Free Joomla Template by Discount Justhost

Fondu računi, apotekama popusti

Apoteka „Beograd” za poslednje tri godine prihodovala je oko dve i po milijarde dinara iz sredstava Republičkog zdravstvenog fonda (RFZO) koristeći popuste za lekove izdate na recept.

Apoteka beograd

Apoteka je lekove koje su Beograđani dobijali na recept deset godina nabavljala bez ikakvog tendera, po sopstvenim pravilima, a ne po Zakonu o javnim nabavkama. To, međutim, nije bilo sve! Dobavljači su Apoteci odobravali i popust na plaćanje pre krajnjeg roka (takozvani „kasa skonto”). To ne bi bilo ništa loše da se to pretvaralo u budžetsku uštedu. Ali nije – Republički fond za zdravstveno osiguranje isplaćivao je punu cenu leka bez obzira koliko ga je Apoteka plaćala sa popustom. Građani su doprinosima plaćali punu cenu, a Apoteka je inkasirala čitav iznos popusta.

 

Popusti preko 50%

Veleprodajnu cenu lekova određuje Vlada uredbom. Ova cena dobija se poređenjem sa cenama lekova u zemljama u okruženju (Italijom, Hrvatskom i Slovenijom) i objavljuje se svake godine na sajtu RFZO-a. Na tu cifru dodaje se marža, odnosno zarada apoteka koja iznosi 12% (osim za lekove za HIV). Zatim se dodaje  porez (PDV) od osam odsto. Tako se dobija maloprodajna cena koju Fond plaća apotekama.

 

Formula izgleda ovako:

Formula

Računica deluje jednostavno: država će uzeti PDV, apoteke maržu, a ostatak ide dobavljačima. Dobavljači su veledrogerije koje posreduju između proizvođača Iekova i apoteka. Apoteke nabavljaju lekove od njih na odloženo plaćanje, izdaju ih građanima, fakturišu toškove za izdate lekove Fondu (po navedenoj formuli) i kada dobiju novac od Fonda − isplate dobavljače.

Tu se javlja prilika za zaradu. U ugovorima sa dobavljačima pojavljuje se popust  pod nazivom kasa skonto. „Kasa skonto” je popust koji apoteke dobijaju ukoliko izmire obaveze u ugovorenim rokovima i ponekad prelazi 40 odsto od ugovorene cene. Popusti se nude kako bi se ubrzalo plaćanje, a rokovi plaćanja variraju (od 30 do 180 dana). Tako je u januaru 2012. godine dobavljač „Nelt“ odobrio popust od 42% za lek „Enalapril“  koji se koristi u terapiji srčane slabosti i visokog krvnog pritiska. Za prevremeno plaćanje hemofarmovog „Diklofenaka“ dat je popust od oko 30% (u zavisnosti od roka plaćanja). Za lek „Prilazid“ (sličnog dejstva kao i „Enalapril“),  dobavljač „Phoenix Pharma” odobrio je popust od čak 58 procenata od ugovorene cene. Ovako veliki popusti jasno ukazuju da je stvarna vrednost plaćenih lekova često daleko manja od one koju veletrgovci iskazuju, Vlada priznaje, a Fond tj. građani Srbije  plaćaju.

Na ovakav način „Apoteka Beograd“ zaradila je 2011. godine više od milijardu dinara dok je zarada 2010. i 2012. godine bila nešto skromnija (oko 800 miliona dinara godišnje). Na osnovu izveštaja Državne revizorske institucije (DRI), prihodi „Apoteke“ od kasa skonta iznosili su oko 20 odsto nabavne cene. U prevodu, petina novca koju fond plaća, ostaje „Apoteci“ kao čista zarada.

 

„Apoteka Beograd” tvrde da novac od kasa skonta koriste isključivo za „izmirivanje obaveza prema dobavljačima“ tj. umanjenje dugova.

− Tim „kasama“, Apoteka Beograd je isključivo umanjivala obaveze prema dobavljačima- kaže Dragana Simić, direktorka Apoteke „Beograd“- Pa, ako je Fond dugovao Apoteci četiri miljarde ona je dugovala dobavljačima dve. To se nije prelivalo ni u plate ni u suficit.

 

Dugovi RFZO-a evidentirani u bilansima „Apoteke Beograd”,  kretali su se od 2,5 milijarde (2012. godine) do čak 4,5 milijarde (2011.). Dugovi „Apoteke“ prema dobavljačima bili su mnogo manji. Kada bi RFZO bio u stanju da plati sve dugove „Apoteci“, stvorio bi se višak (kasa skonto) od svih prethodnih godina. Direktorka „Apoteka“ takođe navodi da su više puta predlagali Fondu povećanje marže kako ne bi zavisili od  popusta bez kojih, kako kažu, „ne mogu da prežive”.

