Predstavljanje nezavisnog izveštaja koalicije prEUgovor o reformama u okviru poglavlja 23 i 24

Rokovi za ispunjavanje preuzetih obaveza iz akcionih planova za poglavlja 23 i 24 o vladavini prava se odlažu a postojeća regulativa se ne sprovodi, kritički glasovi u Srbiji se guše a preporuke nezavisnih nadzornih institucija ignorišu dok se nevladine organizacije proglašavaju izdajnicima a formiraju "državne" NVO, neke su od ocena iz izveštaja Koalicije prEUgovor.

Najnoviji "prEUgovor Alarm: Izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24" odnosi se na period oktobar 2018-mart 2019. i sadrži procenu političkih kriterijuma za proces pridruživanja EU, kao i ispunjenost kriterijuma u odabranim oblastima iz poglavlja 23 i 24 (pravosuđe i osnovna prava odnosno pravda, sloboda i bezbednost).

Izveštaj predstavljen 16. aprila pokazao je da su u praćenim oblastima zabeležene zabrinjavajuće, u pojedinim slučajevima i alarmantne tendencije.

Kako je novinarima rekao Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija, preuzete obaveze se ispunjavaju samo formalno i  "nema vidnog napretka u borbi protiv korupcije na visokom nivou".

Kako je ocenjeno, vlada je nastavila da zloupotrebljava javne resurse tokom izbornih perioda, dok su izvršna vlast i vladajuća većina kontinuirano lišavale Skupštinu njenih legitimnih funkcija.

Zabrinjava i činjenica da se sve veći broj zakona donosi po hitnom postupku, u većini slučajeva bez javne rasprave.

Kako je pokazalo istraživanje organizacije Transparentnost Srbija (TS), od septembra do decembra 2018. od 16 novousvojenih zakona, gde je javna rasprava uvek obavezna, izveštaj sa rasprave objavljen je samo za jedan.

U istom periodu od 14 zakona o izmenama i dopunama, javna rasprava je organizovana samo za jedan.

Pored toga, članovi vladajuće većine zloupotrebili su skupštinski Poslovnik tako što su grupisali paket različitih propisa u jednu tačku dnevnog reda, kao i time što su vreme za raspravu trošili na čitanje stotina amandmana koje su kasnije povlačili, čime su i ograničili vreme za raspravu i osujetili rad Skupštine.

Istovremeno Skupština i dalje ignoriše nezavisna nadzorna tela i u posmatranom periodu su intenzivirane ozbiljne opstrukcije rada Poverenika za informacije od javnog značaja.

Kako se navodi, skupštinska većina nastavila je da opstruira rad te institucije i nakon isteka mandata Rodoljuba Šabića krajem decembra.

Naime, Odbor za kulturu i informisanje nije blagovremeno inicirao postupak za izbor novog Poverenika i, nakon inicijative više od 60 organizacija civilnog društva (OCD), nekoliko članova Odbora je pokušalo to da uradi, ali predlog nije prihvaćen.

U polugodišnjem izveštaju Alarm dalje se navodi da se nevladine organizacije (NVO) proglašavaju neprijateljima i izostavljaju iz društvenog dijaloga dok vlada u isto vreme stvara paralaleno civilno društvo osnivanjem svojih NVO - "vladinih nevladinih organizacija" ili državnih NVO.

Državne NVO osnovane su i finansiraju se kako bi podržale stavove i odluke vlade tamo gde ona nema dovoljno podrške, npr. u vezi sa raspravom o Ustavu.

Većina državnih NVO su osnovane kao OCD, internet portali ili instituti, imaju nazive slične nazivima autentičnih OCD i većina ih ne daje informacije ili ne daje dovoljno informacija o svom radu i finansiranju, ali sve za cilj imaju diskreditovanje kritičkih glasova i simulaciju saradnje sa građanskim društvom.

Pod napadima vlasti na građane, civilno društvo, medije i sindikate koji ukazuju na probleme u lokalnoj i državnoj vlasti podrazumevaju se javne izjave visokih zvaničnika usmerene protiv kritičkih glasova, curenje osetljivih ličnih podataka, vršenje pritisaka slanjem inspekcija i pokretanjem krivičnih istraga i sudskih postupaka koje političari pokreću kao fizička lica, pa čak i fizički napadi.

Kada je reč o izmeni Ustava, ocenjuje se da se najnovijim ustavnim amandmanima neće stvoriti preduslovi za funkcionisanje nezavisnog sudstva oslobođenog političkog uticaja i dodaje da napadi visokopozicioniranih političara i prodržavnih OCD na strukovna udruženja, koja su kritikovala amandmane, ne vode svrsishodnoj raspravi o najvažnijem pravnom aktu države.

U Alarmu se ukazuje i na pogoršanje odnosa sa susednim zemljama, kao i na činjenicu da stanovnici Srbije nemaju relevantne informacije o rešavanju problema s Kosovom već ih često zbunjuju kontradiktorne izjave državnih zvaničnika.

"Ne samo da dijalog ili bilateralni odnosi nisu napredovali, već i postojeći narativ liči na onaj iz turbulentnih decenija prošlog veka, a ne na konstruktivan politički dijalog 21. veka", ocenjeno je u izveštaju.

