Kako unaprediti i kako ne pokvariti Zakon o pristupu informacijama?
Da Zakon o slobodnom pristupu informacijama treba da se poboljša, odavno je poznato. Još 2012. su izmene i dopune bile pripremljene, i Vlada ih je uputila u Skupštinu, odakle je povučen nakon izbora. Taj predlog je sadržao rešenja za neke od problema iz prakse, ali ne za sve. Niti je taj predlog vraćen u proceduru, niti je formulisan novi.
Od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu smo nedavno pozvani da izložimo iskustva TS u primeni Zakona, pošto je to ministarstvo formiralo radnu grupu, kao i predloge za njegovu izmenu i dopunu.
Glavni problemi su odsustvo volje da se Zakon primeni, a ne same njegove norme. Zbog toga, Transparentnost – Srbija smatra da od samog početka mora biti potpuno jasno saopštena odluka da se izmenama Zakona ni na koji način ne naruši dostignuti nivo garancija prava na pristup informacijama. To podrazumeva, između ostalog, sledeće: izmenama Zakona ne bi smeli da budu propisani apsolutni izuzeci od prava na pristup, ne sme biti uvedeno ograničenje u pogledu korišćenja informacija koje su dobijene na osnovu zahteva niti obaveza tražilaca da dokazuju interes za pristup informacijama, ne sme biti umanjen krug organa vlasti koji su obavezni da postupaju po zahtevima i da objavljuju informacije proaktivno, ne sme biti umanjen krug organa protiv čijih se odluka može uložiti žalba, niti krug razloga zbog kojih se može uložiti žalba, ne smeju buti umanjena ovlašćenja niti nezavisnost Poverenika.
Unapređenje prava na pristup informacijama podrazumeva potrebu da se izmeni ne samo Zakon o slobodnom pristupu informacijama, već i drugi, povezani propisi – npr. Zakon o tajnosti podataka, u vezi sa ukidanjem neosnovano proglašene tajnosti, Zakon o budžetskom sistemu, radi povećanja broja informacija koje će biti unapred objavljene u vezi sa javnim finansijama i načina njihovog predstavljanja, Zakon o opštem upravnom postupku (u vezi sa elektronskom komunikacijom) itd. Takođe, bitno je otkloniti sve postojeće norme u pravnom sistemu koje stvaraju konfuziju (npr. član 45. Zakona o zaštiti konkurencije). Potrebno je upotpuniti pravni sistem tamo gde neka pitanja nisu u potpunosti uređena – npr. uvođenje dužnosti da organi vlasti kreiraju određene informacije ili da ih kreiraju na određeni način i učine dostupnim javnosti (npr. informacije o javnim rashodima u obliku pretražive baze, po uzoru na slovenački „Supervizor“), preispitati norme Krivičnog zakonika u pogledu odgovornosti za namerno uništavanje ili nesačinjavanje dokumenata itd.
Najzad, i u samom Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, bilo bi od koristi izvršiti izmene u mnogim odredbama. Pored onoga što je bilo predviđeno predlogom iz 2012, trebalo bi, između ostalog, dati mogućnost žalbe protiv odluka svih organa vlasti. Kompletna lista predloga TS koji su učućeni Ministarstvu objavljena je ovde: http://www.transparentnost.org.rs/…/dopis%20povodom%20izmen…