− Ono što državne apoteke mole RFZO je da im se omogući da imaju  normalnu maržu. Toga trenutka mi nikada nećemo više ugovoriti nijednu kasu. Šta nama to treba! − kaže Simić

Republički fond je 2011. godine uspeo da dobije 10 odsto popusta za lekove direktno od proizvođača, potpisivanjem Protokola o smanjenju cena za 10% pojedinih lekova. Čelnici „Apotekе“ smatraju da potpisivanje ovog Protokola ugrožava poslovanje „Apotekе Beograd”. Kao ostali razlozi navode se pad prometa lekova i potpisivanje ugovora između Fonda i privatnih apoteka, kojima je i privatnim apotekama dozvoljeno da izdaju lekove na recept.

 

Pad maloprodajne vrednosti recepata naravno izaziva pad marže što sa još dodatnim smanjenjem kasa skonta prevashodno zbog protokola koji su proizvođači lekova potpisali sa RFZO, po kom su 10% cena lekova već odobrili samom fondu, ozbiljno u toku 2012. godine  ugrožavalo uspešnost poslovanja Apoteke Beograd”

Izvor:Uvod u finansijski plan za 2013. Apoteke “Beograd”

 

Iako tvrde da im prihodi od kasa skonta „nisu potrebni”, čelnici „Apoteke Beograd” najavljuju da će se suprotstaviti eventualnim odlukama o oduzimanja ovih sredstava.

− Ukoliko se donese odluka da nam se oduzmu ta sredstva mi ćemo se protiv toga boriti − kaže Vesna Tomić, zamenica direktorka za pravne poslove „Apoteke Beograd”

Direktorka Dragana Simić dodala je da će sredstava od kasa skonta vratiti državi tek kada se  takav princip uvede u postojeće propise kao pravilo koje će sve zdravstvene ustanove morati da poštuju.

Da „Apoteka Beograd“ nije izolovan slučaj pokazuje i pomenuti izveštaj DRI. Kontrolom poslovanja 78 apoteka širom Srbije, revizori su otkrili da su samo 4 od njih nabake vršile po zakonu. Koliko su novca pojedine apoteke ( bez obzira da li posluju samostalno ili u okviru domova zdravlja) zaradile po osnovu kasa skonta  pogledajte u tabeli ispod.

rsz_2rsz_tabella

 

Ulaganje u „zdravstvo Srbije”

Nedavno su se u medijima pojavili napisi o milijardama dinara koje je „Apoteka Beograd” navodno donirala Gradu za različite namene. Predstavnici Apoteka tvrde da su cifre iz medija netačne i da je donirana suma znatno manja.

− Tačno je samo da su „Аpotekа“ donirala 308 miliona dinara. To je uloženo u kliničko-bolničke centre i zdravstvo Srbije. Ako ćemo tako da pričamo, zar nije bolje da te kase završe u državnoj ustanovi umesto da ostanu kod privatnika … U veledrogerijama nemačkim ili kakvim već − kaže Dragana Simić.

Osim izdavanja lekova na recept, „Apoteka Beograd“ nabavlja i lekove za komercijalnu prodaju i na njima zarađuje dodatni novac. Višak primanja koji „Apoteka“ ostvari trgujući lekovima koji se ne izdaju na recept, raspodeljuje se odlukama Upravnog odbora. Po izveštaju o donacijama od 2010. do 2013. godine iz dobiti „Apoteke Beograd” isplaćeno je  više od 300 miliona dinara za brojne namene.

Vesna Tomić, zamenica direktorka za pravne poslove „Apoteke“, tvrdi da se menadžment  protivi odlukama o donacijama ali da na njih ne može da utiče.

− Sekretarijat za zdravstvo dostavi zahtev našem Upravnom odboru da donira novac u odrеđenom iznosu i za određene namene. Upravni odbor ima tri člana koje imenuje Grad Beograd i dva člana „Apoteke Beograd“. Glasali su da se suficit potroši na donacije. Mi smo se svi ovde borili da to ostane u „kući“ −kaže Tomić

 

Tako je „Apotekа Beograd” finansirala program vantelesne oplodnje, doniralа novac za opremanje šest zdravstvenih centara čiji je osnivač Grad Beograd, a najviše novca dobio je projekat zapošljavanja medicinskih radnika. Za plate lekara, medicinskih sestara i fizioterapeuta u prethodne dve godine doniran je 121 milion dinara. Marko Kostić, predsednik Upravnog odbora, navodi da dolaskom novog rukovodstva početkom godine nije u potpunosti prekinuta praksa doniranja novca Gradu, ali je značajno smanjena.

− Nama je sugerisano iz Grada da donacije treba da se nastave šest meseci.  Upravni odbor je doneo odluku da nastavi donacije Gradu za plate lekara još tri meseca, ali je ostavio više od trećine budžeta za ulaganje u „Apoteku“ i gradnju dve labоratorije. Novca je inače i bilo manje u profitu nego prošle godine iz objektivnih razloga. Mi smo se i rukovodili principom da se ne prekine odmah program donacija opredeljen za lekare, medicinske sestre i fizioterapeute, ali da on ne sme biti više tretiran kao dugotrajno rešenje, već samo kao delimičan nastavak započetog programa. Ove donacije ne smeju ni na koji način ugroze dalja ulaganja i obnovu same „Apoteke Beograd“.  U međuvremenu smo slali pisma Gradu tražeći da se program prebaci na drugi način finansiranja − kaže dr Kostić. Kao hitno smo dozvolili u aprilu jos jedan mesec i time završili doniranje zdravstvenim ustanovama za ovu godinu.

