Free Joomla Template by Discount Justhost

Skupštinski zaključci o izveštajima nezavisnih antikorupcijskih organa – prednosti i slabosti

Transparentnost – Srbija ocenjuje da zaključci skupštinskih odbora povodom godišnjih izveštaja nezavisnih državnih organa za 2012[1]. dobro odražavaju glavne probleme na koje su ukazala antikorupcijska tela i moguća rešenja kroz delovanje Vlade i Narodne skupštine.

 

Tako se, između ostalog, Vlada poziva da pojednostavi i olakša ostvarivanje i zaštitu prava građana pred organima vlasti, da razmatra inicijative koje podnosi Zaštitnik građana i postupa po izrečenim preporukama, da preduzme mere za izvršavanje obavezujućih rešenja Poverenika i za pokretanje postupaka protiv funkcionera koji nisu izvršili obaveze, da predloži Zakon o zaštiti uzbunjivača, izmene zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zaštitniku građana radi efikasnijeg ostvarivanja i zaštite prava građana, kao i mere koje bi obezbedile usklađenost antikorupcijskih propisa, da donese podzakonske akte o tajnosti podataka i da obezbedi u potpunosti uslove za rad nezavisnih organa.

 

Međutim, kao što je Transparentnost – Srbija više puta ukazala[2], skupštinski zaključci do sada nisu doveli do popravljanja stanja jer ne postoji mehanizam za praćenje njihove primene. Usled toga, ne samo da se problemi na koje su antikorupcijski organi ukazali često ponavljaju u godišnjim izveštajima, već i skupštinski zaključci ostaju mrtvo slovo na papiru, kao što se desilo pre dve godine, dok zaključci odbora koji se odnose na izveštaje ovih organa o 2011. uopšte nisu ni razmatrani pred Narodnom skupštinom. Transparentnost – Srbija je dala i konkretne predloge za način praćenja primene zaključaka i ostvarivanje nadzorne uloge Narodne skupštine nad radom Vlade.[3] Zaključci o kojima će se Narodna skupština uskoro izjašnjavati sadrže određene elemente nadzora kad je reč o poštovanju preporuka Državne revizorske institucije i Ombudsmana[4], ali ne i kada je reč o problemima iz oblasti rada antikorupcijske Agencije i Poverenika za informacije. Očekujemo da će ovaj nedostatak biti otklonjen realizacijom nove Strategije za borbu protiv korupcije, čiji predlog[5], kao jednu od najvažnijih preventivnih aktivnosti predviđa[6] upravo praćenje sprovođenja ovih zaključaka. Doduše Transparentnost – Srbija smatra da je neopravdano propuštena prilika da se to učini već sada.

 

Transparentnost – Srbija

 

Beograd, 28. jun 2013.

 

 

 



[3] Narodna skupština će, u ostvarivanju svoje zakonodavne i kontrolne funkcije utvrđene Ustavom i zakonom, pratiti rad izvršnih organa i nosilaca javnih ovlašćenja sa stanovišta poštovanja preporuka (Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti,  Agencije za borbu protiv korupcije, Zaštitnika građana, Državne revizorske institucije). Resorni odbor će po isteku šest meseci od usvajanja ovog zaključka zatražiti od Vlade Srbije izveštaj o aktivnostima koje je preduzela u ispunjavanju obaveza i preporuka iz ovog zaključka i razmotriti taj izveštaj i aktivnosti koje je sama Narodna skupština preduzela radi ispunjavanja obaveza i preporuka iz ovog zaključka.

 

Narodna skupština će izmenama i dopunama Poslovnika utvrditi stalni mehanizam za praćenje sprovođenja preporuka nezavisnih državnih organa, kao i zaključaka Narodne skupštine o godišnjim izveštajima koje podnose nezavisni državni organi.

 

[4] Na primer, zaključkom Odbora za finansije se predviđa da DRI u roku od 90 dana obavesti Skupštinu o sprovođenju preporuka koje je dala budžetskim korisnicima, dok se u zaključcima koje je predložilo više odbora kaže da će „nadležni odbori Narodne skupštine, u ostvarivanju zakonodavne i kontrolne funkcije Narodne skupštine, pratiti rad izvršnih organa sa stanovišta poštovanja preporuka Zaštitnika građana i ovog zaključka“.

[5] Predlog je takođe na dnevnom redu tekuće sednice Narodne skupštine.

[6] 4.7. Narodna skupština prati sprovođenje zaključaka, odnosno preporuka koje je donela povodom izveštaja nezavisnih državnih organa

Nezavisni državni organi podneli su Narodnoj skupštini svoje godišnje izveštaje o radu, ali je postupanje po njima ostalo vrlo ograničenog obima. Proces se okončava time što Narodna skupština, na predlog nadležnog odbora, donosi zaključke, odnosno preporuke, bez postojanja mehanizama da se oni učine obavezujućim za one organe vlasti i nosioce javnih ovlašćenja na koje se odnose. Stoga je neophodno urediti postupak nadzora nad sprovođenjem zaključaka koje je Narodna skupština donela uz mogućnost preduzimanja mera u slučaju da zaključci nisu sprovedeni bez opravdanih razloga.