Lobiranje i zarobljavanje države

Evropska komisija je u februaru 2018. u Strategiji proširenja na Zapadni Balkan konstatovala da zemlje regiona pokazuju elemente "zarobljenih država". Ovaj fenomen je bio predmet više istraživanja na kojima je tokom 2018. godine radila Transparentnost Srbija. U sredu, 31. oktobra, predstavili smo ključne nalaze istraživanja koje na dva primera istražuje elemente zarobljavanja u oblastima urbanog planiranja i rada javnih preduzeća. Slična istraživanja je Transparency International tokom prethodnih godina sproveo u zemljama zapadnog Balkana, a uz podršku EU.

U istraživanju "Elementi zarobljene države", zaključeno je da je prostorno planiranje u Beogradu pod uticajem privatnih investitora – preciznije u interesu osoba koje su blisko povezane sa vladajućom političkom elitom. Iako postoje propisi o prostornom planiranju koja predviđa izradu stručnih studija, javne rasprave i odobravanje planova od strane gradskih vlasti, u realnosti ti planovi su za naznačajnije projekte prilagođavani ili u celosti usvajani kako bi služili zadovoljenju pojedinačnih interesa.

U delu istraživanja posvećenom političkoj kontroli u Elektroprivredi Srbije konstatuje se da EPS; kao najveće javno preduzeće, odslikava u negativu sve ono što nije postignuto usvajanjem zakona o javnim preduzećima iz 2012. i 2016. godine, a bilo je postavljeno kao cilj: profesionalizacija, odgovornost, transparentnost i efikasnost javnih subjekata:

1. a) Izvršni menadžment a naročito vršilac dužnosti direktora, su politički postavljeni i u širokoj javnosti smatra se da su nekvalifikovani za obavljanje ovih poslova; štaviše, mnoge osobe iz nižeg nivoa menadžmenta se takođe smatraju nekompetentnima. b) Nema informacije da je nadzorni odbor preduzeća, postavljen od strane Vlade, preduzeo korake da ispravi bilo koji od identifikovanih problema.
2. c) EPS praktikuje zapošljavanje po osnovu pripadnosti političkoj stranci, čijem prikrivanju i lakšem sprovođenju pogoduju česte reorganizacije strukture preduzeća, diskrecione izmene akta o sistematizaciji sa opisima radnih mesta i zadržavanje nekoliko firmi koje su bile povezane sa EPS-ovim postrojenjima na Kosovu.
3. d) EPS-ov profit je veštački povišen kako bi se izvršili transferi u budžet, kako bi se prikazao višak sredstava u budžetu i time dobila politička korist, povezivanjem ovog viška sa uspešnošću vladine politike.
4. e) Ne postoji sveobuhvatno izveštavanje i odgovornost za postizanje ciljeva EPS-a, već samo po pitanju finansijskih rezultata.
5. f) Cena EPS-ovih usluga je decenijama držana na nivou nižem u odnosu na susedne zemlje kako bi se sačuvao “socijalni mir” i kako bi se izbeglo da političkim liderima opadne popularnost

Jedan od načina da se osvetli i zaštiti proces donošenja propisa od zarobljavanja jeste uređenje lobiranja, što je druga tema o kojoj smo govorili na konferenciji. Programski direktor TS predstavio je amandmane koje je TS uputila svim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini, a koji bi mogli da unaprede tekst Zakona o lobiranju o kojem parlament počinje da raspravlja. Preuzmite sve amandmane i obtrazloženje sa sajta TS.

Nenadić je ukazao da Predlog Zakona koji je upućen narodnim poslanicima neće rešiti neke neke od ključnih problema. Ipak, generalno je dobra stvar da se uopšte donosi ovaj zakon i da se na taj način konačno upotpunjuje antikorupcijsko zakonodavstvo u Srbiji.

U njemu ima i pojedinih dobrih pravila. Međutim, dometi korisnih rešenja su veoma ograničeni.

Među nerešenim problemima, nalaze se i sledeći:

1. zakon ne dotiče pokušaje uticaja na donošenje pojedinačnih odluka, već isključivo opštih pravnih akata; iako većina zakonodavaca u svetu postupa na sličan način, nema sumnje da bi bilo jednako važno urediti i ova pitanja;
2. zakonom je propisana obaveza podnošenja izveštaja Agenciji za borbu protiv korupcije o izvršenom lobiranju, ali ne i javnost tih podataka; ne postoji dužnost izveštavanja u vezi sa nezvaničnim lobiranjem - pokušajima uticaja koji se vrše pre upućivanja zvaničnog dopisa o lobiranju;
3. ovaj (niti bilo koji drugi zakon) se ne bavi rešavanjem ozbiljnog problema - da državni organi ostaju nemi na obrazložene inicijative građana, udruženja i privrednih subjekata da se donese ili promeni neki propis ili da arbitrerno biraju koje će od tih inicijativa uzeti u obzir.