Program finansiranja plata lekara i medicinskih sestara obustavljen je u maju ove godine.

 

Zanimljiv je primer  „Beogradskog bebi kluba”. “Bebi klub” je projekat Grada Beograda za pomoć porodicama sa decom. „Apoteka Beograd” je 2011. godine donirala ovom projektu 15 miliona dinara, a sledeće godine 2 miliona više. Takođe, 2012. godine doniran je  povidon jod u vrednosti od 4 miliona dinara namenjem „Bebi klubu” koji je „Apoteka Beograd” kupila raspisavši javnu nabavku, uredno poštujući zakon. U izveštaju o donacijama navodi se da je za donacije 2012. godine potrošen sav novac iz dobiti, pa je iz tekućih prihoda uzeto 14.284.000 dinara za još jednu donaciju.

 

Monopolizacija tržišta lekova?

Pre pet godina udeli pojedinačnih dobavljača „Apoteke Beograd”, bili su izbalansirani. Nijedan dobavljač nije držao više od 30% vrednosti ugovora za lekove na recept.

Već 2009. veledrogerija „Phoenix Pharma” izbija u prvi plan jer „Apoteka Beograd” nabavlja skoro 40 odsto lekova baš od ove kompanije.  Od 2010. Do 2012. godine situacija se nije mnogo promenila i „Phoenix Pharma” ostaje dominantni dobavljač na beogradskom tržištu lekova izdatih na recept.

Možda će tenderi koje je „Apoteka“ raspisala za lekove koje plaća RFZO doneti promene u rangiranju dobavljača. Da podsetimo, „Apoteka Beograd” poslednjih deset godina nabavljala je lekove po internim procedurama, a tek u maju 2013. raspisala je javnu nabavku. Primena zakona obezbediće veledrogerijama drugačije kriterijume za nadmetanje i mogućnost žalbe Komisiji za zaštitu prava kako bi  poništili tendere koji nisu u skladu sa zakonom.

 

Ima li „leka“ za kasa skonto?

Primenjivanje Zakona o javnim nabavkama trebalo je da spreči „Apoteke“ da zarađuju novac od kasa skonta. Od 2003. do 2012. godine nabaku lekova „Apoteke Beograd” sprovodile su po internim procedurama. Tako su nabavne cene lekova, dobavljači i boniteti (tj. kasa skonto) bili nepoznati javnosti.

U maju ove godine,  „Apoteka Beograd“ sprovela je javnu nabavku za lekove koji se izdaju na recept. Kao jedan od uslova za izbor dobavljača naveden je i kasa skonto suprotno Zakonu o javnim nabavkama koji izričito zabranjuje vrednovanje bilo kakvog popusta kao kriterijuma za izbor dobavljača.

Nakon što je objavljen izveštaj DRI o poslovanju „Apoteke“, Fond za zdravstveno osiguranje uneo je izmenu u Pravilnik o uslovima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstenih usluga (koji uključuje i „Apoteku Beograd”). Maloprodajna cena više se neće obračunavati po cenama objavljenim na sajtu RFZO-a već po ostvarenim nabavnim cenama. U prošlosti RFZO je isplaćivao unapred određenu cenu bez obzira na to koliko je određeni lek zaista koštao apoteke. Ova izmena trebalo bi da smanji troškove Fonda za vrednost popusta koji dobijaju od dobavljača.

 

Da li će cena koju RFZO plaća biti snižena za iznos popusta ili će građani Srbije i dalje plaćati punu cenu lekova koji se izdaju na recept? Uprkos brojnim pokušajima nismo uspeli da nađemo nikoga iz RFZO-a spremnog da nam odgovori na ovo pitanje.

Poslednjih 10 godina “Apoteka Beograd” samovoljno je raspolagala novcem Republičkog fonda tj. novcem zdravstvenih osiguranika. Raspisivanje tendera po zakonu uvelo je transparentnost u rad “Apoteke” ali nije rešilo problem kasa skonta. Možda će uvođenje sistema Centralizovanih javnih nabavki (najavljeno za 2014. godinu) najzad uspeti da snizi cenu lekova koje smo prethodnih godina plaćali više nego što je neophodno. U Centralizovanom sistemu, Institut za javno zdravlje „Batut" i RFZO nabavljaće sve što je potrebno zdravstvenim ustanovama (uključujući i lekove) i imati bolju kontrolu trošenja novca građana za lekove izdate na recept.

 

Maša Lujić

Milica Jović

Bojana Pavlović

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Mladi novinari u borbi protiv korupcije koji preko Agencije za borbu protiv korupcije finansira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Mišljenje i stavovi u ovom članku ne moraju neophodno predstavljati mišljenja i stavove Agencije za borbu protiv korupcije i UNDP-a.

logo undp loga acas