Pogoršanje neispunjenog plana za borbu protiv korupcije
Transparentnost – Srbija ukazuje da nacrt revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 pregovora Srbije i EU, koji je trenutno na javnoj raspravi, ne donosi rešenje ni za jedan problem zbog kojeg je realizacija ovog plana do sada bila neuspešna.
Akcioni plan za Poglavlje 23, pisan pre četiri godine a usvojen aprila 2016, predstavlja glavni planski dokument Srbije za unapređenje pravosuđa, ljudskih prava i borbe protiv korupcije. Transparentnost – Srbija je argumentovalo kritikovala ovaj dokument u doba pisanja i davala predloge za poboljšanje. Upozoravali smo da svrha aktivnosti (to jest šta treba postići izmenama zakona ili sprovođenjem obuka) nije dovoljno precizno određena, da neka bitna pitanja nisu obuhvaćena planom i da ne postoji sistem odgovornostio za neispunjavanje obaveza. Poseban problem predstavlja to što su pokazatelji uspešnosti postavljeni neprecizno (npr. "poboljšana primena zakona", bez određivanja merljivih parametara), što ostavlja prostor za manipulacije u tumačenju da li je Srbija ispunila tražene standarde za ulazak u EU.
Zbog tih nedostataka, pribojavali smo se da će ovaj plan biti samo formalno sproveden, a da to neće doneti suštinski napredak u borbi protiv korupcije. Ishod je, za sada, još gori, jer nisu popravljene čak ni norme važnih zakona, a kamoli njihova primena. Tako da danas u Srbiji nisu poboljšani zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, finansiranju partija, javnim nabavkama, slobonom pristupu informacijama, javno privatnim partnerstvima, iako su rokovi istekli pre nekoliko godina.
Umesto da izvrši temeljnu reviziju Akcionog plana i osmisli aktivnosti koje bi mogle da poprave stvarno stanje stvari tokom EU integracija Srbije, Ministarstvo pravde je iznelo na javnu raspravu tekst koji umanjuje pojedine neispunjene obaveze državnih organa.
Neprimereno kratak rok za upućivanje komentara, na zahtev civilnog društva, produžen je za dve nedelje (do 22.2.2019). Međutim, da bi javna rasprava o planovima za budućnost mogla da se vodi argumentovano, Vlada bi morala da objavi izveštaje o sprovođenju postojećeg Akcionog plana, što nije učinjeno u drugoj polovini 2018 i da saopšti razloge za neispunjenje obaveza. Još važnije je da Ministarstvo pravde objavi brojne analize na koje se poziva kada zagovara pojedina problematična rešenja, jer je nemoguće polemisati o ispravnosti stavova iz neobjavljenih dokumenata.
Između ostalog, revidirani Akcioni plan, donosi lošija rešenja od postojećeg teksta u vezi sa sledećim: 1) Menja se sastav Saveta za borbu protiv korupcije, uključenjem predstavnika ministarstava Vlade RS, što bi za očekivanu posledicu imalo umanjenje faktičke nezavisnosti, umesto da se rešava stvarni problem – to što Vlada uporno ne razmatra izveštaje svojih savetodavaca; 2) Izmene Zakona o javnim nabavkama sada se planiraju samo zarad usklađivanja sa EU pravilima, a ne i radi boljeg nadzora; 3) Izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije se planiraju samo zarad ispunjenja jedne preporuke GRECO, a ne radi otklanjanja svih uočenih manjkavosti; 4) za neodređenu budućnost se pomera konačna odluka o uvođenju krivičnog dela „nezakonitog bogaćenja“; s druge strane, AP se ne osvrće na najave donošenja Zakona o ispitivanju porekla imovine. Kao dobre novine u AP, mogu se istaći namera donošenja nove antikorupcijske strategije i sektorskih strategija za pojedine oblasti (zdravstvo, prosveta, carina).
Na mnogim mestima, prilikom definisanja zadataka koristi se potpuno nejasan izraz „da Srbija treba da uspostavi inicijalnu evidenciju“ (postupanja po zahtevima za pristup informacijama, gonjenju korupcije, suzbijanju nepravilnosti u javnim nabavkama, kod finansiranja stranaka, sukoba interesa itd.). Smatramo da je to pogrešan prevod zahteva iz Brisela da Srbija ostvari rezultate u tim oblastima („track record“). U celini gledano i pored nekih pozitivnih koraka, nacrt revidiranog AP bi morao da pretrpi ozbiljne promene da bi mogao da posluži kao okosnica uspešne borbe protiv korupcije do pristupanja EU.