Free Joomla Template by Discount Justhost
  • Priručnik za rasipanje javnih resursa u 6 lakih lekcija
  • KORUPCIJA NA VISOKOM NIVOU I ZAKONI KROJENI PO MERI PRIVATNIH INTERESA U SRBIJI
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks percepcije korupcije CPI
  • BICA Izveštaj o stanju u Srbiji
  • Izborni sajt TS - monitoring izbornih procesa

Pod lupom

Prev Next

Sa tri na 16 miliona evra: Zašto su poskupeli radovi na Železničkoj stanici Novi Sad?

Predračun za radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koji je objavila Nova ekonomija, pokazuje da je ukupna vrednost radova na zgradi sa spoljnim uređenjem prvobitno procenjena na oko tri miliona evra. Postavlja se pitanje kako je cena u međuvremenu narasla na 16 miliona evra, kako je rekao nedavno uhapšeni bivši ministar Goran Vesić. U vreme kada je sa Kinom potpisan ugovor o finansiranju celog projekta pruge, predračun za Železničku stanicu nije ni postojao. Dakle, najpre je ugovor sklopljen na jedan iznos, pa je tek posle napravljen predračun za radove na stanici, pa je na kraju i ta procena premašena, i...

Ne postoji osnov za tajnost ugovora o rekonstrukciji novosadske železničke stanice

Informacije o radovima koji su izvedeni pri rekonstrukciji novosadske železničke stanice, o ceni koja je za to plaćena i izvođaču radova, ni po jednom osnovu se ne mogu smatrati tajnim. Objavljivanje tih informacija ni na koji način ne može da ugrozi istragu o odgovornosti za urušavanje nadstrešnice i smrt 14 građana.    Ni sedam dana posle tragedije na novosadskoj železničkoj stanici, državni organi Srbije nisu predočili građanima dokumente o tome šta jeste bilo predmet radova tokom trogodišnje rekonstrukcije te zgrade, koliko je za te radove plaćeno i ko je radove izvodio. Kao navodna prepreka za objavljivanje informacija pominje se „odsustvo saglasnosti kineske...

Objavljena knjiga preporuka Nacionalnog konventa o EU

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji objavio je Sažetak Knjige preporuka za 2024. godinu. Ova redovna godišnja publikacija predstavlja najsveobuhvatniji pregled stanja pregovaračkog procesa Srbije u godini u kojoj se navršila puna decenija od zvaničnog početka pregovora između Srbije i Evropske unije i nastala je doprinosom više stotina članica Nacionalnog konventa, najveće mreže organizacija civilnog društva u Srbiji. Knjiga preporuka 2024. je odraz realnosti u koju je dospeo evropski put Srbije, pre svega činjenice da Srbija od kraja 2021. godine nije formalno napredovala u pregovaračkom procesu. Dve i po godine od početka rata u Ukrajini, Srbija i dalje sedi na klackalici hvatajući se...

Radna grupa za izborni proces ponovo će tražiti od MUP-a informacije o biračkom spisku

Članovi Radne grupe za unapređenje izbornog procesa danas su odlučili da od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) ponovo traže informacije o biračkom spisku da bi mogli da obuhvate sva pitanja od značaja za njegovu reviziju u skladu s međunarodnim preporukama. Predsedavajući te radne grupe Nemanja Nenadić je agenciji Beta kazao da su te informacije tražene u maju, kao i nedavno, posle prošle sednice, ali da nisu dobijene. On je kazao da je predložio dnevni red koji je sadržao predloge za izmene i dopune Krivičnog zakonika i Zakonika o krivlčnom postupku zbog sadržine izmena i dopuna tih zakona koje je Ministarstvo pravde ponudilo na...

Nenadić: Najteži oblici korupcije se događaju kada se pravila prilagođavaju nečijem interesu

Najteži oblici korupcije su oni koji se događaju da bi se pravila prilagodila nečijem interesu, rekao je Nemanja Nenadić iz organizacije "Transparentnost Srbija" o donošenju zakona pod uticajem korupcije. „Doneli smo mnogo takvih zakona, samo je tu problem što se tu neki interesi koji su bili skriveni ne mogu odmah prepoznati nego tek kasnije, a nekad je očigledno“, izjavio je Nenadić u emisiji „Među nama“ na TV Nova. Govoreći o zakonima, Nenadić je ukazao i na praksu da u Srbiji imamo zakone koji se donose samo za jedan projekat. „Imate ovaj zakon koji je donet za projekat ‘Beograd na vodi’ znači čak i...

