teritorija, na skali gde je mogući raspon ocena od 0 do 100, dok se u praksi kreće između 8 (Južni Sudan) i 90 (Danska).

Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić izjavio je na predstavljanju CPI 2024 da borba protiv korupcije nije prioritet ni izvršne ni zakonodavne vlasti u Srbiji. On je na predstavljanju Indeksa percepcije korupcije za 2024. godinu kazao da su u velikoj meri preporuke za borbu protiv korupcije koje se daju Srbiji godinama iste, ali da se stanje ne menja.

Govoreći o razlozima loših rezultata Srbije na listi Indeksa percepcije korupcije, on je naveo da je dovoljno pogledati ekspoze premjera u ostavci Miloša Vučevića koji je umesto plana šta će Vlada Srbije uraditi po pitanju borbe protiv korupcije, naveo samo niz podataka o ranijim hapšenjima po pitanju koruptivnih radnji i poneki slogan o nastavku nulte tolerancije u borbi protiv korupcije, ali bez konkretnog sadržaja.

Nenadić je istakao da Transparentnost Srbija kao najveću prepreku za efikasnije suzbijanje korupcije u Srbiji vidi neadekvatan rad tužilaštva.

"Tužioci ne ispituju proaktivno slučajeve korupcije, čak i u slučajevima kada imaju dovoljno materijala, na šta ukazujemo nekoliko godina. Trebaju nam tužioci koji će reagovati brzo, adekvatno i baviti se svim javno iznetim i dokumentovanim sumnjama", rekao je Nenadić.

Dodao je da su listi glavnih preporuka, pored proaktivnog tužilaštva, nalaze i institucije koje rade svoj posao, kao i transparentni procesi ugovaranja i donošenja odluka.

On je naveo i da bi EU u podsticanju antikorpcijskih reformi u Srbiji trebalo da promeni način praćenja.

"Napredak u borbi protiv korupcije se meri ako je povećan broj optužnica i presuda za slučajeve korupcije, ali bi za Srbiju pravo rešenje bilo da se prati i da li postoji dokumentovanje sumnji na korupciju, pogotovo ako su uključeni visoki zvaničnici, a da tužilaštvo nije preduzelo istražne radnje", objasnio je Nenadić.

Dodao je da se kao preporuka ponavlja i to što nema sistemskog praćenja šta se radi po pitanju uzbunjivača, odnosno šta se peduzima po njihovim prijavama.

"To obeshrabruje veći broj građana da se koriste tim mehanizmom borbe protiv korupcije", kazao je on.

Nenadić je kazao i da se nastavlja praksa da se otvoreno krše postojeća antikorupcijska pravila kada su u pitanju javna preduzeća i javna uprava.

"Javni resursi i dalje nisu zaštićeni, a proces odlučivanja se ne odvija u onim institucijama koje su za to nadležne", rekao je on.

Podsetio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre par meseci najavio veliki broj postupaka u borbi protiv korupcije do kraja marta, ocenivši to kao loše, jer nije nadležan da se bavi takvim pitanjima i da najvljuje krivične istrage.

"Bilo bi loše i da su javni tužioci najavili to, jer bi to značilo da oni i policija imaju u fiokama materijal za krivično gonjenje, a da iz nekog razloga ništa nije preduzimano", kazao je Nenadić.

Istakao je da borba protiv korupcije nije ad hok stvar.

"Srbija ima institucionalizovanu strukturu organa koji imaju zadatak da otkrivaju. To su tužilaštvo – četiri viša i Tužilaštvo za organizovani kriminal i nema nikakvog opravdanja da se u takvoj organizacionoj strukturi borba protiv korupcije odvija u nekakvim kampanjama", rekao je Nenadić.

Dodao je da kada je reč o političkoj korupciji nema značajnih promena u odnosu na prethodnu godinu, "iako su neke morale da se dese u kontekstu preporuka ODIHR-a i GRECO-a".

"Trebalo je da se dese promene koje se odnose na lobiranje, da ono bude u potpunosti osvetljeno, ali ništa nije učinjeno. Trebalo je da se obuhvate i oni neformalni pokušaji uticaja na donošenje propisa", kazao je Nenadić.

Naveo je da je bilo i preporuka koje idu u pravcu smanjivanja mogućnosti za zloupotrebu administrativnih resursa, odnosno funkcionerske kampanje.

