Free Joomla Template by Discount Justhost

Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju

Korupcija u Srbiji je veoma raširena a samo mali broj tih krivičnih dela bude prijavljen nadležnima.Na predstavljanju izveštaja "Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju", programski direktor TS Nemanja Nenadić je podsetio da od 2012. do 2018. godine nije došlo do povećanja broja procesuiranih slučajeva i da je javnost često izložena brojnim informacijama o mogućoj korupciji i tvrdnjama zvaničnika, političkih aktera, nevladinih organizacija i nezavisnih državnih tela, ali one ostaju bez reakcije nadležnih državnih organa. 

"Obilje informacija nije dovoljno iskorišćeno da tužilaštvo i drugi nadležni organi postupaju proaktivno i da ne čekaju podnošenje krivične prijave kako bi razmotrili da li ima korupcije", rekao je Nenadić.

U slučajevima kada su mediji, nezavisni državni organi ili nevladine organizacije ukazivali na moguću korupciju, a koje je Transparentnost Srbija pratila u ovom istraživanju, tužilaštava su gotovo po pravilu bila pasivna, nisu pokretala postupak i najčešće su odgovarala da im "nije podneta krivična prijava".

transparentnost 08U posmatranim slučajevima kada su krivične prijave podnošene, ali su ih tužilaštava odbacivala, nije bilo moguće dobiti obrazloženja. U posmatranih 11 slučajeva, TS je od 16 tužilaštava prikupljala informacije da li su pokrenuli postupak, zbog čega su odbacili krivične prijave ili je TS inicirala pokretanje postupka. U samo jednom slučaju dobili smo odgovor da je postupak pokrenut (slučaj SIniša Jasnić i Univerzitetski sportski savez Srbije). Inicijative za postupanje podneli smo u pet slučajeva. Dobili smo dva odgovora - "tužilaštvo nije nadležno". U tri slučaja tražili smo obrazloženje za odbacivanje krivičnih prijava. U jednom slučaju odbijen nam je zahtev jer tužilaštvo po identičnom slučaju vodi postupak pred Upravnim sudom protiv rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja koji je naložio dostavljanje obrazloženja. U dva slučaja dobili smo odgovore koji, međutim, ne sadrže obrazloženja, već prepričano pitanje koje smo uputili. Tužilaštva smo u pet slučajeva pitali da li su u slučajevima na koje smo im ukazali postupali po službenoj dužnosti. Odgovoreno nam je na tri dopisa i svi odgovori su bili negativni.

Imajući u vidu da se većina odabranih primera odnosila na situacije u kojima bi predmet ispitivanja moglo da bude i postupanje državnih funkcionera ili osoba bliskih vlastima, nepokretanje postupaka i nepružanje javnosti dovoljnih informacija o razlozima za to, može se tumačiti kao sužen prostor za delovanje istražnih organa ili kao „autocenzura“. Takva situacija dovodi u sumnju postojanje proklamovane „nulte tolerancije“ u borbi protiv korupcije i onemogućava postizanje ciljeva iz Akcionog plana za poglavlje 23 EU integracija Srbije, pre svega u vezi sa proaktivnim delovanjem u borbi protiv korupcije.

TS je u okviru ovog istraživanja prikupila i podatke o procesuiranju nekih konkretnih krivičnih dela. Reč je o krivičnim delima iz propisa u nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije - finansiranje političkog subjekta protivno odredbama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti (član 38) i neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imoviniiz Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (član 72), kao i o krivičnim delima građenje bez građevinske dozvole (član 219a KZ RS) i priključenje objekta koji je izgrađen bez građevinske dozvole (član 219b KZ RS).

Dobili smo informaciju da za krivično delo propisano Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti u 2015, 2016. i 2017. godini nije bilo podnetih krivičnih prijava. Za prikrivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini funkcionera u 2015. podnete su prijave protiv 15 lica, u 2016. protiv 20 i u 2017. protiv 15 osoba.

U krivičnom zakonodavstvu postoje krivična dela gradnja bez građevinske dozvole i priključenje objekta bez građevinske dozvole (na vodovodnu, kanalizacionu, elektro, telekomunikacionu mrežu). Nakon najave zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića u avgustu 2018. godine da će Beograd krenuti u borbu sa nelegalnom gradnjom, da postoji 500.000 nelegalno izgrađenih metara kvadratnih i da će tražiti "zabranu priključenja nelegalnih objekata na bilo kakvu infrastrukturu" (što je već sada krivično delo), TS je pokušala da ustanovi u kom broju slučajeva su organi i službe grada Beograda i gradskih opština podnosili krivične prijave zbog ova dva krivična dela od 2011. godine do danas. Odgovor nismo dobili i TS je protiv gradskih vlasti podnela žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja. Ni od Republičkog javnog tužilaštva nismo dobili podatke o podnetim krivičnim prijavama za ova krivična dela, izvršena na teritoriji grada Beograda. Uputili su nas na godišnje izveštaje, u kojima su podaci za celu Srbiju, zbirno i u kojima nema posebnih podataka za krivično delo priključenje nelegalnih objekata.

Transparentnost Srbija podnosila je i drugim državnim organima inicijative za postupanje u vezi sa obelodanjenim nepravilnostima koje bi mogle biti indirektno povezane sa slučajevima korupcije.

Ukupno smo uputili 29 dopisa državnim organima u vezi sa 17 slučajeva. U dopisima smo tražili podatke da li su pokrenuti postupci koji bi rezultirali kažnjavanjem odgovornih, pozivali nadležne da postupe u skladu sa svojim nadležnostima, tražili informacije šta su preduzeli. Dobili smo odgovor na 11 dopisa. U jednom slučaju odgovor je glasio da je pokrenut postupak, koji je u toku. Reč je, inače, o postupku pred Agencijom za borbu protiv korupcije u vezi sa zloupotrebom javnih resursa u stranačke svrhe, koji je pokrenut početkom marta ove godine i, prema poslednjim informacijama, još traje. U jednom slučaju nismo dobili zvaničan odgovor, ali smo dobili nezvaničnu informaciju iz Uprave za javne nabavke, da je postupljeno po našoj inicijativi. U dva slučaja organi su se proglašavali nenadležnim, u tri slučaja su razmatrali i zaključili da nema osnova za pokretanje postupka ili izricanje mera. U jednom slučaju Poreska uprava je odbila da nam odgovori na zahtev da li su pokrenuli postupak kako bi uzvrdili da li su njihovi službenici prekršili zakon, pozivajući se na odredbe o tajnosti postupka poreske kontrole iz Zakona o poreskom potupku i poreskoj administraciji!

Preuzmite ceo izveštaj sa sajta TS.

 

Projekat je podržan od strane organizacije Civil Right Defenders. Svi izneti stavovi i mišljenja pripadaju organizaciji Transparentnost Srbija i ne moraju odražavati stavove donatora.