Navodi se i da je borba protiv korupcije na veoma niskom nivou i da postoji bojazan da će se pretvoriti u puku simulaciju, koja periodično dolazi u centar interesovanja da bi vlast lako osvojila jeftine političke poene.

Pored toga, postoji realna opasnost da će isti mehanizam biti korišćen protiv opozicije kroz najavljeni zakon o ispitivanju porekla imovine.

U izveštaju su upućene kritike na rad Agencije za borbu protiv korupcije i Regulatornog tela za elektronske medije (REM) što nisu reagovali na prikrivenu kampanju koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodio u prvim mesecima 2019.

Kako se navodi, plan kampanje "Budućnost Srbije", njeni ciljevi, pravni osnov i budžet nisu objavljeni u celovitom dokumentu koji bi bilo moguće analizirati.

Dodaje se i da je poseta predsednike Rusije Vladimira Putina u januaru iskorišćena za promovisanje interesa vladajuće stranke.

Zvanično je masovni skup podrške Putinu ispred Hrama Svetog Save organizovala nepoznata NVO ali se čini, iako o tome nema zvaničnih informacija, da su prevoz na skup organizovali SNS i lokalne javne institucije.

Generalno gledano, obaveze preuzete postojećim akcionim planovima za poglavlja 23 i 24 u procesu pristupanja  EU nedosledno se ispunjavaju, a rokovi se redovno odlažu.

Istovremeno se javno predstavljeni nacrti revidiranih akcionih planova za ta dva poglavlja nisu bavili ključnim izazovima reforme vladavine prava i akcenat se i dalje stavlja na usvajanje a ne na primenu politika i unapređenje statusa grupa građana koje su naročito pogođene određenim reformama.

Imajući u vidu da su vladavina prava i borba protiv korupcije dva glavna pitanja koja je potrebno rešavati kada je reč o ulasku u EU, to što nedostaju konkretni rezultati u te dve oblasti predstavlja i glavnu prepreku u procesu evropske integracije Srbije.

Marija Anđelković iz Astre kazala je da kada se iščitaju sva dokumenta vezana za poglavlje 24, da je opšti zaključak da su se revizori bavili samo formalnim, a ne i suštinskim stvarima.

Ona je navela da su tri dobre stvari koje su se desile u posmatranom periodu vezano za trgovinu ljudima to da je ona prešla iz nadležnosti granične policije u kriminalističku, otvaranje prvog specijalizovanog skloništa za žrtve trgovine ljudima, kao i usvajanje operativnih procedura za postpuanje sa žrtvama, dok su problemi i dalje nedovoljan broj kadrova u toj oblasti i kažnjavanje.

Članice prEUgovora pozivaju na sprovođenje akcionih planova i objavljivanje evaluacije rezultata njihovog sprovođenja tokom prve četiri godine, što bi trebalo da bude osnova za nastavak rasprave o reviziji. U tom smislu, nesprovođenje predviđenih aktivnosti treba da bude na dnevnom radu svake sednice vlade sve dok se problemi ne reše.

Poruke - preporuke

Sa ciljem unapređenja stanja, Koalicija prEUgovor, koja za svaku oblast u izveštaju daje i preporuke za poboljšanje, poziva EU da posle evropskih izbora u maju podrži politiku proširenja i unapredi instrumente angažmana na Zapadnom Balkanu ali i da posveti posebnu pažnju elementima "zarobljavanja države" i efikasnije prati reforme u oblasti vladavine prava u zemljama u procesu pristupanja.

Članice prEUgovora zalažu se i za sprovođenje preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS (ODIHR) i srpskih OCD radi unapređenja pravnog okvira i prakse sprovođenja izbora i izbornih kampanja kako bi se obezbedila poštena politička konkurencija.

Poziva se i na svrsishodan dijalog vlade, Skupštine, akademske zajednice i stručne javnosti kako bi se ustavni nacrti unapredili odgovarajućim rešenjima koja prevazilaze minimalne međunarodne standarde i koja su primenljiva i mogu biti delotvorna u Srbiji.

Navodi se i da nadležni skupštinski odbor treba što pre da pokrene transparentan postupak za imenovanje novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Istovremeno vlada treba da učini sve što je u njenoj moći da privede pravdi počinioce i lica koja su naložila napade na kritičke glasove u društvu dok državne institucije treba javno da osude slučajeve prljave kampanje koja se u tabloidnim i društvenim medijima vodi protiv predstavnika civilnog društva, medija i opozicije.

Koalicija prEUgovor je mreža sedam organizacija civilnog društva osnovana radi praćenja politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije EU sa posebnim naglaskom na poglavlja 23 i 24.

Cilj prEUgovora je da pomogne da se proces pridruživanja EU iskoristi za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji srpskog društva.

Članice Koalicije su: ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i TS.

Konferencija na kojoj je predstavljen Alarm je deo projekta "Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24" koji finansira EU. Organizaciju je podržala Ambasada Kraljevine Holandije, u okviru MATRA programa.