"Trebalo bi dopuniti i Strategiju za borbu protiv korupcije, ali i usvojiti Akcioni plan za period od 2026. do 2028. godine", kazao je Nenadić. Prema njegovim rečima, Vlada Srbije trebalo bi da neizostavno postupa po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, a ne da ih odbija "iz najnemogućijih razloga", kao i da objavljuje dokumenta u otvorenom formatu.

Nenadić je kao primer naveo Sloveniju koja više od 20 godina ima portal na kome može da se vidi svaki evro koji je potrošen, kome je dat, za koju namenu i izvor sredstava. "Srbija to može takđe da napravi jer raspolaže takvim bazama podataka, ali takve podatke ne objavljuje", kazao je on.

Smatra i da javna preduzeća i ona u državnoim vlasništvu treba da se objavljuju više dokumenata o svom radu.

Potrebno je i da se, kako je dodao, znatno veći broj postupaka javnih nabavki podvrgne nadzoru od strane Kancelarije za javne nabavke, budžetske insopekcije, Komisije za zaštitu konkurencija.

"Bitno je da se kod infrastrukturnih projekta od javnog značaja zna na osnovu čega se donose odluke, a ne kao što imamo situaciju u Programu ekonomskih reformi, koje je donelo Ministarstvo finansija, da se kaže kako se projekti sprovode u okviru Programa 'Skok u budućnost - Srbija 2027', a kad smo se obratili Vladi Srbije dobili smo odgovor da taj program ne postoji. Tako imamo reforme koje se sprovode na osnovi programa koji ne postoji, bez mogućnosti učešća građana da utiču na to kakve će se odluke doneti, kakvi će biti prioriteti", rekao je Nenadić.

Na pitanje u kojoj meri je pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu uticao na rezultat Indeksa percepcije korupcije, Nenadić je kazao da na takve indekse vrlo malo ili ni malo ne utiču pojedinačni događaji, kao i da je to razlika između istraživanja indeksa te vrste i istraživanje javnog mnjenja koja se rade među građanima.

"Indeks percepcije korupcije se vrlo sporo menja. Imali smo deceniju stagnaciju i sad imamo trend pada, vrlo je primetno da se, bilo koji konkretan događaj, ne odražava na taj način. Nadamo se da će se skor popraviti, kao rezultat nekih sistemskih mera, nekih sistemskih unapređenja, uverljivih mera od strane vlasti", kazao je on.

Dodao je da je reakcija vlasti po pitanju transparentnosti u vezi sa padom nadstrešnice bila je objavljivanje dela dokumenata u vezi sa rekonstrukciojm, ali je istakoa da ibitni finansijski podaci u vezi sa tim projekto i dalje nedostaju.

"Kao adekvatna reakcija Vlade Srbije izostala je promena generalne prakse, nedovoljne transparentnosti i pri samom odabiru partnera države, ali i u vezi sa realizacijom tih ugovora. Mi smo videli da je objavljen veliki broj dokumenata, ali nismo videli da je promenjena praksa u vezi sa svim drugim mnogobrojnim projektima na koje Srbija troši milijarde evra", kazao je Nenadić.

Izvršna direktorka Transparentnost Srbija Bojana Medenica je kazala da ni jedno od izvornih istraživanja ne obuhvata period novembar 2024. godine.

"Nažalost, ekspertima i poslovnim ljudima koji su odgovarali na pitanja taj momenat nije bio uključen, sa sigurnošću možemo da kažemo, da tragedija u Novom Sadu nije mogla da utiče na mišljenja, ali ne znači da reakcija neće iduće godine biti", kazala je ona.

Inače, nedavno usvojenom Strategijom za borbu protiv korupcije Vlada je predvidela da Indeks percepcije korupcije, kao pokazatelj uticaja dostizanja opšteg cilja Strategije, poraste sa 36 iz 2023. godine na 43 do 2028. godine. Reč je, inače, o globalnom proseku, od kojeg Srbija sada zaostaje osam poena.

Prosečna ocena na evropskom kontinentu je 56, a među članicama EU 62.

Od zemalja regiona samo je Bosna i Hercegovina lošije ocenjena, sa indeksom 33, dok je najveći porast indeksa zabeležila Albanija, , sa kojom je Srbija pre dve godine godine delila poziciju, a sada ima indeks 42.

Pogledajte snimak konferencije na Youtube kanalu TS.

Svi materijali o CPI 2024 dostupni su na sajtu TS.