Komentar koalicije prEUgovor na Reformsku agendu Vlade Srbije u oblasti „Osnove”

Vlada Srbije usvojila je na sednici 3. oktobra Reformsku agendu, plan mera koje će preduzeti u narednih nekoliko godina kako bi ostvarila pristup fondovima iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Reformska agenda je potvrđena na nivou EU 11. oktobra, čime se omogućava prvi transfer sredstava pre kraja godine. Reformska agenda sadrži 98 mera u četiri prioritizovane oblasti, među kojima su, na insistiranje EU, i Osnove (Klaster 1). Štaviše, jedan od posebnih ciljeva Plana rasta je „dalje jačanje osnova na kojima počiva proces proširenja, uključujući vladavinu prava i osnovna prava, funkcionisanje demokratskih institucija...” U skladu sa pristupom „osnove na prvom...

Produžiti javnu raspravu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za poglavlje 23 poziva Ministarstvo pravde da produži javnu raspravu do kraja godine o Nacrtima Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku koji su javnosti postali dostupni 27. septembra uz obaveštenje o trajanju javne rasprave u periodu 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine. Trajanje javne rasprave u minimalnom zakonskom roku, o dva zakona od sistemskog značaja za funkcionisanje pravosuđa i osnovna ljudska prava nije srazmerno obimu i značaju predloženih izmena. Posebno ističemo da su oba nacrta od strane radnih grupa pripremana duže od tri godine, a da...

Bez konkretnih rešenja na sastanku Radne grupe za izborni proces

Radna grupa za unapređenje izbornog procesa razmatrala je u ponedeljak izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i dopune Zakona o sprečavanju korupcije u aktivnostima javnih funkcionera tokom kampanje, a nije se došlo do konkretnih rešenja. Predsedavajući te radne grupe Nemanja Nenadić izjavio je agenciji Beta da su te zakonske izmene bile dve najbitnije teme i da su "polazna tačka" bili predlozi organizacija Transparentnost za Zakon o sprečavanju korpcije i misije Crta, kada je reč o promenama Zakona u vezi sa biračkim spiskom.  "Diskusija je bila uglavnom konstruktivna ali nije se došlo do konkretnih rešenja tako da...

Veće prepreke za pristup informacijama u 2016.

Poverenik za informacije je pored godišnjeg izveštaja o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je danas dostavio Narodnoj skupštini, objavio i spisak neizvršenih konačnih rešenja.  http://www.poverenik.rs/sr/izvestaji-poverenika/2568-izvestaj-poverenika-za-2016-godinu.html Ovaj put, takvih rešenja ima 228. U 50 slučajeva su zakonsku obavezu prekršila ministarstva, u 38 javna preduzeća i u 24 organi pravosuđa. Drugi republički organi su propustili da to učine u 35 slučaja, a organi lokalne vlasti ili lokalna javna preduzeća u 91. O zabrinjavajućim trendovima govori i činjenica da je prošle godine na sličnom spisku bio gotovo duplo manji broj rešenja – 135. Pored toga, treba napomenuti i to da mnoga rešenja iz ranijih godina nisu izvršena ni do danas, kao što je slučaj sa paradigmatičnim odbijanjem Ministarstva privrede da našoj organizaciji po svaku cenu i u potpunosti uskrati kopije ugovora o upravljanju smederevskom železarom. U 2016. je doneto jedno rešenje Poverenika po našim žalbama, koje je ostalo neizvršeno (GSP Beograd nije dostavio podatke o prevozu učesnika mitinga SNS u izbornoj kampanji za parlamentarne izbore 2016). Stanje je u stvari još lošije, zato što Poverenik nije nadležan da rešava o uskraćivanju informacija od strane šest visokih organa vlasti, među kojima Vlada Srbije naročito često ignoriše zahteve za pristup informacijama (u takvim slučajevima je moguća tužba Upravnom sudu). Transparentnost Srbija u ovom trenutku ima nekoliko zahteva upućenih prema Vladi za koje nismo dobili tražene informacije i dokumente. Naime, nije odgovoreno na šest urgencija iz 2013, 2014 i 2015, godine, na jednu od pet poslatih u 2016. godini i na jednu iz ove godine.

Uzročnici ovakvog stanja su Vlada, koja do sada ni jednom nije obezbedila izvršenje Poverenikovih rešenja, što joj je zakonska obaveza, i Narodna skupština, koja i pored toga što je upoznata iz svakog godišnjeg izveštaja Poverenika sa takvom situacijom, nije u proteklih 12 godina pozvala na odgovornost ni jednog funkcionera izvršne vlasti zbog nepostupanja. Problem nije adekvatno tretiran ni u strateškim aktima. Tako se u Akcionom planu za poglavlje 23 evropskih integracija rešenje za manjak transparentnosti vidi i traži samo u izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a ne predviđa se ni jedna mera koja bi obezbedila punu primenu već postojećih pravila.

Vesti